Grčki ekonomista Janis Varufakis reagovao je na tekst nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea “Zašto Nemci ne žele nemačku Evropu”  objavljenog u britanskom listu The Guardian. Svoje odgovore je objavio na blogu. Original teksta je bez navođenja inicijala sa zvezdicom na početku, a Varufakisov odgovor se nalazi ispod, uz navođenje inicijala.

*Nemačka nema potrebu da uklapa druge u svoje vizije ali mi želimo Evropsku uniju koja je konkurentna.

JV: On želi merkantilističku Evropu koja bi bila slika i prilika nemačkog merkantilističkog stanja uma. Međutim, on ne želi, i verujem mu, hegemonističku ulogu za Nemačku. Kombinacija a) zahtevanja od ostalih da “se takmiče” i b) oklevanja da se nosi sa ukupnom potražnjom u Evropi, vodi, sa matematičkom preciznošću, do samoporažavajućeg autoritarizma.

*Gde smo mi u Evropi danas? Tri godine nakon početka programa pomoći za Grčku i tri meseca nakon što smo se složili oko programa za Kipar, imamo nejasnu sliku. Dobro je jer ima mnogo pozitivnih znakova u krizom pogođenim zemaljama u evrozoni.  Tržišta rada i sistemi socijalnog osiguranja se reformišu; administracija, legalne strukture i režim plaćanja poreza se modernizuju. Ovi napori već donose plodove. Veća je konkurencija. Ekonomske nejednakosti se smanjuju, investitori se vraćaju.

JV: “Ubi solitudinem faciunt, pacem appellant” (Kad naprave pustinju, to zovu mirom). Ukinuli su sve zaštite radnika i nezaposlenost pretvorili u normu i to zovu “reformisano tržište rada”. Demontirali su socijalnu sigurnost i javnu zdravstvenu zaštitu sveli na nivo okrutne šale, i to zovu “reformisano socijalno osiguranje”. Zatvorili su državnu televiziju i radio; postarali su se da Grci nemaju dovoljno prihoda da plate poreze i to zovu “reformisana javna administracija”. Smanjili su plate na trećinu svestkog proseka i stavili armiju radnika na čekanje i to zovu “povećana konkurentnost”. Investicije su doveli na negativan nivo i to zovu “vraćanjem poverenja investitora”.

*Institucionalni napredak u Evropi je povećao verovatnoću rasta budžeta u narednim godinama. Predstavili smo jača i više obavezujuća fiskalna pravila, smanjili nacionalni dug i uvećali krizne mehanizme koji nam daju vremena da sprovodimo potrebne reforme.

JV: Džordže Orvele, pukni od muke! Napravili su najslabiji mehanizam za rešavanje krize i to zovu “jačanjem”. Poslali su dug po BDP-u u stratosferu, a bezobrazno govore o “razumnim budžetima”. Uveli su mastrihtska ograničenja, koja je Nemačka prva prekršila (s potpunim pravom) kada se suočila sa opštom finansijskom krizom. Čestitaju sami sebi poput modernog kralja Knuta koji namerava da stane na put  nadolazećoj plimi nevolja pukom komandom da se zaduživanje zaustavi.

*Sledeći korak je udruživanje banaka, koji će umanjiti budući rizik kako i za sam finansijski sektor tako i za poreske obveznike.

JV: Ovo je najpompeznija od svih pompeznih izjava  minsitra finansija. Ministra koji se postarao da udruženje banaka bude poznato po kršenju, a ne poštivanju pravila. Ministra koji insistira na udruženju banaka koje neće uključivati problematične banke niti podružnice banaka poznatijih kao  " isuviše velike da bi propale "; na udruženju koje iza sebe nema fond za očuvanje finansijske stabilnosti na nivou unije, i koji će dovesti do smanjivanja depozita samo u pojedinim zemljama evrozone.

*Naši napori da se urede finansijska tržišta će osigurati da oni koji donose visokorizične odluke pri investiranju budu i odgovorni za moguće gubitke. Drugim rečima, obnavljamo vezu između prilike i rizika.

JV: Naravno, osim nemačkih banaka koje će zauvek biti zaštićene od bilo kakvih gubitaka i ozbiljnijeg detaljnog ispitivanja njihovih idiotskih i kvazi-kriminalnih načina poslovanja.

*Postoji takođe i loša strana, a to je široko rasprostranjena nesigurnost među ljudima u našim zemljama. U pojedinim delovimma Evrope, mladi ljudi se suočavaju sa nedostatkom povoljnih prilika. Ljudi ostaju bez posla zbog toga što njihova zemlja doživljava duboku ekonomsku tranziciju. Javni govor na temu krize je previše često obojen međusobnim optuživanjem i populističkim komentarima. Nacionalni klišei i predrasude, za koje se verovalo da su odavno prevaziđeni, sada se ponovo pomaljaju.

JV: Kao i u slučaju udruženja banaka, autor priznaje da postoji potreba samo kako bi opravdao svoje nepokolebljivo nastojanje da ne čini ništa što bi tu potrebu moglo da zadovolji.

*Ova debata obiluje protivurečnostima, pogotovo kada je u pitanju uloga Nemačke u rešavanju krize. Ne postoji konsenzus u Evropi po pitanju Nemačke, šta je to što ona radi i šta bi trebalo da radi. Neki komentatori tvrde da je ozloglašeno « nemačko pitanje » ponovo aktuelno. Govori se i da je Nemačka « isuviše jaka » da bi se uklopila, ali i da je « isuviše slaba » da bi predvodila kontinent. Istovremeno je optužuju da želi da preoblikuje Evropu po sopstvenom liku i da odbija da vodi.

JV: Upravo tako. Evropljanima je jasno da moćne i bogate zemlje moraju da budu na čelu. Međutim, oni takođe razumeju gigantsku razliku između moćnog, hegemonijskog vođstva i idiotske tiranije.

*Čak i oni koji traže jače vođstvo od strane Nemačke, to čine iz oprečnih razloga. Neki žele da Nemačka prestane da se opire podsticajima za finansiranje duga, tvrdeći da će to doprineti prevazilaženju krize. Drugi pak traže još jaču fiskalnu stabilnost u zamenu za nemačku solidarnost.

JV: Retorička strategija stidljivih vođa koja zaslužuje poštovanje: skretanje pažnje na kakofoniju mišljenja o “vođi” kako bi se opravdala njegova besmislenost, u stilu: “Ako me svi kritikuju, sigurno radim nešto kako treba”.

*Mišljenja o trenutnoj nemačkoj politici nisu ništa manje oprečna. Na primer, glasovi van te zemlje pozivaju Nemačku da olabavi svoju “drakonsku” politiku štednje, dok je u samoj zemlji vlada optuživana da ne štedi ni blizu dovoljno ili čak da ne štedi uopšte. Kako je to najčešće slučaj, istina je negde u sredini. Cilj nam je da postignemo razuman stepen konsolidacije, da izgradimo poverenje i tako postavimo temelje za održiv razvoj u Nemačkoj i celoj Evropi.

JV: To je test na kome vladina politika uporno pada.

*Ideja da Evropu treba da, odnosno da uopšte može da predvodi samo jedna zemlja je izrazito pogrešna. Oklevanje Nemačke ne odražava samo teret njihove istorije. Istina je da jedinstvena politička struktura, kakva je Evropa, nije pogodna za dinamiku vođa - sledbenik. Evropa podrazumeva jednakost svojih zemalja članica.

JV: Samo što su neke zemlje članice jednakije od drugih; na primer, izvesna država koja uskraćuje pravo drugim državama da proglase bankrot kada postanu nesolventne, namećući im velike zajmove uz uslov da smanje svoj nacionalni dohodak!

*U isto vreme, Nemačka oseća određenu odgovornost shodno dogovorenoj zajedničkoj strategiji za rešavanje krize u evrozoni.  

JV: Siguran sam u to!

*Preuzimamo odgovornost vođstva u duhu partnerstva, posebno sa našim francuskim prijateljima.

JV: Za koje nikada ne propustite priliku da ih provučete kroz blato, postavite na njihovo mesto (sa pretnjama Bundesbanke kako Pariz mora da se reformiše) kako bi ih gurnuli u nepotrebnu recesiju.

*Kao i druge zemlje evrozone, i velike i male, znamo koliko je fundamentalno važno da koordiniramo zajedničke napore ako želimo da prevaziđemo krizu.

JV: Zašto je onda Nemačka provela četiri godine finasirajući najveći od svih promašaja u koordinacji?

*Od početka smo mi Evropljani usvojili zajedničku strategiju. Strategija koja ima za cilj zakasnelu konsolidaciju javnih budžeta.

JV: “Sledimo zajedničku strategiju”, geslo evrozone je ekvivalent geslu čikaških gangstera “Ponudiću vam nešto što nećete moći da odbijete.”

*Još više stremi prevazilaženju ekonomskog disbalansa poboljšavajući komkurentnost svih zemalja evrozone.

JV: Kako ovo postižemo? Tako što radnike iz Grčke, Španije i drugih zemalja pretvaramo u olupine bez posla ili tako što one najkvalifikovanije teramo da emigriraju u Nemačku, SAD ili čak i Kinu.

*Zato je programima strukturalnih reformi zemalja koje primaju finansijsku pomoć neophodna fundamentalna reforma koja će postaviti na noge dugoročni razvoj i na taj način osigurati održiv razvoj za sve.

JV: Baš tako. Jedini problem je što je nemoguće sprovesti ove reforme u državama koje je uništio trenutni politički miks.

*Održive javne finansije stvaraju poverenje.

JV: Naravno. Zbog toga su Grčka i Portugal stvorile veliku neisgurnost na industrijskom nivou i uništile poverenje – dok dug prema BDP raste do nebeskih visina, zahvaljujući univerzalnim merama štednje koje negativno utiču na prihode stanovništva.

*Međutim, održive javne finansije nisu dovoljne da obezbede održivi rast.

JV: Na primer, planeta Mars ima savršene javne finansije, (bez duga, bez deficita) ali njihova ekonomija…. stagnira.

*Neophodno je da reformišemo i modernizujemo tržište rada, državu blagostanja i naš pravni i porezni sistem.

JV: Potpuno tačna i potpuno besmislena izjava. Kao kad bi izgladnjeloj osobi, koja je na samrti od gladi, rekli da joj trebaju vitamini i da će joj biti bolje ako više ne puši, kao i da će joj dobro doći i fizičko jačanje tela: a izostavljali najvažnije, iznad svega toj osobi trebaju…. čista voda i hrana. Slično je i ovde. Gospodin Šojble izostavlja da pomene potrebu za velikim investicijama, prekid prakse zombiranog bankarskog sistema na državnom nivou (koje su u samrtom zagrljaju sa insolventnošću i korumpranim državnim političkim sistemom) i, najvažnije, nedostatak ukupne potražnje na evropskom nivou.

*Moramo obezbediti da svi stanovnici Evrope uživaju u svojim radnim i životnim uslovima koji nisu zasnovani na veštačkom mehuru rasta.

JV: Poput onih koji su nastali predatorskim pozajmicama bankama, poput Dojčebanke, gospodine ministre?

*Ove reforme neće imati efekte preko noći. Mi, Nemci to znamo bolje od bilo koga.

JV: Da li se zbog ovoga opirete četiri godine ideji za stvaranje jedinstvenog rezolucionog mehanizma i fonda banaka?

*Pre deset godina Nemačka je bila “bolesnik Evrope”. Morali smo proći dug i bolan put da bismo postali današnji pokretač rasta i sidro stabilnosti u Evropi. I mi smo imali izuzetno visoku stopu nezaposlenosti dugo nakon usvajanja hitnih i neophodnih reformi.

JV: Ono što ministar zapravo želi da kaže jeste da, dok je ekonomija na globalnom nivou cvetala, razlika između nemačkih plata i inflacije se smanjila, uz izvoz deflacije i predatorskih zajmova i uvoz net profita. Da su te reforme (posebno smanjenje plata) pokušane nakon 2008. godine, Nemačka bi danas bila u dronjcima. Kao što je to slučaj sa periferijom Evrope.

*Međutim, bez ovih reformi nema održivog rasta.

JV: Nisam baš siguran, gospodine ministre. Vaše dragocene reforme su radile dobro za vas, na štetu Evrope, dok je ostatak sveta, uključujući i Evropu, rastao. Međutim, one garantuju održivu depresiju dok je ostatak sveta u grču recesije još od 2008. godine.

*Stimulativni programi bazirani na sve većem državnom dugu će samo prebaciti teret na našu decu i unuke, i kao takav nema dugotrajnih benefita.

JV: Tačno. I zato naš Skromni Predlog preporučuje četiri političke reforme koje će dovesti do redukcije javnog duga, povećanja investicija i očišćenog bankarskog sektora. Jedini je problem što Vlada gospodina Šojblea stavlja veto na sva racionalna i sistemska rešenja u vezi sa krizom evrozone.

*Da bismo stvorili nove poslove u Evropi, potrebni su nam poslovi koji nude inovativne i atraktivne proizvode koje ljudi žele da kupe.

JV: Gospodin Šojble očigledno nije dovoljno obrazovan da može da razlikuje potrebne od dovoljnih uslova. Atraktivni proizvodi jesu neophodni. Ali oni ne potpadaju pod dovoljne uslove. U jesen 2008. godine, baš kao i 1929. atraktivnost proizvoda nije propala. Ono što je propalo jeste ukupna potražnja. Evropa danas pati ne zato što ne proizvodimo atraktivna dobra i usluge, neg zbog kredita i zahteva.

*Evropske kompanije mogu uspeti u ovome samo ako vlade stvore prave uslove da im pomognu u postizanju uspeha u našem rastućem globalizovanom svetu. To se ne odnosi samo na nemačko poslovanje, nego i na francuske, britanske, poljske, španske, portugalske i grčke kompanije takođe.

JV: Kako bi onda bilo da sredite naš bankarski sistem (bez kojeg i male i velike firme stagniraju) tako što ćete okončati idiotariju kojom nelikvidna španska ili italijanska vlada rekapitalizuju španske i italijanske banke sa novcem nemačkih poreskih obveznika?

*Ideja da Nemci žele da igraju specijalnu ulogu u Evropi je nesporazum. Ne želimo nemačku Evropu. Ne tražimo od drugih da budu poput nas.

JV: Dragi gospodine Šojble, bila bi tragedija (a povrh svega i laž) ukoliko bi Nemačka odbila posebnu ulogu u Evropi. Da li zaista mešate, u vašoj glavi, nemačke aspiracije da igra posebnu ulogu sa posvećenošću da stvorite nemačku Evropu. (Možda treba da preispitate  izbor reči ili ljudi koji vam pišu članke.)

*Takve optužbe imaju jednako smisla kao i nacionalni stereotipi koji vrebaju iza takvih izjava. Nemci su kapitalisti sa protestantskom radnom etikom? Zapravo, neki od uspešnih nemačkih regiona su tradicionalno katolički. Italijani su za dolce far niente (slatku besposlicu) Industrijske regije u severnoj Italiji ne bi bile jedine koji bi se nakostrešile na tu izjavu. Sve u severnoj Evropi je tržišno orijentisano? Skandinavske socijalne države, s naglaskom na njihovu socijalnu solidarnost i preraspodele plata, sigurno se ne uklapaju u ovaj karikaturalni prikaz.

JV: Ako je prva žrtva rata istina, onda je prvi korisnik sistemske krize širom Evrope, stereotipni, kvazi ili potpuni rasizam. Gospodine Šojble, bojim se da žanjete ono što ste posijali pre četiri godine kada ste se obavezali na negiranje sistemske krize u Grčkoj, Portugalu, Irskoj, umesto da je lečite…

*Oni koji neguju ovakve stereotipe trebalo bi da pogledaju istraživanje koje pokazuje da je većina ljudi, ne samo na severu nego i na jugu Evrope, posvećena izlasku iz krize kroz reforme, rezanje javne potrošnje i smanjenje duga.

JV: Oprostite što nisam impresioniran istraživanjem mnenja naših zbunjenih kolega Evropljana. Ako bismo se vratili u u eru Crne smrti, većina Evropljana je tada verovala da je kuga izazvana grešnim životom pa su mislili da mogu da je izleče samobičevanjem.

*Nemci sami bi bili poslednji koji bi hteli da se nose sa nemačkom Evropom. Želimo da stavimo Nemačku u službu ekonomskog oporavka evropske zajednice – bez slabljenja same Nemačke. To ne bi bilo ni u čijem interesu. Želimo Evropu koja je jaka i konkurentna, Evropu u kojoj se budžeti planiraju racionalno i gde se ne nagomilavaju dugovanja. Ključni zadatak je da stvorimo uslove pogodne za uspešne ekonomske aktivnosti, u kontekstu globalne konkurencije i demografskih trendova koji predstavljaju izazov za celu Europu. Ni jedna od tih ideja nije primarno nemačka. To su načela naprednih politika koje gledaju ispred.

JV: Bar se u nečemu slažemo, ali moram ponoviti onu izreku o dobrim namerama i putu u pakao.

*Održiva fiskalna politika i dobro ekonomsko okruženje su jedini način da dobijemo poverenje investitora, poslova i konzumenata i postignemo održivi rast. Sve međunarodne studije su ovo potvrdile, kao i Evropska centralna banka, Evropska komisija, OECD i Međunarodni monetarni fond, organizacije koje slučajno vode, ugledni Italijan, Portugalac, Meksikanac i Francuskinja.

JV: Molim vas da neko čim pre predstavi nemačkom ministru finansija nedavne studije MMF i OECD protiv njihovih politika.

*I politike evropskih vlada su usmerene ka ovim ciljevima.

JV: Da, gospodine ministre, naši političari su se povinovali vašoj volji, dok građane, od severa do juga i od istoka do zapada, isključuju iz Evrope – vaše Evrope, koju sve veći broj Grka vidi kao neprijatelja, kao potpunog negativca. Ućutkujući celokupnu opoziciju  među vašim partnerskim liderima, gospodine ministre, vi vadite utrobu  Kući Evrope i uništavate njeno demokratsku legitimnost.

*Evropske zemlje koje se bore sa složenim procesima prilagođavanja zaslužuju našu najveću zahvalnost za način na koji reformišu svoje tržište rada i sistem socijalnog osiguranja, modernizovanje administracije i poreznog sistema, i konsolidacije njihovih budžeta. Treba da imamo najdublje poštovanje prema naporima koje čine.

JV: Odjeci britanskih generala na Galipolju dok šalju hiljade mladića u besmislenu smrt.

*Naša nagrada – nagrada svih nas – biće jaka i konkurentna Evropa.

JV: Pretpostavljam da će na kraju sve biti u redu. Čak je i Crna smrt imala pozitivnu stranu, jer je smanjila problem prenaseljenosti tadašnje Evrope i utrla joj put ka Modernom dobu… Pretpostavljam da će odlučan lider uvek naći način da olakša svoju savest, koliko god bile destruktivne njegove odluke.

* Tekst prevele Marija Šerban i Žarka Radoja