Pre nekoliko godina Bine Kordez je bio zvezda slovenačkog preduzetništva. Nakon pretvaranja kompanije “Merkur” u regionalnog diva, uzeo je kredit od državne banke kako bi lakše rukovodio najvećom kompanijom u istoriji Slovenije. Zbog velikog uspeha često je pominjan i kao budući ministar finansija te male, idilične alpske države.

A onda se desio preokret - Kordez je osuđen za prevaru i zloupotrebu položaja, a “Merkur” danas pokušava da opstane pod gomilom dugova.

“Moja i greška banke je bila ta što smo potcenili rizik”, kaže ovaj 56-godišnjak u intervjuu koji je nedavno dao medijima u svojoj kući na Bledu, gde čeka odluku suda o žalbi na presudu koja bi ga mogla odvesti u zatvor na pet godina.

Raste strah da će Slovenija, nakon Kipra, biti šesta zemlja evro zone koja će tražiti pomoć. U takvoj situaciji uspon i pad Kordeza postao je simbol lakog  kreditiranja, koji je u kombinaciji sa balkanskim rođačkim kapitalizmom i lošim korporativnim upravljanjem, podstaknuo bankarsku krizu koja je izbacila iz koloseka zemlju ranije slavljenu kao regionalni model mirnog razvoja.

Nedavno spašavanje Kipra sa 10, odnosno 13 milijardi eura, što je uključivalo i uzimanje kamate na štednju građana, prebacilo je fokus na Ljubljanu, glavni grad Slovenije. Slovenački bankarski sektor je opterećen sa 6,8 milijardi loših kredita, što je otprilike jedna petina državne ekonomije. Slovenija je u recesiji, a situacija u evro zoni pokazuje da je napredak težak.

U izveštaju Evropske komisije, objavljenom u petak, 3. maja piše da će četiri od pet najvećih ekonomskih snaga evro zone – Francuska, Španija, Italija i Holandija – biti u recesiji i u 2013. godini.

Prošlog četvrtka Slovenija je kupila vreme pozajmicom od 3,5 milijarde eura na finansijskom tržištu. Samo dva dana nakon što je bonitetna agencija Moody’s snizila kreditni rejting zemlje u “smeće” upozoravajući na previranja u bankarskom sektoru i pogoršanje stanja finansija u državi. Analitičari prognoziraju da će prodaja obveznica omogućiti vladi premijerke Alenke Bratušek da bar do kraja godine ostane na vlasti.

Kiparski debakl je pokazao kako loše procene jedne male zemlje mogu da ugroze kredibilitet evro zone. Međutim, Slovenija, sa dva miliona stanovnika, insistira da nije Kipar i da neće tražiti hitnu pomoć.

Ove nedelje premijerka predstavlja finansijski plan izlaska iz krize pred Evropskom komisijom. Ona smatra da je prioritet privatizacija najvećeg državnog-bankarskog sektora uz stvaranje  banke za preuzimanje loših zajmova.  

Njena vlada će, kako je rekla, do jula objaviti i plan prodaje druge najveće banke u državi, Nove Kreditne Banke Maribor, zajedno sa dve velike državne kompanije, čija imena nije htela da saopšti. Očekuje da će od prodaje država zaraditi oko dve milijarde evra.

Alenka Bratušek je ponovila da je vladin dug, za koji analitičari kažu da je porastao sa 54 na 64 odsto BDP-a, još uvek jedan od najnižih na skali evro zone.

Međutim, ponuđena kamata od šest posto na prošlonedeljnu prodaju obveznica, u vreme kada neke zemlje uživaju u istorijski niskim troškovima posuđivanja, poput Nemačke čija je protivrednost trgovanja obveznicama 1,2 posto, mogla bi samo otežati finansijske probleme zemlje.

Mujtaba Rahman, direktor konsultantske firme “Europe at Eurasia Group” kaže da bi se Sloveniji novo finansiranje moglo obiti o glavu, ukoliko se uljuljka umesto da napravi ozbiljne i nužne sistemske promene.

“Nova pomoć nije znak poverenja slovenačkoj vlasti ni njihovoj ekonomiji, nego pre reakcija investitora privučenih visokim zaradom od obveznica”, smatra Rahman.

Šta je pošlo krivo u Sloveniji? Zemlja smeštena između Austrije, Italije, Mađarske i Hrvatske smatrana je najperspektivijom među 10 novih članica Evropske unije koje su primljene 2004. godine. To je bilo 13 godina nakon proglašenja nezavisnosti od SFRJ, i izbegavanja krvavog balkanskog rata koji je pokosio zemlje regije.

Kada je Slovenija primljena u evro klub 2007. godine, jedinstvena valuta joj je obezbedila jeftine kredite i građevinski bum. Bio je to identičan način dolaska do jeftinog novca koji je odveo u ekonomsku katastrofu Španiju i Irsku.Međutim, ekonomisti kažu da u Sloveniji uzrok trenutnog stanja, uz to, može da se traži i u propaloj tranziciji.

Nakon što je dobila nezavisnost Slovenija je bila odlučna da zadrži kontrolu nad najcenjenijom imovinom. Odlučila je da kontroliše kompanije u delimičnom državnom vlasništvu, postavljajući na njihovo čelo ljude koji su u većini slučajeva bili bliski državi ili bankama u državnom vlasništvu.

“Nakon tranzicije, država je zadržala jaku kontrolu nad privredom i sada svedočimo posledicama”, kaže  Rahman.

Bine Kordez nije jedini šef velike kompanije čija je umešanost u dobijanje bankarske pomoći završila loše. Dve najveće građevinske firme u Sloveniji - Vegrad i SCT - nalaze se u procesu bankrota. Istrabenz Holding, veliki konglomerat koji se bavio hranom, turizmom i energijom prolazi kroz sudski naloženu rekonstrukciju duga.

Igor Bavcar, bivši šef Istra-benza, optužen je za pranje novca, a Boško Srot, bivši upravnim Pivovarne Laško, za zloupotrebu ovlasti. Tužilaštvo smatra da je Bavcar nameravao da u ime Istrabenza na sumnjiv način preuzme akcije Laškog. Obojica negiraju optužbe.

Glavna banka koja je davala takve zajmove je najveća banka u državnom vlasništvu u Sloveniji – NLB. Vlada je prošle godine imenovala novu upravu, nakon štoje  njen kreditni rejting pao.

Janko Medja, šef NLB-a, kaže da je žurba da se privatuzuju državne firme kombinovana sa tokom novca u Evropi pre 2008. godine, naterala banke poput NLB da faktički daju novac za džabe.

U slučaju Merkura, gde je Kordez kao finanisjki direktor imenovan još 1988. godine, profit kompanije je rastao kako su Slovenci potrčali da renovinaraju svoje stanove i kuće. Do 2008. godine kompanija je imala godišnji profit od 1,3 milijarde evra, a broj zaposlenih je narastao na pet hiljada.

Kordez je odlučio da kapitalizuje taj uspeh. Prisetio se kako je ubedio 10 banaka, od kojih su četiri strane i NLB, da mu pozajme više od 350 miliona evra.

“Nisam imao dovoljnu garanciju za dogovor te veličine. Samo svoju kuću, nekoliko stotina hiljada evra, dobar biznis plan i svoju reputaciju”, kaže.

Pa je ponudio imovinu “Merkura”, kompanije koju još uvek nije u potpunosti posedovao.

Problem je porastao kada se 2009. godine u punom zamahu velike ekonomske krize, slovenački građevinski balon raspuknuo. Kako su renoviranja domova opala, tako je pala i prodaja “Merkura” za oko 20 odsto.

Kordez je uzimao nove kredite da bi otplaćivao prispele rate starih, dok je “Merkur” isplaćivao dividende za njegov investicijski pogon - kompaniju “Merfin”, što je koristio kasnije da otplaćuje spiralu dugova.

“U nekim zemljama ovo se zove Ponzijev efekat, međutim u Sloveniji je to finansijski inženjering”, kaže Primož Cirman, ekonomski novinar “Dnevnika”.  

U 2010. godini banke su izgubile strpljenje sa Kordezom. Revizija je kasnije otkrila da je otkup uništio oko 200 miliona eura vrednosti “Merkura”. Kompaniju sada većinski poseduju banke i čeka se njena sudsko restrukturiranje duga.  

Godine  2011 tužilac je optužio Kordeza za proneveru devet miljardi eura "Merkura". Tokom 2008. godine fiktivnim poslom Kordezu je investicijsko društvo "Merfin" omogućilo kupovinu trgovačkog centra sa deset milijardi kredita preko "Merkura". Kordez je nekoliko dana kasnije "Merfinu" prodao imovinu u građevinskoj tvrtki za 21 milijardu evra po fiktivno podignutoj cijeni, kazali su tužitelji, kako bi kroz dobit vratio svoje ogromne troškove kredita

Septembra prošle godine Kordez je proglašen krivim za prevaru i zloupotrebu položaja. U svoju odbranu kaže da je pokušavao da spasi kompaniju i da nije prekršio ni jedan zakon. Tužilaštvo smatra da je zloupotrebio svoj položaj kako bi se spasio od finansijskog sloma.

Dok čeka odgovor na žalbu, Kordez vozi bicikl širom zemlje i kaže da odbija da razmišlja o mogućnosti da uskoro završi u zatvorskoj ćeliji. Ukoliko se to desi, ostaviće iza sebe ženu, kćerku i sina.

Finansijsko “oboljenje” države, smatra, teško da je njegova krivica.

“Neko je morao biti optužen za ovaj haos i ja sam postao žrtveno jagnje”, poručuje.