Desetine povređenih, razlupane zgrade, automobili... Bilans je to protesta koji već nekoliko dana potresaju bosanskohercegovački grad Tuzlu. Sve je počelo jednim u nizu protesta radnika firmi u stečaju koji već godinama traže da se njihov status reši. Strpljenja više nema. Za nekoliko sati su probili kordon, ušli u zgradu Vlade Tuzlanskog kantona i tražili ostavku. Ubrzo su stigli specijalci koji su nasilno sklonili ljude i iz zgrade i sa raskrsnica koje su blokirali. Kako se ispostavilo, bio je to pogrešan potez. Sutradan je na ulicama Tuzle bilo duplo više ljudi, a u znak podrške organizovani su protesti u gradovima širom BiH. O tome kakva je situacija u Tuzli, ali i u BiH za KontraPRESS sa lica mesta govori Adnan Hamidović Frenkie, jedan od vodećih hip hop muzičara u regiji.  

KONTRA: Tuzla je poslednjih dana udarna vest u regiji. Da li je ono što smo videli bilo očekivano?

Frenkie: Po meni da, možda sa malim zakašnjenjem. Radnici već deset godina dolaze pred tu zgradu i traže da se riješi njihov problem, a političari bezobrazno ignorišu i okreću glavu. Rade ono što znaju najbolje, a to je prebacivanje lopte. Uvijek je za problem kriva prijašnja vlast ili neki drugi nivo vlasti. Nas obične građane to uopšte više ne zanima. Oni sjede u toj vladi zajedno, nek zajedno riješe probleme i kraj priče. Svaki građanin ove države ima million razloga da izađe na ulicu i možda im ovo iz Tuzle bude okidač.

KONTRA: Kako komentarišeš reakciju policije?

Frenkie: Istim tim policajcima kasne plate i umjesto da se pridruže radnicima i građanima oni udaraju po onima koji ih plaćaju. Čuli smo kako uniformisani policajci psuju i nakon hapšenja tuku građane. Njihova reakcija je krajnje neprofesionalna i naravno da su prekoračili dozvoljenu upotrebu sile.

KONTRA: Kakva je situacija poslednjih godina u Tuzli? Imaju li mladi perspektivu?

Frenkie: Uzmite, recimo, naš glavni grad, njihove probleme i situaciju, i to pomnožite sa sto. E, to je Tuzla.

KONTRA: U više navrata si – što u pesmama, što u intervjuima – kritički si govorio o pasivnosti u koju su zapali građani BiH. Da li je ono što se desilo u sredu u Tuzli nagoveštaj nekih optimističnijih dana?

Frenkie: Moram biti iskren i reći da sam osjetio sreću i zadovoljstvo kada sam u srijedu vidio svoje komšije na ulici, u onom dimu, kako hrabro staju pred specijalce. Nadam se da će ova iskra prerasti u ozbiljnu vatru. Po meni sve druge opcije su iscrpljene. Pokušalo se pregovorima, molilo se, ali ta đubrad samo zalupi vrata. Nadam se da su osjetili strah kada su čuli da stakla njihovih kancelarija pucaju, i nadam se da ovih dana neće imati mirnog sna!

KONTRA: Demonstrantima su se zvaničnici Kantona Tuzle obratili najpre saopštenjem, a potom je premijer TK na televiziji rekao da ima “naznaka da demonstracije imaju i svoju političku pozadinu”. Kako ti se čine ove reakcije zvaničnika?

Frenkie: Očekivano. Oni će sad pokušati sve da to relativiziraju i zavade građane. Ja znam dosta njih koji su bili ispred zgrade i znam da iza njih ne stoji nijedna stranka. Vjerujem da većina njih ne pravi uopšte razliku između stranaka, jer za nas svi su oni ista govna. Toliko prekompozicija vlasti se desilo u tuzlanskom kantonu u poslednjih nekoliko godina da ja danas ne znam ni ko je vlast, a ko opozicija.  To me i ne zanima.

KONTRA: Kad smo već kod izjave Seada Čauševića, strahuješ li da bi opravdano nezadovoljstvo građana mogla zaista da zloupotrebi neka od partijskih opcija, s obzirom na to da je ovo izborna godina u BiH?

Frenkie: Oni će to uvijek pokušati zato građani moraju prepoznati kada neko od političara želi da pokupi jeftine poene i sa nekom populističkom izjavom stane na stranu građana. Mislim da su građani i radnici toliko puta izigrani da više na te trikove neće nasjesti.

KONTRA: Kako su mediji ispratili ceo događaj? Jedni javljaju da je došlo do sukoba policije i demonstranata prvog dana, a drugi da je to bilo nasilje policije nad demonstrantima.

Frenkie: Lokalni mediji najgore. Da nisi imao internet ne bi ni znao šta se dešava. Na dnevniku su onda doveli premijera da se pravda, a u gostima nisu imali ni jednog radnika i demonstranta. Sramotno, ali šta očekivati od novinara koji su to radno mjesto dobili zahvaljujući vezama sa istim tim političarima.

KONTRA: Tuzlanski univerzitet neretko se u medijima ocenjuje kao leglo korupcije. S obzirom na to da studenti čine tvoju dosta brojnu publiku, očekuješ li možda da će ih ovaj protest (i najava novih) podstaći na masovniji izlazak na ulice?

Frenkie: Naši studenti moraju konačno shvatiti da korupciju na njihovom fakultetu neće riješiti niko sem njih. Neće im doći visoki predstavnik,  niti će specijalci upasti u zgradu faksa i krenuti da tuku profesore kao što su tukli nedužne građane. To je njihov problem i dok oni ne ustanu protiv toga neće niko. Ja razumijem njihov strah, ali sa tim se moraju jednog dana obračunati. 

Frenkie na protestima u Tuzli podiže zastavu Otpora

KONTRA: Prošlogodišnji protesti za JMBG dosta brzo su “brendirani” nazivom bebolucija, ali čini se da su jednako brzo utihnuli. Jesi li stekao utisak da je građansko društvo u BiH naučilo nešto iz tih toga?

Frenkie: Protesti za JMBG jesu utihnuli, ali nisu bili uzalud. Oni su pokazali da građani više ne nasjedaju spinove političara koji su pokušali beboluciju da uvuku u nacionalnu priču. Priča o političarima iz RS koje su ugrozile bebe i majke nije upalila. I to je veoma bitna stvar.

KONTRA: Preko interneta je počela kampanja solidarnosti sa Tuzlom. Prvi dan je bilo nekoliko desetaka ljudi, no drugi dan su protesti bili masovniji.  

Frenkie: Sve se to desilo jako brzo i vjerujem da ljudi nisu uopšte shvatili šta se dešava.

KONTRA: U pjesmi „Gori“ pevaš „Neće niko doć', neće ništa past s neba ti,mi smo ti koje smo čekali.“  Jesmo li „se dočekali“?

Frenkie: Na ho-ruk se teško može nešto promijeniti, moramo istrajati.

* Zastava Otpora u Tuzli