Podeljeni Egipat se suočava sa najkritičnijom fazom postrevolucionarnog života nakon što je vojska svrgnula demokratski izabranog predsednika Mohameda Morsija i najavila nove izbore u, kako je predsedništvo to nazvalo, “vojnom udaru”.

Šef egipatske vojske, general Abdel-Fatah al-Sisi, objavio je da je suspendovao ustav. On je imenovao predsednika Ustavnog suda Adlija Mansoura, za privremenog predsednika države. Mansour je zakletvu položio u četvrtak. Predsednički i parlamentarni izbori će se ubrzo nakon toga održati.

Izjave bivšeg predsednika na Twiteru i Facebooku, nakon svrgavanja u sedam časova uveče u sredu,  pokazuju da on ovaj čin smatra vojnim pučem.

Ranije tokom večeri iz kabineta predsednika Guardianu je rečeno da je on još slobodan, međutim, u kasnim večernjim satima Muslimansko bratstvo je saopštilo da Morsija drže zatvorenog na nepoznatoj lokaciji. CNN i drugi mediji javljaju da je Morsi u kućnom pritvoru.

Zvaničnik bezbedonosnih snaga je rekao da su šef Muslimanskog bratstva i njegov zamenik uhapšeni. Državni mediji javljaju da su vlasti izdale nalog za hapšenje još 300 članova Muslimanskog bratstva.

Najmanje 14 ljudi je poginulo u sukobima protivnika i pristalica bivšeg predsednika Morsija, nakon akcije vojske, javljaju državni mediji. Osam je poginulo u gradu na severu Egipta, Marsa Matrouh, troje mrtvih i najmanje 50 povređenih je u Aleksandriji, a najmanje troje u gradu Minja, javila je državna novinska agencija MENA.

General Sisi pokušao je preko medija da pojasni da je puč izraz narodne volje, obzirom na velike demonstracije prethodnih dana protiv Morsija.

"Sagradićemo egipatsko društvo koje je snažno i stabilno i koje neće isključivati nikoga”, kazao je.  

Govorio je o svojoj istorijskoj odgovornosti pred ljudima koji su trebali da predstavljaju celokupno egipatsko društvo, poput koptskog patrijarha, najstarijeg muslimanskog verskog vođe i vodećeg opozicionog političata Muhameda El Baradeja. Simbolično, u obraćanje je uključio i predstavnike pokreta Tamarod, koji je pokrenuo proteste širom Egipta.

Sisijeva televizijska izjava dočekana je ogromnim aplauzima na trgovima i vatrometom na Tahriru. Ulice Kaira su postale karneval koji je trajao do sitnih sati, uz mnoge zastave, pištaljke, trube i ples.

Međutim, nekoliko kilometara istočnije u Kairu, slika je potpuno drugačija. Demonstracije Morsijevih pristalica koji uzvikuju “Dole vojna vladavina”, što pokazuje duboku podeljenost egipatskog društva, piše Guardian.

Pristalice Morsija na drugom kraju Kaira (foto: Rojters)

Dok sekularni Egipćani krive Morsija za autokratsku politiku s kojom nije uspeo da izgradi konsenzus u podeljenom društvu, islamisti su besni jer je prvi demokratski izabran predsednik svrgnut samo nakon godinu i po dana vladavine.

Mnogi demonstranti su uklanjanje Morsija videli kao nastavak egipatske revolucije iz 2011. goidne, dok predsednikovi saveznici to zovu vojnim udarom i izdajom demokratije. Hiljade pristalica Morsija se okupilo na ulicama, a mnogi od njih se plaše da će Morsijevo svrgavanje otvoriti put ka represiji nad muslimanima kao što je to bilo u vreme Mubaraka.

U sredu uveče vojska je ugasila pet televizijskih kanala dok su trajali sukobi na ulicama Aleksandrije. Državni mediji javljaju da je troje ljudi ubijeno u tom gradu. Policija je napravila raciju u prostorijama pan-Arab TV mreže al-Jazeera u Kairu.

General Sisi je veći deo srede, kako piše Guardian, proveo iza zatvorenih vrata na sastancima sa generalima i čelnicima opozicije, uključujući i Muhameda El Baradeja, sunitskog vođu Šeika Ahmeda Tajeba, i koptskog patrijarha Tavadrosa Drugog. Nije sreo sa Morsijem, ali je s njim pokušavao da nađe kompromis prethodnog dana u četvorosatnom razgovoru.

Sukobi pristalica i protivnika Morsija na ulicama Kaira (foto:AFP)

Opozicija je odavno naglašavala da Morsi nikada nije bio zainteresovan za konsenzus, ali poslednjih dana on je nekoliko puta ponovio da je voljan da podeli vlast sa svojim suparnicima da bi, nakon isteka ultimatuma, ponovio da bi pristao na vladu nacionalnog ujedinjenja i vanredne parlamentarne izbore. Međutim, Hadad, savetnik Morsija, je saopštio da je u toku njegovo svrgavanje i upozorio na posledice.

"Danas je jedino važno”, napisao je na Facebooku post za koji je utvrdio da je verovatno poslednji iz predsedničkog kabineta, "znati da u ovim danima i godinama ni jedan puč ne može biti uspešan u dobijanju široke javne podrške bez krvoprolića. Ko je spreman da za to podeli odgovornost?” Dodao je da u Egiptu još uvek postoje ljudi koji veruju u svoje pravo da demokratski biraju predstavnike vlasti. “Stotine hiljada njih se okupilo da da podršku demokratiji i predsedniku. I neće otići nakon ovog napada. Da bi ih uklonili, to se mora uraditi nasilno. To će uraditi vojska, policija ili njihovi unajmljeni plaćenici. Ta poruka će odjeknuti muslimanskim svetom glasno i jasno: demokratija nije za muslimane”

Priroda poteza generala Sisija zapravo pokazuje želju vojske, piše Guardian, da se pokaže kao vojska koja brani volju naroda, pre nego oni koji izvršavaju pučeve. 

Od početka demonstracija protiv Morsija, u sukobima sa njegovim pristalicama poginulo je preko 60 ljudi, a stotine su povređene. 

SAD, UN i EU su zatražile što pre održavanje izbora u Egiptu.