Svrha terorizma nije da uništi ili ubije već da stremi ka političkom cilju kroz veliki publicitet koji prati ove užasne događaje. Današnje bombe u Briselu, koje su po svemu sudeći povezane sa prošlogodišnjim napadima u Parizu i hapšenjem Salaha Abdeslama prošlog petka, očigledno imaju za cilj upravo to. Ubijanje prolaznika samo po sebi ne služi nikakvoj ratnoj svrsi. Eksplozivna snaga tog čina proizlazi iz naše reakcije na ubijanje, iz pažnje koju mu javnost posvećuje i iz reakcije političke zajednice. Taj publicitet i naše reakcije su propagadno oružje terorista.
Nijedna zajednica ne može da postane otporna na terorističke napade. S obzirom na to da su nasumični, ne postoji nijedan vid odbrane koji bi zaštitio zajednicu od njih. Nikakve policijske akcije i prismotre, niti angažovanje vojnih trupa ili mornarica, a kamoli projektila ili nuklearnog oružja, ne mogu da nas zaštite. Obaveštajne službe i prismotra su veoma moćni, ali bombaši i ubice će prevazići bilo kakvu prepreku.
Politički teror je star koliko i rat. Uterivanje straha u kosti civilnog stanovništva je standardno oružje korišćeno od rimskih legija pa sve do Kraljevskog ratnog vaduhoplovstva Velike Britanije. „Borba protiv terorizma” je podjednako besmislena kao i „borba protiv oružja”.
Ono što je moguće jeste umanjiti, odnosno ne pojačavati, bes koji dovodi do terorističkih činova, a onda ublažiti moć samog događaja. Prvo zahteva mudriju spoljnu politiku nego što je većina zapadnih zemalja vodila prema muslimanskom svetu u proteklih deset godina. Drugo je još teže postići jer zahteva strpljenje i uzdržavanje od davanja medijske pažnje terorističkim napadima i od reagovanja na njih.
Sveobuhvatno medijsko pokrivanje bilo kog čina nasilja je nepromišljeno. Mediji moraju da „izveštavaju”, ali ne moraju da uživaju u tom nasilju, što se manifestuje svaki put kada je u pitanju brutalnost Islamske države. Ono što je ozbiljnije je namera terorista je da dovedu do kolapsa zapadnog društva, da dokažu da je liberalna demokratija prevara i da na taj način prouzrokuju progon muslimana u zapadnim zemljama. A odgovor bezbedonosnih službi na ove napade je i dalje nepromenljiv. Ubeđene u svoju sposobnost, one se ne usuđuju da priznaju da postoje stvari od kojih ne mogu da nas zaštite. Kada se napadi dogode, one brzopleto reaguju i zahtevaju još više novca i još više moći. Ne smeju ih dobiti.
* Prevela Vanja Petrović
