Politika
The Independent
Nekada se Bliski istok tresao od Vašingtona, danas ga tamo niko ne shvata ozbiljno
03/09/2013 | 09:51
Sadašnji lideri SAD i Velike Britanije plaćaju cenu neiskrenosti Buša i Blera.

Prekretnica je jedina reč za ovo. Nekada su se Liban, Sirija i Egipat tresli kada je Vašington govorio. Danas se smeju. Nije samo pitanje onoga što se desilo sa državnicima iz prošlih vremena. Niko nije ni verovao da je Kameron Čerčil ili da je taj nepromišljeni čovek iz Bele kuće Ruzvelt, iako bi Putin mogao da bude odličan Staljin. Više je pitanje kredibilnosti. Niko na Srednjem istoku ne uzima više Ameriku za ozbiljno. Dovoljno je pogledati Obamin nastup u subotu da bi se razumelo zašto.

Nepovezano je govorio, na najrasističkiji način, o “starim sektaškim razlikama” na Srednjem istoku. Od kada je to predsednik Amerike stručnjak za te navodne “sektaške razlike”? Stalno nam pokazuju mape arapskog sveta sa legednom koja različitim bojama označava šite, sunite i hrišćane, boji nacije koje smo tako darežljivo prepustili njima samima posle Prvog svetskog rata.  Kada će na američkom papiru biti štampana mapa Vašingtona ili Čikaga koja će crnom i belom bojom obeležavati teritorije ograničene ulicama?

Međutim, ono što je neverovatno jeste bezobrazluk naših lidera koji misle da opet mogu da prevare svoje birače blještavim i glupim lažima.

Ovo ne znači da sirijski režim nije upotrebio gas “protiv sopstvenih ljudi”,  (istu rečenicu smo koristili i o Sadamu kada smo hteli rat u Iraku)  međutim, ovo  znači da naši sadašnji lideri plaćaju cenu neiskrenosti Buša i Blera.

Obama, koji iz dana u dan sve više podseća na nekog propovednika, želi da bude Vrhovni dželat, Vrhovni osvetnik zapadnog sveta. Ima nešto začuđujuće rimski u vezi sa njim, a Rimljanima su od ruke išle dve stvari. Verovali su u zakon i verovali su u razapinjanje. Američki Ustav – američke “vrednosti” i krstareće rakete imaju blago sličan cilj. Niže rase moraju biti civilizovane i kažnjene, iako ta majušna lansiranja raketa više liče na teško razaranje nego na rat. Svi van Rimskog carstva su nazivani varvarima. Svi van Obaminog carstva su teroristi. Kao i uvek, sagledavanjem Velike slike gube se detalji koje bi trebalo da znamo.

Uzmimo Avganistan za primer. Pre tri dana sam primio interesantan poziv iz Kabula. Izgleda da Amerikanci sprečavaju predsednika Karzaija da kupi nove ruske “Mi” helikoptere, jer Moskva iste takve helikoptere prodaje Siriji. Kako vam se to čini? Izgleda da se Amerika trudi da naruši trgovinske odnose između Rusije i Avganistana, zbog Damaska. Sasvim je drugo pitanje zašto bi Avganistan želeo da posluje sa zemljom koja ga je držala u ropstvu osam godina.

Evo još jedne male vesti. Pre nešto više od nedelju dana, dve snažne automobil bombe su eksplodirale ispred dve salafističke džamije u Tripoliju, na severu Libana. Ubile su 47 ljudi i ranile još 500. Saznali smo da je libanska tajna služba optužila pet osoba za ove napade, uključujući i jednog kapetana sirijske obaveštajne službe.

Optužen je, kako kažu,  "u odsustvu", a mi želimo da verujemo da su muškarci i žene nevini dok se suprotno ne dokaže. Isto tako su optužena i dva šeika, od kojih je jedan lider islamističke organizacije koja podržava Damask. Za drugog šeika  se pretpostavlja da je blizak sirijskoj obaveštajnoj službi. Tipično, Obama je toliko rad da bombarduje Siriju zbog trovanja gasom, da mu je promakla ova važna informacija, koja je razbesnela milione Libanaca.

Pretpostavljam da se upravo  ovo dešava kada se ono što je važno izgubi iz vida.

To me podseća na knjigu koju je 2005. objavila izdavačka kuća Univerziteta Jejl.  Zvala se “Novi lav Damaska”, autora Dejvida Leša, profesora Univerziteta Triniti u Teksasu. To su bili dani kada su Bašara al-Asada doživljavali kao novog političara spremnog da izvrši promene u Siriji.

“Bašar”, zaključuje Leš, “ je svakako nada i obećanje za bolju budućnost”.

Onda prošle godine, do kada je zapad već napustio svoje snove o Bašaru, dobri profesor je smislio novu knjigu, koju je isto tako objavila izdavačka kuća Univerziteta Jejl. Ovog puta se zove “Sirija: Pad kuće Asada”. Leš zaključuje: “On (Bašar) je bio kratkovid i počeo je da se samoobmanjuje. Potpuno je propao.”

Kako je moj prodavac knjiga iz Bejruta primetio, moramo da sačekamo da Leš objavi sledeću knjigu, čiji bi naslov mogao da bude Asad se vratio. Nikad se ne zna, on će možda opstati duže od Obame.

BRAĆA PO ORUŽJU

A sada jedna druga knjiga. Upravo su izašli memoari jednog Engleza koji predaje u Pakistanu. Robin Bruk-Smit je bio direktor Edvards Koledža iz okoline Peševara.

Njegova knjiga pod nazivom “Upozorenje pred oluju: nošeni vetrovima koji se sudaraju na granicama Pakistana i Avganistana” (Storm Warning: Riding the Crosswinds in the Pakistan-Afghan Borderlands') je neverovatna priča o tome kako se upravlja koledžom u sred talibanske zemlje.

Istina, bilo je pretnji i upozorenja i svakojakih ogovaranja u okviru akademske zajednice, ali on je održao standard koledža i na obeležavanje sto godina od kako je školu osnovao Ser Herbert Edvards od Šorpšira, uspeo je čak i da dovede grupu irskih gardista koji su nastupili u punoj unuformi.

Moj omiljen deo je kada je Bruk-Smita pozvao britanski vojni ataše iz Islamabada i rekao mu da je bilo određenih upozorenja da bi škola mogla biti meta napada (sveprisutnih terorista, naravno). Bruk-Smit je pitao da li to znači da grupa ne dolazi. Izrazito mi se dopao odgovor vojnog atašea koji je usledio:

“Ne, apsolutno ne, oni dolaze. Grupa je aktivna vojna jedinica britanske vojske. Upravo su završili svoju vojnu obavezu u Bosni. Sviranje u bendu  im je samo sporedno zanimanje. Svi članovi su aktivni profesionalni vojnici.” Grupa irskih gardista je stigla u Pešavar i izvela svoje marševe u zemlji odmetnika u aprilu 2000. godine.

Sada, u poređenju sa ovim Kameron izgleda kao slabić.

* Prevela Marija Šerban

Komentari[ 1 ]