Kancelarija Zaštitnika građana Srbije Saše Jankovića u redovnom godišnjem izveštaju (za 2013. godinu) konstatuje da su premoć politike i populizma nad vladavinom prava, slabe institucije pod snažnim stranačkim pritiskom, neefikasnost pravosuđa, manipulacije medija, atrofirana ekonomija i nereformisana administracija – najveće prepreke ostvarenja prava građana u Srbiji.
U izveštaju, koji je od ponedeljka dostupan javnosti, ukazuje se na stranačku zloupotrebu državnih institucija i navodi da deklarativna opredeljenost ka učvršćivanju snage institucija nije dala valjani rezultat, te da su institucije ostale izložene udarima stranačkih politika.
“Javni funkcioneri na različitim nivoima koristili su institucije za stranačku i ličnu promociju”, navodi se u izveštaju.
Kao primer podređivanja institucija radu stranaka, Zaštitnik građana navodi saopštenja da će “državni organi doneti neku odluku nakon što određena stranka o tom pitanju zauzme svoj stav”, kao i saopštavanje odluka iz nadležnosti državnih organa na stranačkim skupovima.
U izveštaju se navodi da glasno najavljena borba protiv korupcije nije rezultirala pravosnažnim sudskim presudama, te da još uvek nije donet zakon o zašititi uzbunjivača, odnosno građana koji ukazuju na ozbiljno ugrožavanje javnog interesa, pa i korupciju.
U izveštaju se napominje da je u Srbiji prisutna kontrola medija, te curenje poverljivih informacija i izmeštanje institucionalnih procesa u privilegovane tabloidne medije (tabloidizacija države).
“Teško su proveriva i dokaziva, ali su sveprisutna i duboko uznemirujuća saznanja od samih pripadnika sedme sile, o ustaljenim pritiscima i uticajima na medije iz političkih i državnih krugova moći. Šapatom se govori o telefonskim pozivima posle kojih se otkazuju emisije, povlače tekstovi iz štampe, razgovorima posle kojih novinari utihnu, a urednici promene uređivačku politiku i teme. Prisutna je samocenzura”, navodi se u izveštaju.
Prema izveštaju, u Srbiji su posebno ranjive grupe i građani: ekstremno siromašni, deca, osobe sa invaliditetom, pripadnici nacionalnih manjina (među njima najugroženiji su Romi), osobe lišene slobode (uključujući i psihijatrijske bolesnike), oboleli od teških bolesti, žene, izbegli i raseljeni, azilanti i iregularni migranti, LGBT grupe i pojedinci, organizacije i pojedinci zagovornici ljudskih prava, organizacije i pojedinci kritičari vlasti (novinari i drugi).
