Razgovori
Intervju: Erik Gordi, ekspert za jugoistočnu Evropu
File je priznao opravdanost bunta u BiH i to je pozitivan znak
19/02/2014 | 12:35
Nadam se da plenumi neće smatrati da je EU izvor njihovog legitimiteta. Uslovno bi se moglo reći da je veliki deo problema s postojećim političarima u tome da potvrde svog legitimiteta traže van zemlje i njenih građana, u Daytonu ili u EU ili u OHR. To doprinosi nedostatku komunikacije između političkih institucija i građana.
Photo: Livio Černjul

Nakon što je evropski komesar za proširenje Štefan File, posle maratonskih razgovora sa predstavnicima vodećih stranka u BiH, objavio da su pregovori o implementaciji presude “Sejdić – Finci” propali, postavlja se pitanje koji su sledeći koraci međunarodne zajednice prema BiH i šta to za samu državu i njene građane znači. Na ta i druga pitanja odgovara Erik Gordi, ekspert za jugoistočnu Evropu sa Univerzitetskog koledža u Londonu.

KONTRA: Još jedan sastanak predstavnika vlasti u BiH i EU u vezi implementacije presude “Sejdić – Finci”  je propao. Prema izjavama političara, niko neće da odstupi od svojih stavova i svako prebacuje krivicu na onog drugog. Da li sa takvom garniturom uopšte moguće izaći iz pat pozicije?

Gordi: Očigledno je da političari nisu u stanju da postignu dogovor jer im to nije u interesu. Još manje imaju interes da odmrznu blokadu institucija. Videlo se za vreme prošlogodišnjih JMBG protesta da ti isti političari, kada su suočeni s konkretnim zahtevima, tumače postojanja zahteva kao pretnju za svoju sigurnost. Radi se o garnituri koja je nezainteresirana za javna pitanja i koja nema zajednički interes s građanima.

KONTRA: File je izjavio da su ovim neuspelim maratonskim razgovorima, pregovori o implementaciji presude “Sejdić – Finci” završeni. Šta to znači za BiH?

Gordi: Čini mi se, ipak, da to vrlo malo znači za BiH. “Sejdić-Finci” nije bio primenjen ranije pa neće biti ni sad. Fileov nastup izgleda da više znači međunarodnoj zajednici nego BiH, jer pokazuje da refleksivan stav Inzka da se da podrška vodećim partijama nije naišao na konzensus. 

KONTRA: File je razgovarao i sa predstavnicima Plenuma Tuzle i Sarajeva.  Da li je to priznavanje legitimiteta koje su stekli na ovim protestima?

Gordi: Jeste neki vid priznanja, ali nadam se da plenumi neće smatrati da je EU izvor njihovog legitimiteta. Uslovno bi se moglo reći da je veliki deo problema s postojećim političarima u tome da potvrde svog legitimiteta traže van zemlje i njenih građana, u Daytonu ili u EU ili u OHR. To doprinosi nedostatku komunikacije između političkih institucija i građana.

KONTRA: File je na tom sastanku ponovio razočaranost ponašanjem bh. političara. Da li ovaj sastanak otvara neke nove opcije za BiH?

Gordi: Čini mi se da zahvaljujući protestima i plenumima neke nove opcije možda postoje, ali puno toga zavisi od nekih stvari koje je rano da znamo: da li će energija kojom su protesti vođeni biti održana i da li će ovaj napor dobiti potvrde podrške šire publike na izborima. Ali to što su se spoljni akteri, kao što je File, osećali primoranim da priznaju opravdanost bunta jeste pozitivan znak.

KONTRA: Kako komentarišete činjenicu da su SAD i EU u ovom trenutku poslali predstavnike na razgovore sa političkim čelnicima, koji ignorišu dešavanja u BiH poslednjih dve nedelje. Da li je to znak da se međunarodna zajednica ponovo počinje interesovati za BiH?

Gordi: Zainteresirana je međunarodna zajednica, ali na površan način. Uglavnom se od zvaničnika čuje da bi primarni cilj trebalo da bude ubrzana integracija s EU. Ne ulazi se u suštinu spora. Međutim, građani u regionu su, čini mi se, dobro shvatili suštinu. Protesti nisu više samo pojava u FBiH nego i u RS, a tu i tamo se vidi neki znak da bi u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori Makedoniji i Kosovu, sve su ovo zemlje s veoma sličnim problemima, moglo doći do sličnih pobuna.

KONTRA: Nesporna je odgovornost bh. lidera za situaciju u zemlji, no kolika je odgovornost i same EU?

Gordi: Odgovornost (ne samo EU nego međunarodne zajednice šire gledano) leži uglavnom u četiri stvari:

- Predugo su tolerisali nefunkcionalne i korumpirane političare i glomazni aparat koji su gradili oko sebe, sve s idejom da će jednog postati partneri evropskog projekta.
- Dozvolili su blokadu političkog razvoja na “nacionalnoj” bazi pod izgovorom da to doprinosi stabilnost.
- Zaboravili su da EU nije samo monetarni i bezbednosni aranžman nego da treba da nosi sa sobom određeno vrednosti kao što su demokratija, sloboda, ljudska i socijalna prava.
- Nisu koristili ovlašćenja koja imaju da spreče zloupotrebe političara.

KONTRA: Kad smo kod ovlašćenja, kako komentarišete ponašanje visokog predstavnika OHR, Valentina Incka, povodom poslednjih dešavanja u BiH?

Gordi: Stvarno bi svaki komentar bio suvišan. Čovek se toliko pokazao nedoraslim svojoj funkciji da to govori za sebe.

KONTRA: Da li protesti mogu da utiču na ishod izbora u BiH koji se održavaju u oktobru?

Gordi: Da bi izbori uticali na generalnu situaciju građani moraju imati za koga glasati. Ako izborna trka bude ponovo između nereprezentativnih stranaka koje su stvorile krizu, onda neće doći ni do kakve promene. To znači da u periodu do izbora građani u plenumima imaju zadatak da ponude program s ekipom koja ga treba provesti. I biće u konkurenciji s postojećim političarima koji nastoje da iskoriste proteste. Nije samo Radončić u pitanju, nego se parola svih političara sada svodi na to, “da, svi su odgovorni osim mene.”

Od februara do oktobra ima još dosta vremena i mnogo toga može da se desi. Treba imati na umu da, ma koliko više nemaju kredibilitet, stranke na vlasti još uvek drže poluge vlasti, naročito medije i budžete. Ne ulaze u konkurenciju sa novonastalim snagama ravnopravni.

Lakše je partijama da koriste resurse koje imaju nego građanima da održavaju energiju i intenzitet prvih dana protesta i plenuma. Tako da puno zavisi od budućih poteza koje ne možemo predvideti. Verovatnoća je da sve ostane isto, ali to nije jedini mogući ishod.

Komentari[ 0 ]