Gađenje, sramota, bes.
Sve ove reči opisuju bruku Egipta u poslednjih šest nedelja. Vojni udar, milioni besnih pristalica demokratski izabranog ali zbačenog diktatora – izveštaji koji ukazuju da je preko hiljadu simpatizera Muslimanskog bratstva izmasakrirala vojna policija – i šta nam je nakon svega ovoga saopštila vlast u subotu? Da je Egipat predmet “zlonamerne terorističke zavere”.
Jezik govori za sebe. Nije u pitanju obična “teroristička” zavera, nego “teroristička” zavera toliko grozna da je “zlonamerna”. Naravno, vlada je upotrebu reči “terorista” posudila od Buša i Blera, još jednog zapadnog doprinosa arapskoj kulturi. Međutim, to nije sve. U nastavku, kako smo informisani, zemlja je u milosti “ekstremističkih snaga koje žele rat”. Pomislili biste, kada ovo čujete, da su većina mrtvih prethodnih šest nedelja vojnici i policajci, a zapravo su većinom nenaoružani demonstranti.
Ko je kriv? Obama, naravno, za “podsticanje terorizma” sopstvenim kukavičkim pritužbama prošle nedelje – tvrde egipatske vlasti. Kao i naši stari prijatelji – “strani mediji”. Tu su i nevernički kanali – uključujući i al-Jazeeru – koja hrani mržnjom zemlju faraona, sudeći prema napisima egipatskih medija (koji su sada skoro jednako kukavički kao i Obama prema svojim vladarima).
U subotu, izvan džamije al-Fath u Kairu, pristalice vojske nasrnule su na novinare i snimatelje, među kojima su bili Italijani i Nemci, pa se čak i al-Jazeera na kratko povukla sa mesta događaja. The Independent je okušao svoje šanse sa Alisterom Beachom unutar džamije u kojoj su pripadnici Bratstva bili pod opsadom. Stajao sam vani sa neuglednim turističkim šeširom na glavi među pristalicama snaga bezbednosti, gde mi je, pomislio sam, prilično neljubazno pomogao jedan egipatski prijatelj, objašnjavajući čoveku sa pendrekom da sam vremešni engleski turista koji se pojavio iz hotela da vidi šta se događa. Zadržao sam moj notebook i mobilni telefon u džepu. Ponavljala se poruka “Dobrodošli u Kairo”.
Podsetiću na samo jedan mali, topao trenutak iz subotnje drame u džamiji. Dva Egipćana su mi prišla i rekla, vrlo jednostavno, da “nije fer držati te ljude u džamiji bez vode i hrane. Oni su ljudi kao i mi. Ta dva čoveka nisu Morsijeve pristalice, ali nije delovalo ni da previše vole policiju. To su jednostavno dobri, pristojni, humani Egipćani, vrsta za koju se svi nadamo da je u većini.
Ovo me tera da se vratim na tipičnu Obaminu laž od prošle nedelje. Stigla je kada je predsednik SAD odlučio da prekine odmor kako bi komentarisao nasilje u Egiptu. Opisao je Morsijeve protivnike – koje sada predstavlja general Abdul-Fatah al-Sisi, inače i ministar odbrane i potpredsednik Vlade – kao “mnoge Egipćane, milione Egipćana, možda čak i većinu Egipćana”. I eto, Obama je podržao vojni udar uz većinu.
Kako li je general al-Sisi, koji govori odličan američki engleski, bio oduševljen ovim malim kodnim rečima.
Čudno je, zar ne, kako su navodno zlonamerni novinari umanjili smrotonosne akcije egipatskih policajaca. Stalno su se pozivali na pojmove Al-Jazeere od prošle nedelje o “naoružanim ljudima” kao da nisu bili u uniformama i pucali sa krovova policijskih stanica.. Zapadni mediji su opisali ubistva egipatske policije kao “trapava” kao da su inspektor Luis i narednik Hetavej sredili nekoliko loših momaka bacajući ih preko glave na pod.
Prijatelj mi je nedavno rekao da je političarima toliko muka od demonstranata tokom Samita G8 – gde se uvek primenjuju upozorenja o “terorizmu” – da automatski osećaju simpatije prema policajcima i mržnju prema onima koji protestuju.
Međutim, našim dragim prijateljima Saudijcima egipatska vojska i policija uvek mogu da se obrate za pomoć. Kralj Abdulah je obećao milijarde dolara siromašnom starom Egiptu, sada kada je katarska velikodušnost presušila. Međutim, Egipćani moraju biti svesni kakve darove Saudijci donose. Saudijska Arabija nije baš spremna da pomaže stranim vojskama, sem ako ne dolaze da spasu Saudijsku Arabiju, ali je duboko umešana u pomaganje salafističke partije Nur u Egiptu. Verski fundamentalisti Nura su osvojili neočekivanih 24 posto na poslednjim izborima i postali saveznici generala al – Sisija u svrgavanju Morsija. Konzervativni Salafisti su mnogo više po ukusu Saudijaca nego liberalni pripadnici Muslimanskog bratstva. Za njih je kralj otvorio svoju torbu. I ako nekim slučajem, salafisti osvoje većinu zbog razočaranih glasača Muslimanskog bratstva na sledećim izborima, onda je kalifat u Egiptu korak bliže.
Druga strana priče. Tačno je da se pucalo iz mase pristalica Bratstva. To ne opravdava egipatske medije koji su desetine hiljada ljudi nazvali “teroristima” – ali moje kolege i ja smo videli naoružane ljude među demonstrantima. Napadi na crkve su realni. Crkve su spaljene, hrišćanski domovi uništavani.
Antihrišćanski bes je sada političko – ideološki. To je progon. Patrijarh Tawadros sada možda žali što se fotografisao među podržavaocima udara. Ali među njima su i šeik Al Azhara kao i salafisti.
Ah da, vlada sada mumla o potrebi da se zabrani Muslimansko bratstvo. S obzirom da je većinu članova pohapsila policija, nisam siguran šta bi “zabrana” trebalo da postigne. Zar nisu Britanci IRA-u proglasili “nelegalnom”? Da li je IRA zbog toga nestala?
Prelazio sam most “6. Oktobar” preko Nila u petak i naišao na preko 30 mladića koji sede na trotoaru sa rukama iznad glave. Između njih su se šetali policajci u crnim uniformama sa puškama u rukama i pripadnici “beltagija” – bande koju zapošljava državna bezbednost (pretpostavljam da njih možemo zvati dobri teroristi) i iznenada sam shvatio šta znači “vanredno stanje”. Strah. Obespravljenost. Hapšenja bez naloga. Bezakonje.
* Prevele Marija Šerban i Žarka Radoja
