U nedostatku infrastrukture, pokreta ili nekakve revolucionarne ideje koja bi okupila nezadovoljne, jedini ispravan zajednički imenitelj može da bude bes. Bes zbog toga što smo isključeni, ostavljeni bez glasa i u institucijama i u javnosti, što nam je uskraćena mogućnost da menjamo državu u skladu sa svojim potrebama, i što čak ni kad umiremo zbog ljudske nesposobnosti nema te ultimativne pravde da barem brojevi budu tačni.

Problem sa suđenjem članovima „Parapsihopatologije“ leži upravo u tome što je kontekst njihovih izjava potpuno odstranjen, pa su forumski komentari tretirani bezmalo kao da ih je neko tarantinovski dreknuo u lice Malagurskom vezanom za klimavu stolicu, dok mu se iznad glave klatila gola sijalica.

Potreba da se cenzurišu čak i sitni, individualni izrazi nezadovoljstva otkriva koliko se zapravo Vučić i njegova klika plaše svake otvorene kritike i koliko ih je – uprkos busanju procentima – lako poljuljati.