Upravljanje zajedničkim dobrima i ekološka transformacija ključne su teme ovogodišnje Zelene akademije, koju četvrti put na ostrvu Vis od 23. do 30. avgusta organizuje zagrebačka kancelarija fondacije Hajnrih Bel.

U sedam dana diskusija, u tri različita modula – društvo, ekonomija, priroda – učestvuje oko 170 ljudi  iz 15 zemalja sveta. Ujutro i uveče organizovane su panel diskusije ili predavanja eminentnih stručnjaka i aktera koji govore o posledicama mera štednje, javnim dobrima, energetici, održivom razvoju, snazi društvenih pokreta i mogućnosti njihove transformacije.

Vedran Horvat i Jagoda Munić (foto: Mirela Šavrljuga)

„Želimo približiti koncept upravljanja zajedničkim dobrima i ekološku transformaciju jer smatramo da su politički vrlo relevantni, možda i iskoristivi, pogotovo na nivou regije, mada se mogu primjeniti i za evropski jug. Želimo, s druge strane, povezati različite vrste debata o tim temama – od ekspertnih debata preko aktivističkih do političkih. Želimo propitati odnos između društvenih pokreta i neke etablirane, eksperimentalne političke opcije u različitim zemljama“ kaže Vedran Horvat, voditelj kancelarije fondacije Hajnrih Bel za Hrvatsku.

Potpredsednica i portparolka stranke Zelenih u Evropskom parlamentu Ulrike Lunaček obratila se snimljenom porukom učesnicima Zelene akademije na otvaranjum navodeći važnost propitivanja i bavljenja temama koje mogu biti alternativa za buduću Evropu.  

„Ovo je mesto gde gradimo alternativni narativ za Evropu, za drugačiju Evropu, nadamo se Evropu u kojoj će se građani više uključivati u odlučivanje. Na Zelenoj akademiji razgovaraćete kako ekološka transformacija u vašim i našim društvima može da se nosi sa naprednim, participativnim i transparentnim načinom upravljanja javnim dobrima koja su često pogođena agresivnim neoliberalnim merama Trojke ili novim ugovorima. Ono što znamo jeste da je pravac u kojem želimo da oblikujemo Evropu, onaj u kojem ekološke i društvene politike igraju najvažniju ulogu i predstavljaju stub alternativnih društvenih ugovora koje pokušavamo da razvijemo zajedno sa građanima i drugim partnerima u društvu“, rekla je Lunaček i dodala da u Evropi koju grade nema periferije.

„Ambicija Zelene akademije jeste da uključi u raspravu najjače zemlje EU i one koje su oslabljenje merama štednje .Jugositočna Evropa treba novi narativ, i novu energiju koja će prodrmati aktuelni politički prostor“, poručila je.

Letnja scena Omladinskog kulturnog centra, bivšeg Doma JNA (foto: Ladislav Tomičić)

Tako su prve večeri u okviru panel diskusije „Transformativna moć društvenih pokreta“ među učesnicima bili i Damir Arsenijević, član tuzlanskog plenuma koji je nastao kao posledica protesta u BiH u februaru ove godine i pokazao se kao najučinkovitiji od svih plenuma koji su organizovani širom te zemlje; filozof Gal Kirn, član ljubljanskog Radničko-pankerskog univerziteta te jedan od osnivača Inicijative za demokratski socijalizam u Sloveniji, koji se osvrnuo na ulazak Združene levice u parlament te španski novinar Huan Luiz Sančez se bavio pokretima na jugu Evrope – od Grčke do Španije – te egipatskom revolucijom i drugim protestima koji su imali potencijal ili jesu doneli promenu u određenim zemljama. U narednim danima među gostima na Akademiji biće i predsednica nove stranke u Hrvatskoj – Održivi razvoj Hrvatske – ORaH – Mirela Holi.

 „Ključna stvar koju želimo dokučiti jeste što u biti zelena transformacija je – da li je to samo neka tehnološka politika promjena ili je nova interpretacija društvenih odnosa koji imaju ekološku, socijalnu i ekonomsku dimenziju i dugoročno nude, barem konceptualno na nivou imaginacije drugačiju organizaciju života. Mislimo da u Evropi, a za Balkan to posebno vrijedi, dolaze dani kada će to biti skoro preživljavanja, zbog čega je važno da građani što ranije shvate da nemaju pravog izbora koji se može činiti ili će biti samo privilegija rijetkih. Nadamo se da će to imati uticaj na one koji će donositi odluke za nekih 10 – 20 godina“, pojašnjava Horvat.

Među predavačima koje će u narednim danima moći da čuju polaznici i učesnici Akademije su slovenački ekonomista Jože Mercinger, britanski aktivista Ričard Sejmur, mađarski politički ekonomista Zoltan Pogatsa, britanski ekonomista Tim Džekson, profesor ekonomije iz Italije Đuzepe Mastruco, članovi zelenih stranaka iz EU i Hrvatske, te članovi nevladinih organizacija i udruženja koja se bave pitanjima zaštite životne sredine, održivog razvoja, javnih prostora, ljudskih prava.... 

Kino Hrid (foto: Mirela Šavrljuga)

Zelena akademija održava se četvrtu godinu na Visu. Za razliku od prethodnih godina, kada se većina predavanja održavala u hotelu Issa, ove godine organizatori su, u skladu sa samom idejom političke škole, odlučili da izađu u javne prostore pa su tako - specijalno za Akademiju - sredili dugo godina zanemarivano kino Hrid, u kojem se održava deo predavanja.

Zelenu akademiju, uz fondaciju Hajnrih Bel, organizuju Fond za otvoreno društvo i Zelena rvropska fondacija.