Opskurni nacionalistički portal koreni.rs objavio je tekst izvesnog P. Petrovića u kojem poziva na linč predsednika Izvršnog odbora Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine, pisca i aktiviste za ljudska prava Nedima Sejdinovića, zbog čega su javno reagovali novinari iz cele regije i oštro osudili ovaj napad.
U tekstu simptomatičnog naslova “Vojvođanin Nedim Sejdinović već godinama lustrira Srbe i upoređuje Nemačku i Hitlera sa Srbijom i Miloševićem” autor potpisan kao P. Petrović optužuje Sejdinovića da “podlo” sugeriše da društva poput Srbije, u kojima nije sprovedena lustracija, imaju ‘visok je stepen nacionalizma i netrpeljivosti prema drugima i drugačijima” te da “neprestano radi na sabotiranju istine i na dezinformisanju srpske javnosti”.
P. Petrović Sejdinovića naziva “muslimanskim vojvodom”, “islamskim misliocem”, “vojvođanskim separatistom”, indirektno ga optužujući da je strani plaćenik. Ukratko, sve etikete koje se kroz ratno-huškačke medije provlače od devedesetih godina.
Dok sam "autor" na kraju sugerira da ljudima koji pišu ovakve tekstove nije mesto u Vojvodini i završava rečima " E Srbi, Srbi… Nedimove komšije u Vojvodini…", u komentarima su se javile "komšije" koje zanima gde živi "poturčeni balija".
"Najoštrije osuđujemo bezočni napad na kolegu Nedima Sejdinovića, oličen u Petrovićevom huškačkom tekstu. Ovom prilikom poručujemo da su novinari cele bivše Jugoslavije i regiona ujedinjeni u osudi neprofesionalnosti, šovinizma i poziva na linč", navodi se u saopštenju novinara, a među potpisnicima su Snežana Čongradin (Srbija), Petar Vidov (Hrvatska), Tomislav Marković (Srbija), Ladislav Tomičić (Hrvatska), Saška Cvetkovska (Makedonija), Barbara Matejčić (Hrvatska), Bojan Tončić (Srbija), Stojan De Prato (Hrvatska), Dušan Komarčević (Srbija), Danka Derifaj (Hrvatska), Žarka Radoja (Srbija), Eldin Hadžović (BiH), Ana Benačić (Hrvatska), Aleksandar Manasiev (Makedonija), Melisa Skender (Hrvatska), Peđa Popović (Srbija), Miroslav Edvin Habek (Hrvatska), Boris Pavelić (Hrvatska), Iva Martinović (Srbija), Branimir Zekić (Hrvatska), Miodrag Sovilj (Srbija), Ilko Ćimić (Hrvatska), Mašenjka Bačić (Hrvatska) i Jelena Šimac (Hrvatska).
Tekst je preneo takođe opskurni nacionalistički portal intermagazin, koji je samo nekoliko nedelja ranije imao sličan uradak, ali je meta bio urednik e-novina i pisac Tomislav Marković. U tekstu pod nazivom “Ako ne znate kako izgleda najstrašnija mržnja prema Srbima, evo prilike da vidite i da pročitate” Marković je zbog pesme “Srpska duhovnost” objavljene 2009. godine označen kao "srbomrzac", a u komentarima se pozivalo na "odsecanje jezika" i "klanje".
Podsetimo, sud u Beogradu kaznio je danas nepostojeći tabloid Press upravo zbog širenja govora mržnje u komentarima čitalaca.
Za sada udruženja novinara nisu reagovala na ovaj poziv na linč. U slučaju Markovića reagovalo je Udruženje novinara Srbije i policija.
Ko je Nedim Sejdinović?
O tome ko je Nedim Sejdinović najbolje svedoči biografija napisana u obrazloženju kandidature za nagradu "Biljana Kovačević Vučo" za braniteljke i branitelje ljudskih prava koju prenosimo u celosti:
Nedim Sejdinović je izuzetno doprineo unapređenju i zaštiti ljudskih prava tako što je doprineo promociji kulture tolerancije i građanskih vrednosti u Vojvodini i Srbiji u poslednje dve decenije. Sejdinović je jedna od najzaslužnijih osoba za uspešnu inicijativu da ulice u centru Novog Sada i u centru Pančeva ponesu ime Srđana Aleksića, mladića koji je u ratu u BiH žrtvovao život kako bi odbranio svoga komšiju Bošnjaka Alena Glavovića. Sejdinović je i glavni operativac koalicije nevladinih organizacija Građanska Vojvodina i predsednik Izvršnog odbora Nezavisnog društva novinara Vojvodine. Sejdinović je tokom ove godine izdao i knjigu novinskih eseja „Zatvorski sindorm“, u kojoj se obračunava sa nagomilanim nacionalističkim predrasudama u Srbiji, kao i zbirku priča „San svakog upaljača“, u kojoj se na ironično-komičan način takođe obračunava sa stereotipima naše svakidašnjice. Svojim celokupnim angažmanom u poslednje dve decenije, Sejdinović je sebe uvrstio u vodeće građanske intelektualce u Vojvodini i šire.
Nedim Sejdinović je rođen u Tuzli 1972. godine. Novinarstvom se bavi od 1992. godine, od kada živi u Novom Sadu, gde je uređivao nedeljnik “Nezavisni”. Do sada je objavio tri knjige: “Hodočašće viška”, “San svakog upaljača” i “Zatvorski sindrom”. Na samom početku svoje karijere Sejdinović je radio za novine koje su se borile protiv tadašnje medijske cenzure uspostavljene od strane režima Slobodana Miloševića, zalagao se slobodno novinarstvo i bio istaknuti antiratni aktivista u Novom Sadu. Bio je stalni saradnik Građanskog lista, Dnevnika, CKM, Pobjede, Helsinške povelje, Vremena.
Tokom svog dugodišnjeg angažmana u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine Sejdinović je bio glavni oslonac pomoću kojeg se uspešno ostvarivala misija NDNV-a, i to postizanje, negovanje i razvijanje slobodnog, objektivnog i profesionalnog novinarstva, zalaganje za zaštitu prava novinara, kao i zalaganje za vrednosti građanskog društva. Glavne teme kojima se bavi su položaj manjinskih medija i manjinskih i marginalizovanih grupa, antidiskrimaciono novinarstvo, interkulturalizam, poštovanje različitosti u izveštavanju, očuvanje tradicije antifašizma, kažnjivost ratnih zločina…
Sejdinović je jedan od osnivača neformalne grupe nevladinih organizacija “Građanska Vojvdina” koja je nastala 2006. godine, kao revolt na tadašnji sramni i lažirani referendum o Ustavu Srbije. Zahvaljujući ovoj koaliciji novinarsko udruženje uzelo je aktivnu ulogu u izgradnji i podsticanju građanskog društva i njegovih vrednosti, ako i u očuvanju ljudskih prava pre svega na teritoriji mulitnacionalne Vojvodine. U okviru aktivnosti ove koalicije, Nedim je bio jedan od važnih pokretača akcija koje su pomno pratile društvena i politička zbivanja u Vojvodini i Srbiji i ukazivale na ključne teme koje su ostajale bez reakcija nadležnih organa, kao što su kršenja prava manjinskih grupa, napadi na pojedince i organizacije koje se bave promocijom ljudskih prava i antifašizma, širenje međuetničke mržnje i netrpeljivosti.
Sejdinović je član “Igmanske inicijative”, grupe koja neprestano radi na normalizaciji odnosa i pomirenju između zemalja bivše SFRJ. Od samog osnivanja učestvuje u radu koalicije za REKOM, koja se zalaže za osnivanje nezavisne, međudržavne Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o svim žrtvama ratnih zločina i drugih teških kršenja ljudskih prava počinjenih na teritoriji bivše SFRJ u periodu od 1991.-2001.
