Dragi revizionisti, Mandela nikada neće biti vaš ministrel. Narednih dana ćete uporno pokušavati da od njega napravite nešto što nije i to vam neće poći za rukom. Pokušaćete da ga uglačate, ispeskirate i da mu oduzmete njegov Malkolm X deo. Pokušaćete da sakrijete od pogleda njegov gnev. U ovom trenutku, nervozno šetate hodnicima vaših velikih stanova i imanja, tražeći prave reči, prave pohvale, desničarske pohvale. Rećićete da Mendelu nije interesovala rasa. Rećićete da ga nije interesovala politika. Rećićete da ga je interesovala samo ljubav i pokušaćete da ga svedete na rege pesmu. “Let’s get together, and feel alright.” Da, pokušaćete.
Od aparthejda ćete napraviti jednu mističnu bolest iz svemira koja je iznenada pala sa neba i zarazila sve nas; držala nas sve, i bele i crne u okovima dok se Mandela nije pojavio da nas oslobodi. Pokušaćete da od Manedele napravite Čarobnog Crnca, ali nećete uspeti. Rećićete da se Mandela zalagao iznad svega za praštanje dok ćete samo brzo preletati preko detalja perverzije koju je on, milostiv kakav je bio, oprostio.
Od aparthejda ćete pokušati da napravite neko užasno, spontano, istorijsko zastranjivanje a ne logičnu kulminaciju vekovne imperijalističke arogancije. Da, i to ćete pokušati da uradite. Nagovestićete ili ćete smelo izjaviti da se zlo okončalo onog dana kada je Mendela kročio van zatvora. Prekrstićete ruke i rećićete da crnci više nemaju koga drugog da krive nego sami sebe.
Trudite se koliko želite, ali nećete uspeti. Jer se Mandela bavio i politikom i rasom i slobodom, pa čak i silom. Radio je ono što je osećao da treba da uradi, a s obzirom na trenutnu ekonomsku nejednakost u Južnoj Africi moguće da je umro razmišljajući upravo kako nije učinio dovoljno. Možda najveća tragedija Mandelinog života nije to što je skoro 30 godina bio zatvoren od strane bogatih rasista koji su pokušali da slome duh miliona ljudi tako što će njemu uništiti dušu, nego činjenica da na svetu nije bilo ili nema dovoljno ljudi poput njega.
To je ono što je Južna Afrika danas, zemlja koja je odavno toliko duboko zaronila naglavačke u kanalizaciju rasne mržnje, da uprkos Mandelinim naporima još uvek tavori u močvari. Samo zamislite da je Kejptaun London. Zamislite da gledate dva miliona belaca koji žive u kolibama od blata duž autoputa M25 dok ulazite u grad, gde većinu najvećih kuća i najjačih poslova drži manjina, mala grupa bogatih crnaca. Ne postoje reči za ozlojeđenost koja bi još tinjala tamo.
Nelson Mandela nije bio bog koji je elegantno lebdeo iznad svih nas i spasavao nas. Bio je potpuno, iskonsko ljudsko biće i činio je sve što je mogao uprkos ljudima poput vas. Nema potrebe da vas imenujem jer vi znate ko ste, mi znamo ko ste, i vi znate da mi znamo. Niste ga slomili za života i nećete ga oblikovati nakon smrti. Pokušaćete, gde god da ste, i doživećete neuspeh.
* Prevele Marija Šerban i Žarka Radoja
