IV. 1999. GODINA

4) Srbica/Skënderaj

Dana 20. marta 1999. godine, srpske snage ubile su 29 albanskih civila.

82. Grad Srbica/Skënderaj je smešten u centru istoimene opštine, južno od magistralnog puta Mitrovica/Mitrovicë - Peć/Pejë. Srbica/Skënderaj je 1999. godine imala oko 4.000 stanovnika, od kojih je 91% bilo albanske, i oko 5% srpske nacionalnosti.87

4.1 Opis zločina na osnovu izjava preživelih

83. Predstavnici Kosovske verifikacione misije su 19. marta 1999. godine napustili Srbicu/Skënderaj.88 Sutradan, 20. marta 1999. godine, „rano ujutro u policijsku stanicu, autobusima je stigao veliki broj srpskih vojnika sa tenkovima i blindiranim vozilima.“89 Rasporedili su se na različita mesta u gradu: na brdu oko grada, u fabrici municije koja se nalazila u naselju III, na izlazu iz Srbice/Skënderaj ka Prekazu, i policijskoj stanici koja se nalazila u naselju II na izlazu iz grada.90

84. Nakon nekog vremena, pripadnici srpskih snaga, obučeni u bele uniforme, maskirani, sa crnim rukavicama i crnim čizmama, počeli su da ulaze u albanske kuće u naselju II.91

85. Iz kuća porodica Thaqi, Kalleci i Shala, pripadnici srpskih snaga su, naočigled porodica, izveli osam muškaraca.92

86. Iz kuća su izvedeni: 

Sadri (Zenel) Gashi (1954),

Nebih (Hazir) Vojvoda (1951),

Lavdim (Sali)Vojvoda (1979),

Januz (Haliz) Kalleci (1938),

Xhavit (Januz) Kelleci (1971),

Musli (Dibran) Shala (1970),

Sabit (Beke) Veliqi (1960) i

Ramiz (Rexhep) Geci (1968).93

87. Pripadnici srpskih snaga su muškarce sa rukama podignutim iznad glave odveli prema mestu zvanom Kod borova/Te pishat, na periferiji grada, kod bolnice.94 To je poslednji put da su muškarci viđeni živi. Sa tog mesta se oko 9:00 čula rafalna paljba.95

88. Tela svih osam muškaraca pripadnici srpskih snaga su predali muslimanskoj zajednici u Kosovskoj Mitrovici/Mitrovicë.

89. Dana 20. marta 1999. godine u Srbici/Skënderaj, pripadnici srpskih snaga ubili su još 21 civila i to96:

Qemal (Xhafer) Neziri (1984) 

Muhamet (Sheqir) Fazliju (1969)

Xhevdet (Zenel) Zenuni (1980) 

Musa (Avdullah) Hajzer (1968)

Burim (Isuf) Gashi (1979) 

Veli (Hasan) Mustafa (1965)

Emrullah (Sokol) Azemi (1978) 

Xhavit (Rexhë) Sylejmani (1960)

Faton (Gani) Azemi (1977) 

Muhamet (Ferat) Zenuni (1960)

Refki (Zeqir) Zeqiri (1975) 

Idriz (Selman) Kameri (1954)

Shaip (Gani) Azemi (1973) 

Hajzer (Hashim) Feka (1953)

Milazim (Sadik) Rexha (1972) 

Isuf (Feriz) Gashi (1945)

Musli (Zeqir) Fazliju (1972) 

Halil (Qerim) Gucati (1943)

Agim (Imer) Berisha (1971) 

Hajdin (Maliq) Aruqi (1920)

Sejdi (Zeqir) Zeqiri (1969)

4.2 Dokumenti i svedočenja pripadnika VJ koji ukazuju na odgovornost pripadnika 125. mtbr za zločine u Srbici/Skënderaj

90. Strogo poverljivi dokumenti VJ ukazuju na angažovanje 125. mtbr u operaciji koje su 20. marta 1999. godine izvedene u gradu Srbici/Skënderaj.

91. Prema dokumentu Prištinskog korpusa, 1. borbena grupa 125. mtbr angažovana je u Srbici/Skënderaj u periodu 20-21. septembra 1998. godine, zajedno sa snagama MUP-a. „Zamisao izvođenja akcije za razbijanje ŠTS [šiptarskih terorističkih snaga] u rejonu severne Drenice i Podujeva” komande Prištinskog korpusa izdata je 18. marta 1999. godine. U njoj se navodi:

“[…] snage: BG-125-1 [borbena grupa 1 125. mtbr] sa MUP-om, i sa mb/252.okbr [se anagažuju] na pravcu: G.Klina – Srbica – Poljance – G.Prekaz […] vreme izvođenja: 20. i 21.3.1999. godine.”97

92. Naredbu za učešće u operaciji u Srbici/Skënderaj 1. borbena grupa 125. mtbr je dobila i u zapovesti Zajedničke komande za KiM. „Zapovest o angažovanju snaga na suzbijanju terorizma na KiM“ Zajedničke komande za KiM izdata je 19. marta 1999. godine. 125. mtbr se naređuje:

„[...] u sadejstvu sa 37. mtbr i snagama MUP deblokirati pravac Klina-Srbica i grad Srbica.“98

93. Za komandno mesto 125. mtbr je bila određena fabrika oružja u Srbici.99

94. Svedočeći pred MKSJ u predmetu Šainović i dr, komandant 125. mtbr Dragan Živanović je potvrdio učešće 125. mtbr u akciji u Srbici/Skënderaj 20. marta 1999. godine. On je rekao da je njegova brigada učestvovala u napadu na Srbicu/Skënderaj. Međutim, kada mu je tužilaštvo pokazalo Zapovest od 19. marta 1999. godine u kojoj je kao zadatak 125. mtbr određena „deblokada grada“ Srbica/Skënderaj, Živanović je izjavio:

„Da. Primio sam akt komande korpusa. Ovaj zadatak mi je nelogičan. Kaže 125. motorizovana brigada. Znači kompletna. Tako da već malo sumnjam da li sam stvarno video ovaj akt. Ja sam očekivao da piše 125. mtbr sa, odnosno u zagradi BG-1 [borbena grupa 1], BG-2 [borbena grupa 2]. Ne znam da nije ispravljan akt.“100 

Odobravanje napada na „nelojalne“ albanske civile

95. Zapovest Zajedničke komande za KiM od 19. marta 1999. godine sadržala je sledeću naredbu: „Prema lojalnom civilnom stanovništvu isticati potrebu pravilnog odnosa...“101

96. Ovakva zapovest predstavlja kršenje Ženevskih konvencija i njihovih dodatnih protokola koji zahtevaju apsolutnu zaštitu civilnog stanovništva i zabranjuju pravljenje razlike između civila po bilo kom osnovu.102

97. Ovakva vrsta naredbe pojavljivala se u više naređenja vezanih za akcije 125. mtbr.103

5) Ljubenić/Lubeniq

Dana 1. aprila 1999. godine, srpske snage ubile su 59 albanskih civila.

98. Ljubenić/Lubeniq se nalazi u opštini Peć/Pejë, oko 7 km južno od grada Peć/Pejë na izlasku sa glavnog puta za Dečane/Deçan.104

5.1 Opis zločina na osnovu izjava preživelih i optužnice Tužilaštva za ratne zločine

99. Dana 1. aprila 1999. godine, oko 7:00 časova ujutru pripadnici formacije Šakali, jedinice 177. VTO Peć zajedno sa pripadnicima TO u grupama po četvorica ušli su u Ljubenić/Lubeniq.105 Počeli su da isteruju civile iz kuća, uz naredbu da se okupe kod seoske džamije u centru sela. Ubrzo, ispred džamije se okupilo nekoliko stotina meštana.106

100. Vojnici su kod džamije odmah izdvojili muškarce. Ženama, deci i starima naredili su da idu u Albaniju. Zadržali su 63 muškarca. Jedan vojnik je pitao muškarce ko je zapalio albanske kuće u blizini. Adem Haradinaj, koji mu je bio najbliži, odgovorio je da je kuće zapalila policija. Tada je vojnik naredio Ademu (Sadik) Haradinaju (1932) da istupi, a zatim pucao u njega iz automatske puške, usmrtivši ga na licu mesta. Ukë Bushati se zatim obratio vojniku rečima: „Ubio si čoveka ne dajući mu ni da završi rečenicu.“  Vojnik koji je pucao u Adema Haradinaja mu je rekao: „Ti ćeš da mi kažeš koga ću da ubijem“, a zatim je ispalio nekoliko metaka u Ukë (Hajdar) Bushati (1951). 107

101. Pripadnici srpskih snaga su potom naredili muškarcima da legnu na zemlju uz psovke: „Lezite dole, majku vam arnautsku!“ Kada su svi muškarci polegali, vojnici su otvorili rafalnu pucnjavu na njih. Pucnjava je trajala nekoliko minuta. Jedan od vojnika je rekao: „Ne sme ni jedan da ostane živ, kontrolišite!“ Vojnici su tada ušli u masu ubijenih civila kontrolišući da li su svi mrtvi, a one koji su još uvek disali su ubijali na licu mesta. Vojnici su zatim napustili selo.108

Streljanje je preživelo sedam muškaraca koji su bili prekriveni leševima.

102. Ubijeni 1. aprila 1999. godine kod džamije u Ljubeniću/Lubeniq su109:

Gezim (Deme) Avdullahaj (1984) 

Fadil (Shaban) Alimehaj (1953)

Arif (Iber) Tahiraj (1975) 

Rexhë (Hasan) Rexhaj (1952)

Tafil (Haradin) Huskaj (1981) 

Ramë (Binak) Ukshinaj (1952)

Fehmi (Shaban) Huskaj (1981) 

Ukë (Hajdar) Bushati (1952)

Gani (Din) Soshi (1976) 

Rrustem (Male) Alimehaj (1950)

Xhavit (Jashar) Hamzaj (1975) 

Hajdar (Uke) Ukshinaj (1948)

Ramiz (Sadik) Berisha (1970) 

Haxhi (Mustafë) Alimehaj (1947)

Fazli (Tahir) Ukshinaj (1970) 

Avdyl (Ali) Bobi (1942)

Zeqë (Hysen) Bobi (1969) 

Neke (Selman) Huskaj (1940)

Cun (Avdyl) Morina (1969) 

Sefer (Sali) Shoshi (1938)

Riza (Avdyl) Morina (1968) 

Muharrem (Rexhë) Bobi (1938)

Osman (Haradin) Huskaj (1965) 

Smajl (Isuf) Bushati (1937)

Smajl (Musa) Jahmurtaj (1965) 

Rrustem (Sadri) Ukaj (1937)

Ruzhdi (Qerim) Ukshinaj (1965) 

Bajram (Rexhe) Bobi (1936)

Ramë (Ali) Avdullahaj (1964) 

Jashar (Misin) Hamzaj (1935)

Nazmi (Beqir) Rrustemaj (1962) 

Selim (Sadik) Hamzaj (1935)

Bajram (Salih) Bushati (1962) 

Ramë (Sadik) Huskaj (1935)

Haxhi (Beqir) Huskaj (1961) 

Bekë (Rexhe) Bobi (1934)

Selaim (Dervish) Sylaj (1960) 

Shaban (Isuf) Alimehaj (1933)

Muzli (Hazir) Haradinaj (1959) 

Adem (Sadik) Haradinaj (1932)

Shaban (Lahe) Alimehaj (1958) 

Adem (Isuf) Bushati (1932)

Haradin (Jake) Huskaj (1958) 

Bajram (Sadik) Alimehaj (1931)

Ramiz (Brahim) Hamzaj (1958) 

Musa (Sadik) Jahmurtaj (1930)

Naim (Hime) Huskaj (1957) 

Metush (Deli) Huskaj (1927)

Sali (Beqir) Rrustemaj (1957) 

Selim (Zenun) Aliçkaj (1920)

Hazir (Male) Alimehaj (1957) 

Kadri (Sadik) Jahmurtaj (1912)

Ilir (Sokol) Lokaj (1956) 

Smajl (Azem) Huskaj (1915)

103. Tog dana, u svojim kućama u Ljubeniću/Lubeniq ubijeni su i: 

Adem (Isuf) Bushati (1932),110

Bajram (Sadik) Alimehaj (1931) i 

Fadil (Shabana) Alimehaj (1953).111

104. Srpske snage su tog dana u Ljubeniću/Lubeniq zapalile najmanje 11 porodičnih kuća.112

105. O streljanju civila u Ljubeniću/Lubeniq u predmetu Ćuška svedočio je Zoran Rašković, bivši pripadnik Šakala113.

106. Masovno ubistvo u Ljubeniću/Lubeniq dokumentovano je i od strane Human Rights Watch.114

5.2 Dokumenti i svedočenja pripadnika VJ koji ukazuju na odgovornost Dragana Živanovića za zločin u Ljubeniću/Lubeniq

107. Jedinica Šakali bila je deo 177. VTO Peć koji je bio potčinjen 125. mtbr.115 Prema pravilima međunarodnog prava, Dragan Živanović je kao komandant 125. mtbr imao obavezu da preduzme sve neophodne mere da spreči zločin u Ljubeniću/Lubeniq, odnosno da nakon saznanja za zločin, počinioce tog zločina prijavi organima krivičnog gonjenja.

108. U svedočenju u predmetu Ćuška, optuženi Abdulah Sokić je rekao da su Šakali bili „interventni vod 177. VTO Peć“ i da im je to bilo zvanično ime, a ne Šakali.116

109. Zoran Rašković, pripadnik Šakala, svedočeći u predmetu Ćuška, ukazao je na povezanost Šakala sa 177. VTO Peć: „...ako smo ljudi išli da dobijaju plate od 177. i od vojske i negde na onom trokutu je pisalo 177, negde smo se vodili po toj 177, ja ne znam kako to ide po papirima i zvanično, ja znam kako je bilo na terenu.“117

 

 110. Prema jednom dokumentu VJ, 177. VTO Peć je formalno prepotčinjen 125. mtbr 25. aprila 1999. godine, dakle 24 dana nakon zločina u Ljubeniću/Lubeniq.118

111. Suprotno tome, dokumenti 125. mtbr, svedočenja više svedoka pred Većem za ratne zločine u Beogradu u predmetu Ćuška koji se vodi protiv pripadnika 177. VTO za zločine u Ćuški/Qyshk, Zahaću/Zahaq, Pavljanu/Pavlan i Ljubeniću/Lubeniq kao i svedočenje Dragana Živanovića pred MKSJ u predmetu Haradinaj, ukazuju da je 177. VTO bio potčinjen 125. mtbr u vreme zločina u Ljubeniću/Lubeniq.

112. U svedočenju pred MKSJ, nekadašnji komandant 125. mtbr Dragan Živanović rekao je da je 177. VTO njemu bila prepotčinjena još „rano u aprilu“.119

113. Neki drugi vojni dokumenti i svedočenja oficira i vojnika VJ daju osnova za zaključak da je 177. VTO Peć bio prepotčinjen 125. mtbr pre 25. aprila 1999. godine, još Ratnim planom,120 odnosno pre masovnog ubistva albanskih civila u Ljubeniću/Lubeniq.121

114. Duško Antić, koji je 1999. godine bio komandant Vojnog odseka Peć, svedočeći u predmetu Ćuška rekao je sledeće:

 „Svedok Duško Antić: ...shodno mobilizacijskim i ratnim planovima već od 24. marta, pošto Vojni odsek nije borbena jedinica, Vojni odsek nema zonu odgovornosti, to imaju borbene brigade...

Predsednik veća: Dobro, sad pričamo šta je bilo konkretno?

Svedok Duško Antić: ...vojni odsek Peć prepotčinjava se 125. brigadi... [...]

Predsednik veća: A onda kome je Toplica [Miladinović, komandant 177. VTO Peć] prepotčinjen?

Svedok Duško Antić: Komandi 125. brigade kako je bilo u ratnom planu.

Predsednik veća: I ko je bio tamo u 125. komandant?

Svedok Duško Antić: General Živanović je bio komandant. [...]

Predsednik veća: A ko je faktički tu u Peći i nad tom vojskom u Peći, nad 177. VTO imao komandu, vi ili Toplica Miladinović?

Svedok Duško Antić: Toplica Miladinović je bio komandant vojno teritorijalnog odreda i on je bio u sklopu 125. brigade.“122

115. Svedočeći u svojstvu optuženog u predmetu Ćuška, Toplica Miladinović, komandant 177. VTO Peć rekao je da je naređenja primao od 125. mtbr:

„Predsednik veća: A ovo što ste rekli u policiji, ’zadatke u to vreme sam dobijao od načelnika ili komandanta Štaba VTO Peć ili od načelnika štaba 125. mtbr’, nama nista danas pomenuli da ste dobijali komande od načelnika štaba 125. mtbr, potpukovnik, mislim da se radi o Nikoliću?

Optuženi Toplica Miladinović: Ne znam to ime, ne znam da je tačno, ali je činjenica jer mi smo podređeni znači bukvalno Vojni odsek i jedinice koje su tu, one su u ratu.

Predsednik veća: Ne, samo nam kažite da li ste od ove 125, od načelnika štaba 125. motorizovane, potpukovnika Nikolića dobijali komandu?

Optuženi Toplica Miladinović: Da.“123

116. Na pitanje punomoćnika oštećenih u predmetu Ćuška o tome kakav je bio odnos između 177. VTO Peć i 125. mtbr, optuženi Toplica Miladinović je rekao: „Ja sam juče probao da, mislim da sam juče o tome pričao da 125. brigada mi smo njima znači paralelno bili podređeni po tom vojničkom znači teritorijalnom kriterijumu, znači oni su da kažem ta brigada je znači najstarija. A znači ja sam samo za poneke borbene elemente bio njima kako bi rekao potčinjen.“124

117. Svedok Zoran Rašković, bivši pripadnik Šakala koji je svedočio u predmetu Ćuška, rekao je da su sa zločinom u Ljubeniću/Lubeniq tada bili upoznati i VJ I MUP.

„Predsednik veća: Koje su na primer te likvidacije civila?

Svedok Zoran Rašković: Pa gospođo meni i onako naj, najstrašnije nekako moje sećanje jeste ona gomila u Ljubeniću znate ljudi u papučama, u opancima, golorukih.

Predsednik veća: Kada je bio Ljubenić?

Svedok Zoran Rašković: Početkom aprila, to je prvi masakr koji sam video u životu, i to je to, to je baš tako.

Predsednik veća: Dobro, hoćete da mi kažete onda da se znalo za te događaje?

Svedok Zoran Rašković: Pa naravno da se znalo, znala je vojska, znala je policija, sad ne verujem da su građani znali toliko ali se i među građanstvom u Peći pričalo o tome bre, znalo se gde Mrtvi [pok. Nebojša Minić, komandant Šakala] ode trava više ne raste bre, otišlo znači gde ode otišao je u većini slučajeva Mrtvi je lake ruke i lakog oroza, vrlo je bio.

Predsednik veća: U smislu da je znana i komandi vojske?

Svedok Zoran Rašković: Ja ovaj nisam bio u komandi vojske, ali da komanda to nije znala bilo bi...

Predsednik veća: Mislim da je bilo do te mere javno da...?

Svedok Zoran Rašković: Pa kako ne, mislim bilo bi apsurdno nelogično da to komanda nije znala bre, pa nisu to drva, to su gomile ljudi.“125

6) Kraljane/Kralan

Dana 4. aprila 1999. godine, srpske snage ubile su 78 albanskih civila.

118. Selo Kraljane/Kralan nalazi se u opštini Đakovica/Gjakovë, oko 20 kilometara severno od grada Đakovica/Gjakovë i oko 25 km istočno od Dečana/Deçane.

6.1 Opis zločina na osnovu izjava preživelih

119. Krajem marta 1999. godine nekoliko hiljada albanskih civila iz opština Klina/Klinë, Mališevo/Malishevë i Đakovica/Gjakovë, sklonilo se u Kraljane/Kralan radi bezbednosti, jer je to selo bilo pod kontrolom OVK.126 Izbeglice su se smestile u osnovnu školu u zapadnom delu sela, na putu ka selu Jablanica/Jabllanicë.127

120. Dana 2. aprila 1999. godine na ulazu u Kraljane/Kralan iz pravca Rakovine/Rakovinë vodila se borba između pripadnika srpskih snaga i OVK. Oko 08:00 časova srpske snage ušle su u selo, prvo sa pešadijom, a zatim i sa tenkovima i topovima, nakon čega su se pripadnici OVK povukli u šumu.128

121. Kada su izbeglice videle da se u centru sela nalazi veliki broj srpskih snaga sa tenkovima, formirale su kolonu. Na čelu kolone istakle su beli čaršav u znak predaje i zaputile se prema Jablanici/Jabllanicë. Kada je kolona stigla do jedne stare vodenice na izlazu iz sela, pripadnici srpskih snaga su ih zaustavili.

122. Počeli su da odvajaju muškarce na livadu pored puta, dok su ženama i deci naredili da nastave put ka Đakovici/Gjakovë.129 Tom prilikom su ih psovali i vređali: „Idite kod Klintona!“, „Žalite se Rugovi!“, „Ovde za vas nema mesta!“130

123. Oko 500 muškaraca zadržano je na livadi, sa leve strane puta, kod vodenice.131 Pripadnici srpskih snaga su zatim naredili zatočenim muškarcima da se spuste do potoka koji je bio kod vodenice, da skinu gornji deo odeće, i da se sa podignutim rukama iza glave poređaju uz obalu potoka. Dok su muškarci stajali sa podignutim rukama, pripadnici srpskih snaga su ih psovali i tukli kundacima pušaka.132 Zastrašivali su ih tako što su tobože pokušavali da ih pregaze tenkom.133 Tokom maltretiranja, pripadnici srpskih snaga su pucali u dvojicu muškaraca, Hasana Dushku i Avdiju [prezime nepoznato] iz sela Labučevo/Llapçevë i ranili ih.134

124. Celu noć muškarci su proveli pored potoka, bez hrane i vode, opkoljeni od strane pripadnika srpskih snaga.135

125. Sutradan, 3. aprila 1999. godine, dva pripadnika srpskih snaga su zatočenicima saopštili da će ih osloboditi ukoliko sakupe nekoliko hiljada nemačkih maraka. Zarobljeni muškarci su za svog predstavnika odredili 45-godišnjeg Envera Hotija. Hoti je sakupio novac i predao ga srpskim snagama. Kasnije tog dana na livadu je došao jedan vojni kamion. U njega su pripadnici srpskih snaga uveli grupu starijih muškaraca i dva ranjenika i odveli ih do Đakovice/Gjakovë, gde im je naređeno da idu peške u Albaniju. Ostalima je rečeno da će kasnije doći drugi kamioni koji će ih odvesti do granice sa Albanijom.136

126. Sutradan, 4. aprila 1999. godine, na livadu gde su držani albanski muškarci došao je jedan oficir VJ u vojnom džipu. Predstavio se kao „major Grujić“. Rekao im je da ne može da im obezbedi kamione koji bi ih prevezli do granice sa Albanijom, već da će morati da idu pešice.137 Kada su muškarci oformili kolonu, 10-15 pripadnika srpskih snaga sa šlemovima na glavi je počelo da odvaja mlađe muškarce na stranu. Starije muškarce su poveli na glavni put ka Đakovici/Gjakovë. Njima su rekli da će mlađi muškarci koji su ostali na livadi, biti oslobođeni nakon što zatrpaju rovove koje je napravila OVK u obližnjoj šumi.138

127. Stariji muškarci koji su se u pratnji pripadnika srpskih snaga i jednog tenka kretali ka Đakovici/Gjakovë, čuli su pucnjavu iz pravca livade na kojoj su ostali mlađi muškarci. Pucnjava je trajala nekoliko minuta.139

128. Od 78 albanskih muškaraca, koje su 4. aprila 1999. godine pripadnici srpskih snaga zadržali na livadi na izlasku iz Kraljana/Kralan, tela njih 17 su pronađena u masovnoj grobnici u Srbiji, kod jezera Perućac140, dok je osam tela pronađeno na groblju u selu Brekovac/Brekoc [opština Đakovica/Gjakovë].141

129. Ostalih 53 muškaraca koji su poslednji put viđeni živi u Kraljanu/Kralan 4. aprila 1999. godine i dalje se vode kao nestali na listi MKCK142:

Shkelzen (Rifat) Hajdaraj (1984)

(BLG-801798-01)

Tahir (Beqir) Krasniqi (1969)

(BLG-801269-01)

Kushtrim (Hilmi) Raci (1984)

(BLG-802885-01)

Sadri (Azem) Ahmeti (1966)

(BLG-803228-01)

Genc (Fadil) Elezaj (1983)

(BLG-802612-03)

Qamil (Shaban) Elezaj (1965)

(BLG-802612-02)

Sabedin (Kadri) Kryeziu (1982)

(BLG-801881-01)

Jakup (Bajram) Dushi (1964)

(BLG-802776-01)

Mentor (Maliq) Kryeziu (1981)

(BLG-801451-01)

Rexhep (Ibrahim) Mazreku (1963)

(BLG-801800-01)

Sahit (Ahmet) Gashi (1981)

(BLG-801309-01)

Brahim (Kadri) Fejza (1962)

(BLG-800890-02)

Kamer (Adem) Seferaj (1981)

(LG-802888-01)

Fadil (Shaban) Elezaj (1962)

(BLG-802612-01)

Naim (Dinë) Halilaj (1981)

(BLG-802895-02)

Haxhi (Muharrem) Gllasoviku (1961)

(BLG-802778-01)

Ylli (Rame) Manaj (1980)

(BLG-801939-01)

Bajram (Riza) Bytyqi (1961)

(BLG-802586-01)

Vehbi (Pajazit) Halilaj (1979)

(BLG-801380-01)

Azem (Avdullah) Deskaj (1960)

(BLG-802386-01)

Valdet (Isuf) Buqani (1979)

(BLG-802773-01)

Hajriz (Islam) Borincaj (1960)

(BLG-802167-01)

Abedin (Ajet) Dushi (1979)

(BLG-802775-01)

Qaush (Musli) Morina (1960)

(BLG-802898-01)

Feriz (Osman) Rexhepi (1977)

(BLG-802887-03)

Sheremet (Brahim) Ismajli (1958)

(BLG-801909-01)

Hysni (Rexhep) Krasniqi (1977)

(BLG-802204-01)

Emin (Ramadan) Krasniqi (1958)

(BLG-801191-01)

Masar (Ymer) Dushi (1976)

(BLG-801929-01)

Hashim (Jahë) Hasanaj (1957)

(BLG-801239-01)

Bali (Pajazit) Gashi (1976)

(BLG-800798-01)

Isa (Halil) Gashi (1956)

(BLG- 801157-01)

Mentor (Xhemail) Myrtaj (1976)

(BLG-802363-02)

Ismet (Hazir) Gashi (1956)

(BLG-802780-01)

Nevzat (Hysen) Raci (1976)

(BLG-802883-01)

Osman (Kadri) Fejza (1956)

(BLG-800890-01)

Bashkim (Osman) Rexhepi (1974)

(BLG-802887-01)

Rifat (Bali) Hajdaraj (1953)

(BLG-802012-01)

Bekim (Muharrem) Gashi (1974)

(BLG-802782-01)

Adem (Hazir) Gashi (1952)

(BLG-802378-01)

Bekim (Hashim) Hasani (1973)

(BLG-802380-01)

Faik (Zenel) Morina (1951)

(BLG-801220-01)

Driton (Xhemail) Myrtaj (1973)

(BLG-802363-01)

Sinan (Shaban) Raci (1948)

(BLG-802886-01)

Sefer (Azem) Krasniqi (1972)

(BLG-801144-01)

Dinë (Ukë) Halilaj (1948)

(BLG-802895-01)

Hazir (Adem) Gashi (1972)

(BLG-802779-01)

Bajram (Isë) Thaçi (1947)

(BLG-801407-01)

Sadik (Daut) Hereqi (1971)

(BLG-802785-01)

Curr (Shaban) Raci ( 1945)

(BLG-802884-01)

Fadil (Murat) Mustafaj (1970)

(BLG-801809-01)

Hajzer (Rexhep) Veseli (1944)

(BLG-802788-01)

Nazmi (Osman) Dushi (1969)

(BLG- 801928-01)

6.2 Dokumenti i svedočenja pripadnika VJ koji ukazuju na odgovornost pripadnika 125. mtbr za zločine u Kraljanu/Kralan

130. Dokumenti VJ nesumnjivo ukazuju na prisustvo 125. mtbr u Kraljanu/Kralan u vreme zločina 4. aprila 1999. godine. Štaviše, podaci iz ovih dokumenata ukazuju na to da su pripadnici 125. mtbr bili na mestu zločina i da su ubijeni civili bili pod njihovom vlašću nesposredno pre ubistva.

Prisustvo u Kraljanu/Kralan u vreme zločina (3-4. april 1999. godine)

131. Prema naređenjima Prištinskog korpusa i Zajedničke komande za KiM, 5. borbena grupa 125. mtbr angažovana je sa snagama MUP-a u akciji protiv OVK u Kraljanu/Kralan.

132. Komanda Prištinskog korpusa je 1. aprila 1999. godine izdala naređenje za „Angažovanje snaga PrK na obezbeđenju, kontroli teritorije i blokadi rejona Jablanica” u kojem se kao zadatak 5. borbene grupe 125. mtbr određuje: „Izvršiti posedanje šireg rejona: s. Kraljane [...] u gotovosti za aktivna dejstva na pravcu: s Kraljane-Crna Gora-s. Dašinovac.“143

133. Sledećeg dana, 2. aprila 1999. godine, Zajednička komanda za KiM izdala je „Zapovest za razbijanje i uništenje ŠTS [šiptarskih terorističkih snaga] u rejonu Jablanica“, u kojoj je kao zadatak 5. borbene grupe 125. mtbr određen: „Podržati snage MUP-a u razbijanju i uništenju ŠTS na pravcu: s. Kraljane-s. Jablanica...“144

134. Borbeni izveštaj 125. mtbr i ratni dnevnik 5. borbene grupe 125. mtbr potvrđuju prisustvo 125. mtbr u Kraljanu/Kralan u vreme zločina. U „Redovnim borbenim izveštajima“ komande 125. mtbr od 3. i 4. aprila 1999. godine stoji da se 5. borbena grupa „angažuje po odluci K-danta PrK [Prištinskog korpusa VJ], u rejonu: s. Kraljane, s. Šaban Mahala, s. Calat mahala“.145

 135. U Ratnom dnevniku 5. borbene grupe 125. mtbr se za tri naredna dana, sve do 5. aprila 1999. godine navodi da 5. borbena grupa zajedno sa Posebnim jedinicama policije (PJP) sprovodi aktivna dejstva u rejonu Jablanice [selo pored Kraljana/Kralan].146

136. Prisustvo 125. Mtbr, kao i sadejstvo u akciji sa MUP-om u Kraljanu/Kralan, potvrdio je i komandant 125. mtbr, Dragan Živanović u svom svedočenju pred MKSJ. Dragan Živanović, komandant 125. Mtbr, posvedočio je pred MKSJ u predmetu Šainović i dr. da su njegove snage pružale podršku snagama MUP-a u akciji Jablanica početkom aprila 1999. godine.147 Tenkovi koje su videli svedoci na mestu zločina pripadali su 125. mtbr. 

137. Komanda Prištinskog korpusa je 3. aprila 1999. godine uputila naređenje komandi 252. okbr u kojem je određeno da će „komandant 252. okbr [...] dana 4. aprila 1999. godine do 07:00 časova pretpotčiniti 1 tv (3 tenka) i 1 mb (3 BVP sa posadom i ukrcnim delom) komandantu [borbene grupe] 5 / 125. mtbr u rejonu: s. Kraljane.“148 Civili su bili pod vlašću 125. mtbr

138. U Ratnom dnevniku 5. borbene grupe 125. mtbr je za 2. april 1999. godine zapisano da je 5. borbena grupa zajedno sa 24. odredom Posebnih jedinica policije (PJP) preuzela kontrolu u selu Kraljane/Kralan i da je tom prilikom „250 ljudi zadržano u pritvoru, a oko 3.000 izbeglica poslato u pravcu sela Kramavik (Rakovina)“.149

Odobravanje napada na „nelojalne“ albanske civile i naoružavanje srpskih civila  
139. Zapovest Zajedničke komande za KiM od 2. aprila 1999. godine sadržala je sledeću naredbu: „Prema lojalnom civilnom stanovništvu isticati potrebu pravilnog odnosa...“150

140. Ovakva zapovest predstavlja kršenje Ženevskih konvencija i njihovih dodatnih protokola koji zahtevaju apsolutnu zaštitu civilnog stanovništva i zabranjuju pravljenje razlike između civila po bilo kom osnovu.151

141. Ovakva vrsta naredbe pojavljivala se u više naređenja vezanih za akcije 125. mtbr.152

142. Zapovest Zajedničke komande za KiM od 2. aprila 1999. godine sadrži još jednu spornu naredbu: „Naoružano nešiptarsko stanovništvo angažovati na obezbeđenju vojnih objekata i komunikacija...“153

143. Ovakva zapovest kojom se civili uključuju u oružani sukob i time im se oduzima status zaštićenih lica predstavlja kršenje Ženevskih konvencija i njihovih dodatnih protokola koji zahtevaju apsolutnu zaštitu civilnog stanovništva.154

144. Prilikom svedočenja u predmetu Šainović i dr, tužilac je upitao Dragana Živanovića da li je 125. mtbr učestvovala u naoružavanju i uključivanju lokalnog srpskog stanovništva u akcije VJ i MUP-a, na šta je Živanović odgovorio odrečno i tvrdio da se taj deo Zapovesti odnosi na organe civilne odbrane i civilne zaštite. Međutim, tužilac ga je podsetio da je civilna odbrana uključivala i albansko stanovništvo, pa da se stoga ova Zapovest nije mogla odnositi na civilnu odbranu i civilnu zaštitu.155

145. Ovakva vrsta naredbe pojavljivala se u više naređenja vezanih za akcije 125. mtbr.156

7) Starodvorane/Staradran

Dana 8. maja 1999. godine, srpske snage ubile su 15 albanskih civila.

146. Selo Starodvorane/Staradran nalazi se u opštini Istok/Istog, severoistočno od grada Peć/Pejë.

7.1 Opis zločina na osnovu izjava preživelih

147. Dana 7. maja 1999. godine, na livadi Ali Grabovcija u selu Starodvorane/Staradran nalazilo se nekoliko hiljada albanskih civila koji su izbegli iz susednih sela opština Peć/Pejë i Istok/Istog: Kašice/Kashicë, Trbuhovac/Trubuhoc, Zablaće/Zabllaq, Trstenik/Trestenik, Ljutoglava/Lutogllavë i Ruhot.157

148. Oko 10:00 časova na livadu su došli pripadnici srpskih snaga. Neki od njih su imali maskirno plave, a neki tamnozelene uniforme. Većina je nosila kape i kaubojske šešire a lica su im bila namazana crnom i zelenom bojom. Naredili su im da formiraju kolonu i da glavnim putem krenu ka centru sela.158

149. Kada je kolona stigla na glavnu seosku raskrsnicu, naređeno im je da se smeste u seosku školu. Tu su prenoćili.159

150. Ujutru, oko 9:00 časova pripadnici srpskih snaga su naredili ljudima koji su bili u školi da krenu ka selu Dobruša/Dobrushë [opština Istok/Istog], a zatim dalje ka Albaniji.160 Dok su se civili ukrcavali na traktore i formirali kolonu, pripadnici srpskih snaga su kod vrata škole, naočigled porodice, iz kolone izveli Mustafu (Murat) Dreshaja (1954) i njegovog sina Berata (Mustafë) Dreshaj (1980).161 To je poslednji put da su Mustafa i Berat viđeni živi.

151. Kada je kolona stigla do mahale Berisha, naišli su na pripadnike srpskih snaga koji su počeli da odvajaju mlađe muškarce od njihovih porodica.162 Svedok D.E. je istraživačima FHP ispričao:

„Kada smo stigli u mahalu Berisha, kod kuće Deme Zeqiri, zaustaviše me i prišli su dva takva vojnika, koji su prstima naredili mojim sinovima Muhajdinu (Daut) Elshani (1977), Shemsedinu (Saut) Elshani (1979) i Nexhmedinu (Daut) Elshani (1981) da siđu sa traktora. Tako su naredili i bratu Avdylu (Imer) Elshani (1962), zatim sinovcu Naimu, kojem su zavrnuli ruku kada su ga skinuli sa traktora.“163

152. Tu su izdvojeni i 164:

Jeton (Tahir) Ahmetaj (1974) 

Nimona (Ramë) Elshani (1955)

Remzi (Smajl) Shala (1969) 

Hasana (Ramë) Elshani (1951)

Gani (Haxhi) Isufi (1964) 

Isufa (Nezir) Lubeniqija (1948)

Ismet (Mustafë) Ahmetaj (1964) 

Dinë (Bajram) Grabovcija (1945)

Muharrema (Ramë) Elshani (1958)

153. Pripadnici srpskih snaga su izdvojene muškarce, njih oko 50, odveli na imanje Zeqira Berishe. Preživeli N.E. je istraživačima FHP ispričao šta se desilo po dolasku na imanje:

„Na sred dvorišta je bila jedna mala kućica u kojoj je bio smešten mali elektični mlin. [...] Uveli su me u toj maloj kućici gde je bio smešten mlin. Tu na jednom ćošku bila je jedna vaga, na koju sam video veliki broj ličnih dokumenata. Pretresli su mi džepove gde su našli moja lična dokumenta i 600 DM. Dokumenta su bacili na vagu, a novac je jedan od njih strpao u svoj džep. Ponovo su počeli da me udaraju, i to je trajalo oko dva minuta, a potom su me izveli ponovo u dvorište. [...] Potom su me vodili u dvorištu Zymera Berishe. Kad su me uveli u dvorište video sam oko 50 ubijenih ljudi. Većina njih je bilo ubijeno metkom u glavu, jer primetio sam da imaju krv na glavi. Naredili su mi da stavim ruke na ogradnom zidu, što sam učinio. Onda sam osetio cev puške na zadnjem delu desnog obraza, tu gde počinje vilica, Odmah je pucao, samo jednim metkom. Znam da sam odmah pao dole.“165  

Pripadnici srpskih snaga su svedoka N.E. pogodili u vilicu. Kada se osvestio, uspeo je da pobegne u obližnju šumu.166

154. Posle završetka sukoba na Kosovu, 1. septembra 1999. godine, porodice ubijenih su nedaleko od mesta ubistva, u mahali Mavraj pronašle masovnu grobnicu, u kojoj su pronađena tela svih 15 muškaraca koje su pripadnici srpskih snaga izdvojili u Starodvoranu/ Staradran.167

155. Zločin u Starodvoranu/Staradran dokumentovan je i od strane OEBS-a,168 Human Rights Watch169 i UNHCR.170

7.2 Dokumenti i svedočenja pripadnika VJ koji ukazuju na odgovornost pripadnika 125. mtbr za zločine u Starodvoranu/Staradran

156. Dokumenta VJ koja nose oznaku „Strogo poverljivo“ nesumnjivo ukazuju na prisustvo 125. mtbr u Starodvoranu/Staradran u vreme zločina 8. maja 1999. godine.

157. Prema naređenju 7. pešadijske brigade, oklopni bataljon 125. mtbr i VTO Peć, koji je u to vreme bio potčinjen 125. mtbr, angažovani su sa snagama MUP-a u akciji protiv OVK u Starodvoranu/Staradran. „Zapovest za razbijanje i uništenje ŠTS [šiptarskih terorističkih snaga] u rejonima s. Trbuhovac, s. Dvorjane, Ruhot, Pobrđe i Trstenik“ komande 7. pešadijske brigade izdata je 5. maja 1999. godine. U njoj se navodi: „Snage OVK u reonu sela Trstenik/Trestenik vrše ukopavanje i izradu bunkera i pripremu za prepadna dejstva na pravcu Trstenik/Trestenik – Zablaće/Zabllaq. Zadatak Vojnog odseka Peć/Pejë, PJP i okb/125. mtbr [oklopni bataljon 125. mtbr] je bio da uspostavi blokadu i razbije uporišta OVK u reonima s. Starodvorane/Staradran - Trbuhovac/Trubuhoc - Ruhot/Ruhot - Nabrđe/Nabërgjan i Trstenik/Trestenik, i time spreče prelivanje pripadnika OVK preko komunikacije Peć/Pejë – Klina/Klinë. [...] BVG-podržava dejstva okb/125 [oklopni bataljon 125. mtbr] i PJP otvarajući vatru po rejonu: Trstenik-Ruhot-Starodvorane.“171

158. Sa hapšenjem velikog broja albanskih muškaraca u Starodvoranu/Staradran i okolnim selima bio je upoznat i Štab Vrhovne komande. U „Borbenom izveštaju“ Štaba Vrhovne komande sačinjenom 11. maja 1999. godine, zapisano je: „Deo jedinica 7. pešadijske brigade i Vojnog odseka Peć u akciji razbijanja šiptarskoterorističkih snaga u rejonu: s. [Staro]Dvorane, s. Ruhot, s. Nabrđe zarobio [...] oko 600 vojno-sposobnih muškaraca šiptarske nacionalne manjine, a oko 10.000 civila iz pomenutog rejona usmereno je ka Klini i Peći.“172

159. Komandant 125. mtbr, Dragan Živanović je u svom svedočenju pred MKSJ u predmetu Šainović i dr. o prisustvu 125. mtbr u Starodvoranu/Staradran u vreme izvršenje zločina govorio neodređeno i konfuzno. Na pitanje advokata odbrane da li je on postupio po zapovesti komande 7. pešadijske brigade, Živanović je odgovorio: “Moram priznati da ovo nisam dobio zato što je to zapovest mog kolege, komandanta 7. brigade. Nisam je primio i ovde je spomenut samo deo snaga 125. mtbr. Ja ne znam, možda je vod pećke policije bio umešan.“173

7.3 Relevantne konstatacije iz presude Pretresnog veća MKSJ u predmetu Šainović i dr.

160. U pogledu Borbenog izveštaja Štaba Vrhovne komande, Pretresno veće MKSJ je ocenilo da: “Ti muškarci nisu nazvani ’teroristima’, kao na drugim mestima u izveštaju vezanim za druge incidente, već je naprosto navedeno da se radi o 600 vojno sposobnih ’muškaraca Šiptar[a]’. Nije navedeno da je tih 600 muškaraca bilo naoružano, kao što je učinjeno na drugim mestima u izveštaju u vezi s ’šiptarskim teroristima’.174 Veće smatra da se iz toga vidi da su muškarci kosovski Albanci bili na meti VJ i MUP, bez obzira na to da li su bili pripadnici OVK.”175

(Nastaviće se.)

*Zahvaljujemo se Fondu za humanitarno pravo na ustupljenoj dokumentaciji.

_________________

FUSNOTE:

87 OEBS, Kosovska verifikaciona misija, „Kako viđeno, tako rečeno“, 1999, str. 343.

88 Baza podataka FHP: Izjava svedoka M.A, april 2007; Izjava T.B, april 2007.

89 Izjava svedoka F.G, april 2008, Baza podataka FHP.

90 Ibid.

91 Baza podataka FHP: Izjava svedoka D.S, april 2007; Izjava svedoka H.K; Izjava svedoka Sh.V, april 2007.

92 Izjava svedoka Sh.V, april 2007, Baza podataka FHP.

93 Baza podataka FHP: Izjava svedoka Sh.V, april 2007; Izjava svedoka Sh. V, april 2007; Izjava svedoka H.K, april 2007; Izjava svedoka R.G, april 2008; Dopunjena izjava svedoka F.G, decembar 2012.

94 Dopunjena izjava svedoka F.G, decembar 2012, Baza podataka FHP.

95 Izjava svedoka D.S, april 2007, Baza podataka FHP. Članovi Odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda na Kosovu i predstavnici muslimanske verske zajednice su 24. marta 1999. godine preuzeli tela iz bolničke mrtvačnice u Kosovskoj Mitrovici/Mitrovicë i sledećeg dana ih sahranili na seoskom groblju u selu Šupkovac/Shupkofc, opština Mitrovica/Mitrovicë. Videti Baza podataka FHP: Dopunjena izjava svedoka F.G, decembar 2012; Izjava svedoka D.S, april 2007; Izjava svedoka R.G, april 2008; Izjava svedoka H.K, april 2007; Izjava svedoka Sh.V, april 2007.

96 Baza podataka FHP: Izjava svedoka T.B, april 2007; Izjava svedoka Sh.K; Izjava svedoka F.Z, decembar 2000; Izjava svedoka B.B, maj 2007; Izjava svedoka Z.S, jun 2007; Izjava svedoka Xh.M, jul 2007; Izjava svedoka F.G; Izjava svedoka M.R, maj 2007; Izjava svedoka E.Z; Izjava svedoka Xh.G, novembar 2007; svedoka B.A, januar 2008; Dok. pr. br. P2798, Spisak nestalih lica Kancelarije za nestala lica i sudsku medicinu pri Misiji UN na Kosovu, predmet Šainović i dr, Baza podataka FHP; Izjava svedoka F.F, april 2012, Baza podataka FHP. Od 14 ubijenih muškaraca, devetorica se na listi MKCK vode kao nestali, i to: Sejdi (Zeqir) Zeqiri (1969) (BLG-801783-01), Refki (Zeqir) Zeqiri (1975) (BLG-802859-01), Agim (Imer) Berisha (1971) (BLG-801902-01), Isuf (Feriz) Gashi (1945) (BLG-800799-02), Burim (Isuf) Gashi (1979) (BLG-800799-01), Qemal (Xhafer) Neziri (1984) (BLG-801893-01), Idriz (Selman) Kameri (1954 (BLG-804611-01); Muhamet (Sheqir) Fazliju (1969) (BLG-803903-01) i Musli (Zeqir) Fazliju (1972) (BLG-803902-01), Emrullah (Sokol) Azemi (1978) (BLG-803014-01), Gani (Azem) Azemi (1951) (BLG-802803-03), Shaip (Gani) Azemi (1973) (BLG-802803-01), Faton (Gani) Azemi (1977) (BLG-802803-02) i Halil (Qerim) Gucati (1943) (BLG-802595-01), Muhamet (Ferat) Zenuni (1960) (BLG-800959-01) i Xhevdet (Zenel) Zenuni (1980) (BLG-801128-01).

97 Dok. pr.br. 6D1416, Zamisao izvođenja akcije za razbijanje ŠTS u rejonu severne Drenice i Podujeva, Šainović i , dr, str. 1.

98 Dok. pr.br. P3049, Zapovest o angažovanju snaga na suzbijanju terorizma na KiM, Šainović i dr, str. 3.

99 Ibid.

100 Dragan Živanović, 18. januar 2008. godine, Šainović i dr, T-20565-20568.

101 Dok. pr. br. P3049, Zapovest o angažovanju snaga na suzbijanju terorizma na KiM, Šainović i dr, str. 3.

102 Zajednički član 3. Ženevskih konvencija: „Prema licima koja ne učestvuju neposredno u neprijateljstvima, podrazumevajući tu i pripadnike oružanih snaga koji su položili oružje i lica onesposobljena za borbu usled bolesti, rane, lišenja slobode, ili iz kojeg bilo drugog uzroka, postupaće se u svakoj prilici, čovečno, bez ikakve nepovoljne diskriminacije zasnovane na rasi, boji kože, veri ili ubeđenju, polu, rođenju ili imovnom stanju, ili kome bilo drugom sličnom merilu.“ Član 48. Dodatnog protokola I uz Ženevske konvencije: „Da

bi obezbedile poštovanje i zaštitu civilnog stanovništva i civilnih objekata, strane u sukobu treba u svako doba da prave razliku između civilnog stanovništva i boraca...“ Videti takođe Član 85. (3) Dodatnog protokola I uz Ženevsku konvenciju: „Pored teških povreda definisanih u članu 11. sledeća dela će se

smatrati kao teške povrede ovog protokola kada su izvršena namerno, kršenjem odgovarajućih odredaba ovog protokola, i kada su prouzrokovala smrt ili ozbiljne telesne ili zdravstvene povrede: (a) napad na civilno

stanovništvo ili pojedina civilna lica...“ Videti presudu Pretresnog veća MKSJ u predmetu Blaškić, para. 180, presudu Pretresnog veća MKSJ u predmetu Galić, para. 29, 32, 50, 56. Videti i rezolucije Generalne Skupštine UN 2444, 2675, 2673.

103 Videti zločin u Kraljanu/Kralan, odeljak 6 Dosijea.

104 OEBS, Kosovska verifikaciona misija, „Kako viđeno, tako rečeno“, 1999, str. 290.

105 Izjava Zorana Raškovića, Viši sud u Beogradu, predmet Ćuška, 23. april 2013. godine.

106 Baza podataka FHP: Izjava svedoka S.J, oktobar 2007; Izjava svedoka S.U, januar 2001; Izjava svedoka D.U, januar 2001; Izjava svedoka M.A, oktobar 2007.

107 Baza podataka FHP: M.A, oktobar 2007.

108 Baza podataka FHP: Izjava svedoka M.A, oktobar 2007; Izjava svedoka D.U, januar 2001; Izjava svedoka S.J, oktobar 2007; Izjava svedoka S.B, januar 2001.

109 Baza podataka FHP. Tela 30 albanskih civila streljanih u Ljubeniću/Lubeniq pronađena su u masovnim

grobnicama u beogradskom naselju Batajnica: Osman (Haradin) Huskaj (1965); Riza (Avdyl) Morina (1968); Neke (Selman) Huskaj (1940); Musa (Sadik) Jahmurtaj (1930); Selim (Sadik) Hamzaj (1935); Ilir (Sokol) Lokaj (1956); Haxhi (Mustafë) Alimehaj (1947); Fehmi (Shaban) Huskaj (1981); Ramë (Sadik) Huskaj

(1935); Smajl (Isuf) Bushati (1937); Bajram (Rexhe) Bobi (1936); Adem (Sadik) Haradinaj (1932); Kadri (Sadik) Jahmurtaj (1912); Bekë (Rexhe) Bobi (1934); Naim (Hime) Huskaj (1957); Ramiz (Brahim) Hamzaj (1958); Ukë (Hajdar) Bushati (1952); Rrustem (Male) Alimehaj (1950); Ramë (Binak) Ukshinaj (1952); Bajram (Salih) Bushati (1962); Ruzhdi (Qerim) Ukshinaj (1965); Xhavit (Jashar) Hamzaj (1975); Gezim (Deme) Avdullahaj (1984); Adem (Isuf) Bushati (1932); Haradin (Jake) Huskaj (1958); Tafil (Haradin) Huskaj (1981); Shaban (Isuf) Alimehaj (1933); Shaban (Lahe) Alimehaj (1958); Selaim (Dervish) Sylaj (1960) i Rexhë (Hasan) Rexhaj (1952). Videti dok. pr. br. P2798, Spisak nestalih lica Kancelarije za nestala lica i sudsku medicinu pri Misiji UN na Kosovu, predmet Šainović i dr. Nakon rata, na pećkom groblju pronađeni su posmrtni ostaci 11 albanskih civila ubijenih u Ljubeniću/Lubeniq, i to: Hajdar (Uke) Ukshinaj (1948); Fadil (Shaban) Alimehaj (1953); Hazir (Male) Alimehaj (1957); Rrustem (Sadri) Ukaj (1937); Metush (Deli) Huskaj (1927); Haxhi (Beqir) Huskaj (1961); Fazli (Tahir) Ukshinaj (1970); Zeqë (Hysen) Bobi (1969); Avdyl (Ali) Bobi (1942); Ramiz (Sadik) Berisha (1970); Nazmi (Beqir) Rrustemaj (1962), dok se devet muškaraca i dalje vode kao nestali na listi MKCK i to: Gani (Din) Soshi (1976) (BLG-801099-01); Ramë (Ali) Avdullahaj (1964) (BLG-802627-01); Arif (Iber) Tahiraj (1975) (BLG-801538); Sali (Beqir) Rrustemaj (1957)

(BLG-801618-01); Muharrem (Rexhë) Bobi (1938) (BLG-803126-01); Smajl (Musa) Jahmurtaj (1965) (BLG-803171-02); Jashar (Misin) Hamzaj (1935) (BLG-803162-01) i Selaim (Dervish) Sylaj (1960) (BLG-803169-01). Videti Međunarodni komitet Crvenog Krsta, „Knjiga nestalih osoba u vezi sa događajima na Kosovu od januara 1998. godine“, 2000. Videti gore, Optužnica TRZ, fn 6.

110 Izjava svedoka I.B, oktobar 2007, Baza podataka FHP.

111 Izjava svedoka M.A, oktobar 2007, Baza podataka FHP.

112 Videti gore, Optužnica TRZ, fn 6.

113 Zoran Rašković, 26. januar 2012. godine, predmet Ćuška, str. 39.

114 Human Rights Watch, „Po naređenju: Ratni zločini na Kosovu“, 2001, str 333-335.

115 Transkript glavnog pretresa od 23. maja 2011. godine, predmet Ćuška, str. 13-14.

116 Abdulah Sokić, 24. decembar 2010, predmet Ćuška, str. 22.

117 Zoran Rašković, 26. januar 2012. godine, predmet Ćuška, str. 33. Videti i Zoran Rašković, 26. decembar

2011. godine, predmet Ćuška, str. 35.

118 Dok. pred. br. 6D 1023, Plan angažovanja združenih sastava od 25. aprila 1999. godine, predmet Šainović i dr.

119 Dragan Živanović, 17. januar 2008, Predmet Šainović i dr, str. 20497.

120 Videti gore, fn 29.

121 Duško Antić, 23. februar 2011, predmet Ćuška, str. 65.

122 Ibid.

123 Toplica Miladinović, 20. decembar 2010, predmet Ćuška, str. 79.

124 Toplica Miladinović, 21. decembar 2010, predmet Ćuška, str. 9.

125 Zoran Rašković, 26. januar 2012. godine, predmet Ćuška, str. 39.

126 Baza podataka FHP: Izjava svedoka M.F, avgust 2007; Izjava svedoka F.G, mart 2000; Izjava svedoka R.K, avgust 2007; Izjava svedoka Sh.E, avgust 2007.

127 Izjava svedoka Sh.E, avgust 2007, Baza podataka FHP.

128 Baza podataka FHP: Izjava svedoka N.G, februar 2000; Izjava svedoka M.K, januar 2008.

129 Baza podataka FHP: Izjava svedoka Xh. G, avgust 2007; Izjava svedoka I.G, oktobar 2007.

130 Izjava svedoka F.G, mart 2000, Baza podataka FHP.

131 Baza podataka FHP: Izjava svedoka A.R, avgust 2007; Izjava svedoka R.K, avgust 2007; Izjava svedoka Xh. G, avgust 2007.

132 Baza podataka FHP: Izjava svedoka M.K, januar 2008; Izjava svedoka S.M, avgust 2007; Izjava svedoka A.R, avgust 2007; Izjava svedoka K.K, decembar 2007.

133 Baza podataka FHP: Izjava svedoka K.K, decembar 2007; Izjava svedoka Xh.G, avgust 2007; Izjava svedoka R.K, avgust 2007.

134 Izjava svedoka S.M, avgust 2007, Baza podataka FHP.

135 Izjava svedoka F.G, mart 2000, Baza podataka FHP.

136 Baza podataka FHP: Izjava svedoka O.D, novembar 2000; Izjava svedoka M.K, januar 2008; Izjava svedoka R.K, avgust 2007; Izjava svedoka K.K, decembar 2007.

137 Baza podataka FHP: Izjava svedoka K.K, decembar 2007; Izjava svedoka H.G, septembar 2007.

138 Izjava svedoka O.D, novembar 2000, Baza podataka FHP.

139 Izjava svedoka K. K, decembar 2007, Baza podataka FHP.
140 To su tela sledećih civila: Enver (Hysen) Hoti (1954), Sadri (Sefer) Deskaj (1949), Xhevdet (Smajl) Dushi (1968), Shefqet (Smajl) Dushi (1973), Basri (Gani) Morina (1979), Hamit (Pajazit) Gashi (1966),

Pashtrik (Vesel) Krasniqi (1978), Shpend (Jahir) Kotorri (1974), Bekim (Milazim) Racaj (1968), Vesel (Mehmet) Seferaj (1965), Smajl (Sefer) Manaj (1973), Burim (Osman) Rexhepaj (1980), Halit (Haki) Gashi (1966), Selim (Hazir) Berisha (1959), Haxhi (Muharrem) Gllasoviku (1961), Besim (Hashim) Hasani (1981) i Blerim (Jahir) Kotorri (1977). Baza podataka FHP.
141 Ilir (Avdyl) Kelmendi (1968); Avni (Gani) Morina (1980); Hidajet (Vesel) Kryeziu (1976); Sejdi (Jakup) Thaçi (1978); Ramiz (Sadik) Merlaku (1980); Valon (Hazir) Borincaj (1984); Valdet (Isuf) Buqani (1979) i Binak (Xhemë) Gllasoviku (1981). Baza podataka FHP.

142 Dok. pr. br. P2798, Spisak nestalih lica Kancelarije za nestala lica i sudsku medicinu pri Misiji UN na Kosovu, predmet Šainović i dr; Baza podataka FHP.

143 Dok. pr. br. P2029, Angažovanje snaga PrK na obezbeđenju, kontroli teritorije i blokadi rejona Jablanica, Naređenje, Šainović i dr. str. 1.

144 Dok. pr. br. P2003, Zapovest za razbijanje i uništenje ŠTS u rejonu Jablanica od 2. aprila 1999. godine, Šainović i dr, str. 3.

145 Dok. pr. br. 5D 464, Redovni borbeni izveštaj komande 125. mtbr od 3. aprila 1999. godine, Šainović i dr. str. 1. Dok. pr. br. 5D 465, Redovni borbeni izveštaj komande 125. mtbr od 4. aprila 1999. godine, Šainović i dr. str. 1.

146 Dok. pr. br. P 2801, Ratni dnevnik BG-5/125. mtbr, Šainović i dr.

147 Dragan Živanović, 17. januar 2008. godine, Šainović i dr, T-20471-2047.

148 Dok. pr. br. 5D 360, Naređenje komande Pr. Korpusa, Šainović i dr.

149 Dok. pr. br. P2801, Ratni dnevnik BG-5/125. mtbr, Šainović i dr, str.5.

150 Dok. pr. br. P2003, Zapovest za razbijanje i uništenje ŠTS u rejonu Jablanica od 2. aprila 1999. godine, Šainović i dr, str. 4.

151 Videti gore, fn 102.

152 Videti zločin u Srbici/Skënderaj, odeljak 1 Dosijea.

153 Dok. pr. br. P2003, Zapovest za razbijanje i uništenje ŠTS u rejonu Jablanica od 2. aprila 1999. godine, Šainović i dr, str. 4.

154 Videti gore, fn 9.

155 Dragan Živanović, 18. januar 2008. godine, Šainović i dr, T-20559-20564.

156 Videti npr. dok. pr. br. 6D 699, Zapovest za podršku snaga MUP-a u razbijanju DTS u širem rejonu Čičavica, Šainović i dr, str. 3.

157 Izjava svedoka S.E, jul 1999, Baza podataka FHP.

158 Baza podataka FHP: Izjava svedoka S.E, jul 1999; Izjava svedoka E.Z, novembar 2001,.

159 Baza podataka FHP: Izjava svedoka E.Z, novembar 2001; Izjava svedoka S.E, jul 1999.

160 Baza podataka FHP: Izjava svedoka E.Z, novembar 2001; Izjava svedoka D.E, jul 1999.

161 Izjava svedoka X.D, maj 2007, Baza podataka FHP.

162 Izjava svedoka D.E, jul 1999, Baza podataka FHP.

163 Ibid.

164 Isuf Lubeniqi se na listi MKCK i dalje vodi kao nestao. Njegovo ime je evidentirano pod brojem BLG-803281-01. Videti: Međunarodni komitet Crvenog krsta, „Knjiga nestalih osoba u vezi sa događajima na Kosovu od januara 1998. godine“, 2000; Baza podataka FHP: Izjava svedoka Z.E; Izjava svedoka G.L, januar 2008; Izjava svedoka N.E, novembar 2001; Izjava svedoka D.Sh,maj 2007.

165 Izjava svedoka N.E, novembar 2001, Baza podataka FHP.

166 Baza podataka FHP: Dopunjena izjava svedoka N.E. decembar 2012; Izjava svedoka N.E, novembar 2001.

167 Izjava svedoka E.Z, novembar 2001, Baza podataka FHP.

168 OEBS, Kosovska verifikaciona misija, „Kako viđeno, tako rečeno“, 1999, Deo 3, Aneksi, str. 248, 287.

169 Human Rights Watch, „Po naređenju: Ratni zločini na Kosovu“, 2001, str. 152.

170 UNHCR, „Najnovije informacije o Kosovskoj krizi“, http://www.unhcr.org/3ae6b80c8.html.

171 Dok. pr. br. 5D 794, Zapovest za razbijanje i uništenje ŠTS u rejonima s. Trbuhovac, s. Dvorjane, Ruhot,

Pobrđe i Trstenik, Šainović i dr, str. 1-2.

172 Dok. pr. br. 3D 846, Borbeni izveštaj Op. br. 48 od 18:00 časova 08.05 do 18:00 časova 10.05.1999. godine,

Šainović i dr, str. 5.

173 Dragan Živanović, 17. januar 2008. godine, Šainović i dr. T-20502-20503.

174 Dok. pr. br. 3D846, Borbeni izveštaj Štaba Vrhovne komande, 11. maj 1999. godine, Šainović i dr, str. 5; V. takođe dok. pr. br. 4D315, Borbeni izveštaj 3. armije, 10. maj 1999. godine, Šainović i dr, str. 1.

175 Presuda MKSJ u predmetu Šainović i dr, Tom 3 od 4, para. 570.