Kada su moja deca imala petnaest i dvanaest godina, proživeli smo period u kojem je ruska vlada pretila da će oduzimati decu kvir roditelja, i, konkretno, pretila da će krenuti na moju decu. Poslala sam svog sina, koji je usvojen, u internat u Sjedinjenim Državama dok smo se mi spremali da emigriramo. Moja biološka ćerka je manje bila u opasnosti, možda čak i van opasnosti, ali me je ipak uspaničilo pitanje da li će Centar za socijalni rad da mi kuca na vrata.

Jednog dana, oko mesec i po pre nego što smo napustili Moskvu, dok sam se pripremala da krenem na kratak put povodom knjige, ćerka me je pitala šta bi se desilo da socijalni radnici dođu dok nisam tu. Pitala me: „Hoćeš poludeti?“ Uveravala sam je da mala vojska advokata, aktivista i zvaničnika ambasade bila spremna da je zaštiti.

„Znam da ću ja preživeti,“ odgovorila je prezrivo. „Mislim, hoćeš li TI poludeti? Da li ćeš skrenuti s uma?“

Dvanaestogodišnjakinja me je pitala da li imam mentalnu sposobnost da podnesem da mi dete uzmu kao taoca. To je bilo pravo pitanje.

Uzimanje talaca je sredstvo terora. Zarobljavanje članova porodice, posebno dece, je oprobana metoda totalitarnog terora. Memoari o staljinističkom teroru puni su priča o snažnim muškarcima i ženama koji se raspadaju kada se preti njihovim najmilijima: to je momenat kada će osoba priznati bilo šta. Najupečatljiviji literarni dokument staljinističkog terora je „Rekvijem“, ciklus pesama Ane Ahmatove dok je njen sin, Lev Gumiljev, bio u zatvoru. Međutim, u zvaničnoj sovjetskoj mašti, nacisti su bili ti koji su mučili odrasle tako što su im mučili decu. U „Sedamnaest pokreta proleća“, fantastično popularnoj mini-seriji o sovjetskom špijunu u nacističkoj Nemačkoj, nemački oficir iznosi napolje novorođenče po ledenoj zimi, pokušavajući da izvuče priznanje iz njegove majke, koja je prisiljena da sluša kako joj dete plače.

Prošlog vikenda, nezavisni medij na ruskom jeziku objavio je na stotine fotografija sa protesta koji je prethodio inauguraciji Vladimira Putina, koji je postao predsednik po četvrti put. Na mnogim slikama, ruska policija hapsi decu: uglavnom dečacima u predtinejdžerskim godinama policija je zavrtala ruke iza leđa, vukla ih je i gurala u marice. Prema OVDInfo, internet stranici koja prati hapšenja otkako su počeli protesti protiv Putina, pre šest i po godina, sto pedeset osam maloletnika je uhapšeno tokom protesta, što iznosi nešto manje od deset procenata hapšenja tog dana.

Ela Panejak, ruska sociološkinja koja izučava policijske prakse, objavila je na Fejsbuku da je policiji očigledno naloženo da targetira decu. Moguće objašnjenje je, kako piše, da su socijalne službe koje će procesuirati maloletnike još manje odgovorne od regularnih sudova. Iako su ruski aktivisti naučili da otežavaju rad sudova tako što ulažu žalbe i redovno idu skroz do Evropskog suda za ljudska prava, ne postoji uloga branioca i ne postoji proces žalbe u sistemu socijalne službe. Pretnja je jasna: deca koja su bila uhapšena tokom protesta mogu biti oduzeta porodicama. Barem jedan roditelj je već optužen za zanemarivanje kao rezultat sinovljevog hapšenja na jednim od demonstracija prošlog vikenda.

Drugo moguće objašnjenje je da su Putin i sistem koji je stvorio, dosledno, ako ne i nužno sa svesnom namerom, obnovio ključne mehanizme sovjetske kontrole. Spektakl u kom se deca hapse šalje snažnu poruku da bilo koja količina policijskog nasilja nad odraslima može da posluži. Pretnja da deca mogu biti oduzeta porodicama će verovatno činiti da roditelji drže decu kod kuće sledeći put – a i da sami ostanu kod kuće.

Par sati nakon što je Putin četvrti put položio zakletvu u Moskvi, američki ministar pravde Džef Sešns obratio se policijskoj konferenciji u Skotsdejlu u Arizoni. Obećao je da će razdvajati porodice koje budu uhapšene prilikom prelaska granice između Meksika i SAD. „Ako švercujete dete, onda ćemo vas tužiti i to dete će biti odvojeno od vas“, rekao je Sešns. Nije toliko delovalo da ministar pravde uvodi novinu koliko je naglašavao praksu koju je usvojila Trampova administracija, da razdvaja decu od roditelja koji su u imigracionom zatvoru. Tajms je izvestio u decembru da federalna vlada razmatra politiku razdvajanja porodica u cilju obeshrabrivanja azilanata od ulaska. Tada su neprofitne grupe već upozoravale na tu praksu, za koju su rekli da je pogodila brojne porodice. U martu, Američki savez zaštite građanskih sloboda podneo je kolektivnu tužbu u ime stotina porodica koje su razdvojene prilikom ulaska u zemlju u nameri da traže azil.

Ta praksa, kao i Sešnsov govor, specifično su namenjeni kao poruke roditeljima koji razmatraju azil u SAD. Američka vlada je s lanca pustila teror na imigrante, i radeći to prirodno je posegla za najefikasnijim sredstvom.

* Tekst iz Njujorkera prevela Tijana Veljković