Nikada nije bila uverljiva nada da će se Vučić, Nikolić, Dačić i ostali “distancirati” od svoje ratno-huškačke politike i pokazati elementarno poštovanje prema žrtvama ratova devedesetih. Hrabri protest YIHR-a je pokazao da se sličnim akcijama rizikuje život. Srbija ostaje zemlja skrivenih masovnih grobnica i oronulih ratnih zločinaca u čije ime se linčuju neka nova deca.

Današnji rasistički ispadi protiv azilanata, nastavak su našeg starog rasizma prema Bošnjacima, Albancima i Hrvatima. Odnos prema svakoj manjini slabijoj od nas pokazatelj je našeg dubokog nezadovoljstva zbog ratnih poraza devedesetih. Naš bolesni ponos temelji se na onome što smo uspeli da sakrijemo, a to su još uvek neprebrojane žrtve, rasejane po masovnim grobnicama u regionu i samoj Srbiji.

Njegovo nasleđe ostaje važan dokaz da je u okolnostima u kojima skoro sve propada moguće ostati dobar, pravičan, istinoljubiv, pošten i pametan. Usamljeno mišljenje Srđe Popovića je dragoceni znak našeg vremena u kome svega nekoliko ljudi uspeva da odoli posledicama višedecenijskog raspadanja našeg društva.

Ukazala se slamka spasa za razbijenu opozicionu scenu koju čine DS i LDP. Tačnije, ukazala se poslednja šansa da potpuno ne propadnu na sledećim izborima i tako zadrže bar malo moći, uticaja i privilegija koje su uspeli da steknu kada su, ne tako davno, imali značajnije veću podršku.