“Ovi uslovi su civilni; sredstva kojima se postižu su vojna, nasilna i kriminalna. Međutim, gorka istina je da kad Gaza ne ispaljuje rakete na Izrael, nikoga nije briga za njih. Pročitajte listu Hamasova zahteva i iskreno prosudite da li ima i jedan neopravdan zahtev među njima”, napisao je izraelski novinar Gideon Levi u izraleskom listu Haaretz, u tekstu pod naslovom “Šta Hamas zaista hoće?”

Gostujući u Democracy now Levi je pokušao da pojasni šta je hteo sa ovim člankom.

“Trudimo se da pobedimo našeg neprijatelja, nikada da ga čujemo. I mnogo puta, slušati čak i neprijatelja, najljućeg neprijatelja, posluži boljoj svrsi nego ga samo tući, tući i tući. Nažalost, Izrael sada koristi samo nasilje, bez pokušaja da čuje njihove uslove. Ne znam da li su njihovi uslovi prihvatljivi. Ne znam čak ni da li su to zaista njihovi uslovi, ali vrlo jasno govore: traže slobodu za Gazu i prekid opsade. Možete li se setiti pravednijih razloga od ovih? Ali reći ću vam nešto drugo: Zar Izraelu nije u interesu da je Gaza slobodna, da gradi svoju ekonomiju i ne živi više u tim nehumanim uslovima najvećeg kaveza na svetu, koji stvara samo još više mržnje i nasilja? Sada je na nama da odlučimo – da li želimo da idemo iz kruga u krug, iz jednog ciklusa krvoprolića u drugi, ne rešavajući ništa? Da li smo voljni jednom za svagda da damo stvarna, pravedna rešenja kojima bi se rešio problem Gaze?”

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu ponavlja da su poslednji napad u stvari samoodbrana, a blokadu opravdava rečima da ”moraju zaustaviti Hamas da krijumčari rakete; oni su, na kraju krajeva, grupa koja je posvećena našem uništenju”. Levi na ove izjave postavlja pitanje: Jeste li zaustavili krijumčarenje raketa sa opsadom? Da li ste ih zaista zaustavili?

 “Sada vidimo kako je opremljen Hamas. Ovo je smešno, jer svaka opsada može biti prekinuta iz određenih razloga. Ova opsada slama ljude u Gazi i ponovo ih gura u ćošak, ćošak nasilja i očaja.

Što se tiče premijerovih izjava da Izrael mora da reaguje: naravno da mora i mora da se brani, ali gospodine premijeru, gde je sve počelo. Da li ove rakete padaju na našu glavu slučajno? Je li ova priča bez konteksta? Izrael nije prekinuo političke pregovore kad je odbio da pusti nekoliko zatvorenih veterana? Nije bilo objave rata Hamasu na Zapadnoj obali nakon otmice i ubistva tri izraelska tinejdžera, posle čega je uhapšeno 500 aktivista Hamasa koji nisu bili umešani u otmicu? Zar nije Izrael zaustavio transfer plata za 40.000 radnika Hamasa, zaposlenih u Gazi? I šta je Izrael mislio? Zar nije Izrael bio protiv vlade nacionalnog jedinstva? I šta je zaista mislio, da će sve ovo proći bez reakcije i da će Hamas sve prihvatiti? Imam vesti za vas. Oni koji su verovali da se posle ovoga ništa neće desiti su ili ekstremno arogantni ili slepi ili oboje.”

Na pitanje Ejmi Gudman, kako se Izraelci osećaju u situaciji kada im 2.000 granata pada iz Gaze na zemlju, Levi odgovara: “Ne želim da umanjujem ni da potcenjujem. Postoji određeni strah, sigurno, posebno na jugu, ka Pojasu Gaze. Jutros su se dve sirene oglasile u Tel Avivu i pet minuta nakon toga  život se vratio u svoje tokove. Ne želim reći da ljudi ne nose strah u sebi, ali generalno, makar u centru, život manje više ide svojim tokom. Ljudi slabije izlaze, ali nije u pitanju strah kao onih užasnih dana druge Intifade kada smo imali eksplozije autobusa i bombaše samoubice. Ne mogu da kažem da bi ovo mogla postati rutina, ali u poređenju sa patnjama Gaze, ovo je dečja igra. I hvala Bogu da nema civilnih žrtava u Izraelu. Da ponovim, pokušajmo ovo jednom za svagda da rešimo, ne vraćajmo se starim igrama, za koje se pokazalo da ne vode nigde.

* Prevela Žarka Radoja