Žalbeno veće Haškog suda izreklo je u četvrtak drugostepene presude četvorici članova vojno-političkog vrha iz vremena Miloševićevog režima, koji su ranije osuđeni po zapovednoj odgovornosti na visoke kazne zatvora zbog zločina nad kosovskim Albancima 1999.godine. Kako javlja Slobodna Evropa, trojici su kazne neznatno smanjenje: potpredsedniku savezne vlade Nikoli Šainoviću sa 22 na 18 godina, generalu Vladimiru Lazareviću sa 15 na 14 i načelniku policije za Kosovo Sretenu Lukiću sa 22 na 20 godina. Generalu Vojske Jugoslavije Nebojši Pavkoviću kazna je ostala na 22 godine zatvora.

„Šainović nije pokazao da je Raspravno veće pogrešilo kad je zaključilo da je imao široke ovlasti i bio svestan zločina koji se događaju na Kosovu.“, naveo je predsedavajući peteročlanog Žalbenog veća, kineski sudija Liu Daqun, govoreći u sažetku presude o Šainoviću – kao vezi između članova udruženog zločinačkog poduhvata sa Slobodanom Miloševićem, ondašnjim predsednikom SR Jugoslavije.

Potpredsednik savezne vlade Nikola Šainović osuđen je prvostepeno na 22 godine zatvora, a u žalbenoj presudi je oslobođen zapovedne odgovornosti za ubistva, deportacije  i prisilno premeštanje, u nekim mestima kao što su Turićevac, Srbica, Tušelj i Kačanik.

Toga je oslobođen i general Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković, no njemu je ostala prvostepena kazna od 22 godine, budući da su potvrđeni nalazi Raspravnog veća u svim ostalim delovima. I Pavković i Šainović proglašeni su pak zapovjedno odgovornim za progone putem seksualnog nasilja u Prištini i još nekim mestima na Kosovu (Beleg, Ćirez), no žalbene sudije su odlučile da im za to neće izreći dodatnu kaznu.

Načelniku policije za Kosovo Sretenu Lukiću ukinuta je presuda za Turićevac, no potvrđena mu je presuda za preostale delove pet tačaka optužnice. Uz to, utvrđena je i njegova odgovornost za progone putem seksualnog nasilja. Kazna mu je smanjena za dve godine te je osuđen u drugom stupnju na 20 godina.

General Vladimir Lazarević je u žalbenom postupku uspeo da dobije smanjenje kazne za jednu godinu te je osuđen na 14.

Prvobitno je slučaj bio poznat kao "Milutinović i drugi", no prvostupanjskom odlukom je prvooptuženi bivši predsednik Srbije u vreme ratnihj operacija na Kosovu Milan Milutinović - oslobođen optužbi, jer je Raspravno veće odlučilo da nisu priloženi dokazi o njegovoj efektivnoj kontroli nad vojskom i policijom.

Tužilaštvo se nije žalilo na tu prvostepenu presudu pa je ona postala pravomoćna.

Dragoljub Ojdanić, bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije prošle godine je  priznao zločine, prihvativši prvostepenu kaznu od 15 godina zatvora, nakon čega je oslobođen nakon dvije trećine izdržane kazne budući da mu je u nju uračunato i vreme provedeno u pritvoru.

U žalbenoj raspravi, održanoj prošle godine, timovi odbrane preostale četvorice osuđenika su zatražili oslobađanje njihovih klijenata, prebacujući pri tom zapovednu odgovornost na neke druge srbijanske dužnosnike. Osim toga, odbrana je konstatovala i da je uzrok raseljavanja preko 700.000 kosovskih Albanaca - bombardovanje NATO snaga, a ne teror i nasilno protjerivanje.

Odbrana se pozvala na oslobađajuću presudu načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilu Perišiću i zaključak žalbenih sudija u njegovom predmetu – da njegova pomoć srbijanskim snagama u susednim državama nije bila konkretno usmerena na činjenje zločina.

S druge strane tužilaštvo je zatražilo doživotne kazne zatvora za optužene uz objašnjenje da su bili prisutni u Prištini prilikom rasprostranjenog ubijanja, silovanja i proterivanja. Tužilaštvo je zatražilo od Žalbenog sudskog vijeća da ponovno proceni brutalnost zločina, za čije je podržavanje od strane optuženih - izrečena preblaga kazna.

Tužilaštvo je takođe pozvalo žalbene sudije da zanemare spomenuto oslobađanje Perišića, ocenivši ga - incidentom međunarodne pravde, jer spomenuti kriterijum „konkretne usmerenosti“ ne postoji u običajnom međunarodnom pravu.

REAKCIJE

U razgovoru za Radio slobodna Evropa, direktorka Fonda za Humanitarno pravo Sandra Orlović istakla jeda je neznatno smanjenje kazni u drugom planu u odnosu na ono što se nalazi u činjeničnim i pravnim zaključcima presude.

„Oni govore da je na Kosovu u periodu od kraja marta do kraja maja sproveden sistematski plan nasilja nad kosovskim Albancima koji je imao za cilj da se sa Kosova protera znatan broj albanskog stanovništva, kako bi Srbi održali kontrolu nad tadašnjom pokrajinom Srbije. U sklopu tog plana bile su deportacije, prisilno premeštanje, ali kao nerazdvojivi deo tog plana, ono što se dešavalo na terenu, jesu i masovna ubistva kosovskih Albanaca, među kojima je veliki broj žena i dece, zatim seksualno zlostavljanje na više mesta širom Kosova, uništavanje imovine kosovskih Albanaca i njihovih religijskih objekata itd”.

Ono što je važno jeste da ova presuda daje jedan istorijski zapis o tome koja je uloga srpskih institucija i koji su sve to njihovi resursi bili uloženi u sprovođenje plana etničkog čišćenja na Kosovu“, kaže Sandra Orlović i ističe da je važno i to da je, iako su optuženima neke žalbe usvojene, Žalbeno veće potvrdilo ocenu Prvostepenog veća da su sva četvorica bili učesnici zajedničkog zločinačkog poduhvata.

„Udruženi zločinački poduhvat Haški tribunal je utvrdio na osnovu vrlo egzaktnih okolnosti koje su dokazivane u velikom broju slučajeva upravo na osnovu dokumenata vojske i policije. Ti elementi udruženog zločinačkog poduhvata odnose se na više okolnosti koje ukazuju da je postojao zajednički cilj, namera da se sa Kosova proteraju kosovski Albanci. Navešću samo neke: Haški sud je utvrdio da su zločini koji su se dešavali na Kosovu imali jedan sasvim jasan obrazac i da se taj obrazac ponavljao.

Činjenica da su srpske snage kosovskim Albancima prilikom prisilnog premeštanja oduzimale lična dokumenta i spaljivali ih ili uništavali na drugi način takođe govori o tome da je postojao zajednički plan o proterivanju kosovskih Albanaca. Tu su i druge okolnosti poput skrivanja tragova zločina, odnosno, odnošenja tela u masovne grobnice širom Kosova, ali kasnije prenošenje tih tela na teritoriju Srbije. To su sve pokazatelji i okolnosti koje su ubedile Haški tribunal da je zaista postojao udruženi zločinački poduhvat", kaže direktorka Fonda za humanitarno pravo, Sandra Orlović.

Nesrete Kumnova predsednica organizacije “Pozivi majki” iz Đakovice nije zadovoljna smanjenjem presude srbijanskim zvaničnicima.

"Mi, kao porodice nestalih i civilne žrtve, pratimo sa pažnjom rad Haškog tribunala u slučaju "Šainović i drugi". Umesto da im povećaju kaznu za genocid počinjen nad nevinim albanskim stanovniptvom - preko 15 hiljada ubijenih, 6.000 nestalih i preko 20.000 silovanih žena – oni umanjuju zločin. Ja, kao majka i u ime kosovskih majki, smatram to umanjenjem zločina, jer ni kosovska pravda ne uspeva da dovede kriminalce pred pravdu. I zato oni gaze nevini albanski narod. Ovaj genocid je neoprostiv za kosovske porodice", kazala je u izjavi za RSE.