Retrospektivna izložba umetnice Marine Abramović otvorena je 21. septembra u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Na izložbi je izloženo oko 120 radova, a njen budžet prelazi milion evra. Vlada Srbije za izložbu je izdvojila više od pola miliona evra. Ovo je prvi Marinin povratak u Beograd nakon nekoliko decenija. Izložba traje do 20. januara 2020. godine.

Na velikom protestu opozicije i građana koji već mesecima svake subote izlaze na ulici pod sloganom #1od5miliona, u Beogradu se okupilo nekoliko desetina hiljada ljudi. Demonstranti su, uprkos opstrukcijama sa prevozom, stigli iz svih gradova širom Srbije, kako bi pokazali nezadovoljstvo aktuelnom vlašću. Foto: Mladen Šagovac

Hiljade građana, treću nedelju za redom izašlo je na ulice Beograda da protestuje protiv nasilja i gušenja slobode medija. Foto: Mladen Šagovac

Nekoliko nevladinih organizacija obeležilo je u centru Beograda sećanje na žrtve genocida u Srebrenici. Ovaj put, nakon nekoliko uzastopnih godina, nije bilo organizovanih fašističkih grupa s druge strane. Beograd je odao poštu žrtvama srebreničkog genocida u miru. (foto: Žarka Radoja)

Retrospektivnom izložbom Tomislava Gotovca „Anticipator kriza – Kuda idemo ne pitajte“, u Rijeci je otvoren Muzej moderne i suvremene umjetnosti, u prostorijama bivše fabrike Benčić. Nakon sedam decenija MMSU je dobio svoj prostor. Izložba je postavljena u saradnji s Institutom Tomislav Gotovac iz Zagreba, a kustosice su Ksenija Orelj i Nataša Šuković, uz podršku beogradske grupe "Škart". Ovo najavni događaj Evropske prestonice kulture 2020.

Preko hiljadu izbeglica provelo je više meseci u nehumanim uslovima, bez najelementarnijih uslova za život u centru Beograda. Tek nakon medijskih napisa, stanje se poboljšalo zahvaljujući na prvom mestu aktivističkim grupama, nevladinim organizacijama i volonterima. Početkom maja, država Srbija je odlučila da ih skloni sa te lokacije kako bi oslobodili prostor za izgradnju projekta "Beograd na vodi". Album ćemo dopunjavati svaki dan, kao svedočanstvo izbegličkog života u Srbiji.

Preko 15.000 hiljada građana iz cele Srbije, među kojima penzioner, članovi vojnog i policijskog sindikata, studenti i aktivisti inicijative "Ne da(vi)mo Beograd", protestovali su u subotu protiv vlasti u Srbiji na čelu sa aktuelnim premijerom i budućim predsednikom Aleksandrom Vučićem. Protesti traju nekoliko dana u više gradova u Srbiji.

Nekoliko stotina građanki i građana marširalo je Beogradom povodom Međunarodnog dana žena. Uprkos kiši na početku, ovog 8. marta marširalo se za radnice, nezaposlene, žene izbeglice, žene žrtve muškog nasilja i femicida, lezbejke, Romkinje, žene sa invaliditetom, za drugarice. Marš su organizovale Mreža Žene protiv nasilja, Romska ženska mreža, Mreža Žena u crnom, Rekonstrukcija Ženski fond i Levi samit Srbije. Foto: Nikola Kuprešanin

Uz vest o smrti kubanskog revolucionara i dugogodišnjeg predsednika Fidela Kastra, objavljujemo fotografije napravljene sa Kube - iz Havane, Vinjalesa, Santa Klare, Trinidada i Varadera. Već godinama se priča da će se Kuba drastično promeniti nakon njegove smrti. Ovo su fotografije iz 2015. godine. (Žarka Radoja)

"Ljubav menja svet" bio je moto Parade ponosa koja je održana 18. septembra. Nekoliko stotina učesnika, među kojima i predstavnici EU i aktuelne vlasti Srbije i opozicije, prošetalo je ulicama Beograda, nakon 15 godina, do Trga republike. Prva Parada održana je 2001. gpodine upravo na tom mestu i završena je premlaćivanjem učesnika. Ove godine na Trgu republike orili su se snažni govori podrške iz drugih evropskih gradova. Među stranim gostima, najdojmljiviji su bili pripadnici švedske policije.

Oko 350 ljudi zaglavljeno je pod otvorenim nebom u Tabanovcima, na makedonskoj strani granice sa Srbijom. Već nedeljama, u blatu i prljavštini, čekaju da im Srbija otvori granicu. Mediji taj prostor zovu ničijom zemljom, iako je pod nadležnošću Makedonije.

Starac sa rukama na grudima moli pomoć. Ima bolesno srce i ne oseća se dobro. Kreće da plače. UNHCR će ga izvući. Otac, majka i troje male dece već nekoliko puta idu kroz blato do kolena do hrvatskih policajaca i vraćaju se nazad. Plaču i tresu se. Ovo su samo neki od hiljada ljudi koji su proveli noć i pola dana na Berkasovu, granici Srbije sa EU. 20. oktobar 2015. (Ž. R.)

U Preševo, grad na jugu Srbije u blizini granice sa Makedonijom, svakodnevno stiže nekoliko hiljada izbeglica. Organizacija je loša, izbeglice nekoliko kilometara moraju da pešače, da bi na kraju, zgurani u red koji zna biti veoma dug, čekali satima na kiši i hladnoći, kako bi bili registrovani. Ima mnogo porodica, majki s bebama, starijih ljudi... Država Srbija ima nedovoljan broj kompjutera za njihovu registraciju. Iz Preševa autobusima, koje plaćaju 35 evra, nastavljaju put ka Hrvatskoj.

Nekoliko stotina izbeglica, većinom iz Avganistana, boravi svakodnevno u parku kod Autobuske stanice u Beogradu. Nakon višednevnih kiša, park je postao blatište. Situacija je loša, jer je ljudima hladno i trebaju im topla garderoba, obuća i pristojan smeštaj.

„Izdaja! Izdaja!“, „Ne damo Beograd“, "Naš grad!", samo su neke od parola koje su se mogle čuti na velikom protestu protiv Beograda na vodi, koji je u nedelju organizovala inicijativa "Ne da(vi)mo Beograd". Uz ogromno prisustvo policije, zbog koje je situacija podsećala na devedesete, protest je održan malo dalje od zgrade Geozavoda. Sa druge strane su SNS botovi koji su u autobusima dovedeni za aplauz više projektu i premijeru. Podršku protestu pružila je inicijativa Srđ je naš iz Dubrovnika.

U parku kod Autobuske stanice s vremena na vreme deca iz izbegličkih kolona na putu ka EU, dobiju krede u boji i crtaju. Jedan od tih dana je bila sreda. Crtala su dece iz Sirije i Iraka.

„Srbija mora priznati genocid. Gdje su djeca?“ čulo se sa ekrana na Trgu Republike u Beogradu samo nekoliko sati nakon što je zabranjena akcija #sedamhiljada, kojom trebala biti odata pošta žrtvama genocida u Srebrenici. Kao i svake godine, Žene u crnom održale su performans na Trgu, ovaj put snažnije nego ikada–uz Srebrenički inferno, dok su se na belom platnu sušili otisci „krvavih“ stopa aktivistkinja, na video bimu su se ređala svedočanstva žena Srebrenice koje su izgubile svoje najmilije.

Ne u mom gradu – poruka je koju su neofašistima i homofobima uputile antifa inicijative i kolektivi iz gradova s prostora bivše Jugoslavije. U akciji dekontaminacije javnog prostora, koja je izvedena u noći između 21. i 22. juna učestvovali su antifašistkinje i antifašisti iz osam gradova: Splita, Šibenika, Zagreba, Prijedora, Beograda, Kragujevca, Novog Sada, Banje Luke i Leskovca.

Nekoliko stotina građana skupilo se u nedelju nedaleko od zgrade Geozavoda, kako bi protestovali protiv projekta "Beograd na vodi". U samoj zgradi pomenutog Geozavoda, konačno je vlast Srbije potpisivala ugovor sa privatnim investitorom za projekat zbog kojeg je promenila zakone, prekršila procedure i već mesecima izdvaja novac, bez potpisanog dokumenta.

Nekoliko stotina Beograđana odazvalo se pozivu preko društvenih mreža i u nedelju u podne došlo da svojim prisustvom negoduje zbog nedavnog vandalizma gradskih vlasti kojim je uništen Studentski park u strogom centru grada. Okupljeni su na mestu isečenih stabala postavili drvene krstove kojima su simbolično "sahranili" opštinu Stari grad, na kojoj se park nalazi.

Vlada Makedonije promenila je zakon prema kojem se od 1. januara 2015. uvode doprinosi od 35% na honorarne ugovore. Zakon oslobođa državnu administraciju od plaćanja doprinosa, i de facto pogađa samo nezaposlene koji rade na ugovorima o delu. Isključivanjem državnih službenika, bez ikakvog logičnog obrazloženja, Vlada se i oficijalno ponaša kao oligarhija. Meru će osetiti oko 150.000 ljudi u državi, i bez sumnje dovešće do povećanja siromaštva i nezaposlenosti. (Kumjana Novakova)

Od petka uveče bioskop “Zvezda”, koji se nalazi u centru Beograda, pripada građanima. Stotinjak aktivista ušlo je prostorije odavno zatvorenog i zapuštenog bioskopa i odlučilo da ga otvori za sve ljude kojima bioskopi i prostori kulture nedostaju. FOTO: Žarka Radoja

Povodom 9. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv fašizma, u Beogradu su nevladine organizacije održale performans, kako bi podsetile na sve žrtve fašizma s kojim živimo i danas. Centrom Beograda orile su se pesme "Budi se istok i Zapad", "Marjane, Marjane" i druge.... Foto: Luka Božović i Žarka Radoja

Umetnički kolektiv “Ne budi ograničen” izveo je u noći između utorka i srede malu artističku radnu akciju, s ciljem da ukaže na svakodnevno gušenje kulture i kritičke misli u Srbiji.

Održana je Parada ponosa u Beogradu. Više od hiljadu građana prošetalo je danas centrom grada. među njima mnoge javne ličnosti, strani ambasadori, aktivisti a pojavio se i gradonačelnik Beograda Siniša Mali te nekoliko članova Vlade Srbije. Parada je održana uz jake mere bezbednosti i bez ikakvih incidenata, što je dokaz da država kada hoće može da obezbedi ovakav događaj te da su pojašnjenja koja su od 2010. godine davali bila samo izgovor. Beograd je danas šetao za jednakost, slobodu i ljubav.

Hiljade radnika, članova sindikata iz cele Srbije, aktivista i građana protestuje u četvrtak, 17. jula u Beogradu povodom Zakona o radu, o penzionom i invalidskom osiguranju, o stečaju i privatizaciji. Na protestu su članovi sindikata zdravstva, policije, metalaca, Zastava kamiona, oružara...

Nekoliko desetina aktivista i aktivistkinja nevladine organizacije Žene u crnom, održali su jednočasovni performans u centru Beograda u znak sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, najvećeg zločina na tlu Evrope nakon Drugog svetskog rata. Istog dana, sa kolegama i koleginicama iz drugih NVO, performansom ispred Predsedništva zahtevale su da Srbija prizna 11. jul kao Dan sećanja na žrtve genocida. Kao i uvek, čuvao ih je veliki broj policajaca, uz uvredljiva dobacivanja prolaznika sa strane

Dvadeset dvije godine nakon uništenja, Vijećnica je u punom sjaju vraćena Sarajevu 9. maja 2014. godine. U noći između 25. i 26. avgusta 1992. godine, VRS granatama je gađala Nacionalnu biblioteku BiH. Zapaljeno je više od dva miliona knjiga i preko tri stotine raznih rukopisa. Aktuelne vlasti su donijele odluku da, umjesto knjiga, u Vijećnici budu smješteni gradski oci i administracija. Foto: Edin Tuzlak

Bh. sastav Dubioza kolektiv priredio je u petak građanima Beograda besplatni polučasovni koncert u centru grada, na Platou Milana Mladenovića. Šarolika publika, u kojoj je bilo roditelja s malom decom, tinejdžera i studenata, skakala je i pevala uz hitove sa poslednjeg albuma “Apsurdistan”. Ovim nastupom Dubioza su najavili veliki beogradski koncert koji će održati 5. aprila u Kombank areni. Photo: D.K.

Povodom obeležavanja 8. marta, Međunarodnog dana žena, centrom Beograda marširalo je nekoliko stotina aktivista i aktivistkinja sa porukom "Žene – rad – glad! Manite se poklanjanja cveća vratite nam naša preduzeća“. Uz bubnjeve, mašući zastavama duginih boja i noseći perike u ljubičastim nijansama, učesnici i učesnice marša prošle su od Trga republike preko Terazija do Centra za kulturnu dekontaminaciju na Slaviji. (Ž.R)

Ovo je protest na kojem se borimo za univerzalne ljudske vrednosti, elementarnu društvenu pristojnost, građansko dostojanstvo i dostojanstvo čoveka koji nas je sve zadužio, poručeno je na okupljanju ispred Teslinog muzeja u Krunskoj ulici. Protest su organizovali Inicijativa “Ostavite Teslu na miru” i Pokret “Spasimo nauku”, koji su još prošle sedmice, oformili Facebook stranicu koju je do sada podržalo više od 35.000 ljudi.

Nekoliko desetina ljudi okupilo se u ponedeljak, 10. februara na protestu solidarnosti sa građanima i građankama Bosne i Hercegovine koji su već nekoliko dana na ulicama i traže smenu vlasti. Demonstrante je u centru grada čuvala policija. Sa druge strane, skupila se grupa desničara koja je skandirala "Napolje iz Srbije" i "Ratko Mladić", ali su nadjačani zvižducima i čuvenom antifa pesmom "Ay Carmela". (Ž.R.)

Prošle godine smo bili u Berlinu, gradu - izložbi posvećenoj posledicama Hitlerovog dolaska na vlast 1933. godine. Fotografije su iz nekoliko muzeja i iz logora Buhenvald. Nažalost, nemamo mogućnost da ih potpišemo, pa smo vam ostavili pojašnjenja na engleskom jeziku, kao propratne fotografije. Ovo je naš način da obeležimo 27. januar, Dan sećanja na žrtve Holokausta. Ne zaboravite ih!

Aktivistkinje nevladine organizacije "Žena u crnom" podsetile su u centru Beograda na 22. godišnjicu pada Vukovara i masovne zločine koji su usledili kada su ga okupirale snage JNA uz pomoć raznih paravojski iz Srbije. Da nije njih, vukovarskih žrtava se u javnoj sferi Srbije danas ne bi setio niko. Performans je prošao uz zaštitu policije i bez dobacivanja i incidenata. Ž. R.

Izložba fotografija "U čast dezertera" otvorena je u subotu uveče u beogradskoj galeriji Inex filma. U kustoskom projektu čiji je autor Corrado Salzano, učestvuju Dah teatar, Nikola Džafo, Grupa Magnet, Srđan Veljović i Žene u crnom. Autori su inspirisani antiratnim pokretom, čiji je simbol Vladimir Živković koji je odbio da učestvuje u vojnoj akciji u septembru 1991. godine i dovezao svoj tenk do tadašnje Savezne skupštine u Beogradu u znak protesta protiv rata u Hrvatskoj. Foto: D.K.

U noći s četvrtka na petak dve teretane koje su postavili esktremni desničari u beogradskim parkovima, sa sumanutom porukom „Telo sledi duh - sport zdravlje, nacionalizam“, dobile su novo ruho – na njima su osvanula srca, LGBT i poruke ljubavi. Samo nekoliko dana ranije, nakon što su desničari iz SNP 1389 postavili prvu teretanu na Konjarniku, na tabli je osvanuo natpis „Niste dobrodošli“. Predsednik opštine Voždovac u postavljanju teretane ne vidi ništa sporno.

Supruga predsednika SFRJ, Jovanka Broz, uz počasnu paljbu i zvuke partizanske pesme „O Bella ciao“ sahranjena je 26. oktobra u Kući cveća u Beogradu. Njen grob nalazi se odmah uz Titov. Hiljade iz svih krajeva bivše YU došlo je da joj se pokloni. Premijer Srbije je pomenuo zaboravljeni antifašizam i podsetio da je država prema njoj bila nepravedna. Kao da nije bio deo te države kad je Jovanka Broz potpuno ponižena. Dobio je gromoglasan aplauz, što govori društvenoj šizofreniji koju živimo. Ž.R.

U parku Manjež je od 20. do 22. septembra održan četvrti Beogradski festival cveća. Sem izložbenog dela, festival je posetiocima ponudio niz radionica, predavanje o urbanim vrtovima a predstavljeni su i proizvođači organske hrane. Foto: Ž.R.

Od Dalmacije, preko Istre i Krapine do Bugarske, stonski festival hrane i filma „Kinookus“, objedinio je ukuse različitih podneblja i publici omogućio da uživa u vrhunskim specijalitetima i vinima, uz filmove o odnosu prema hrani, javnim dobrima, izvorima energije..Tu su i radionice za decu, biciklo-istorijska Nevigjeno tura i pjaca od domaće hrane. Uveče je stonskim ćoškovima odjekivala muzika, a apsolutni hit festivala bila je Opičena poljoprivredna glazba Foto: Kinookus/Ž.R.

Tog 22. jula 1993. godine na opkoljeno Sarajevo je palo najviše granata u jednom danu – 3.777. Podsećamo na opsadu glavnog grada BiH, dugu 1425 dana, u toku koje je ubijeno oko 12.000 ljudi, od toga preko hiljadu dece. Sarajevo su pod opsadom držale snage VRS, uz vojnu i finansijsku pomoć Srbije. U javnosti Srbije opsada Sarajeva skoro da ne postoji. Sećaju je se samo NVO, pojedini intelektualci i antiratni aktivisti. Sarajevo se ne može zaboraviti. (foto: fb/Sarajevo forever)

Nick Cave je sa bendom Bad seeds prvi put došao na Petrovaradinsku tvrđavu. Dve godine ranije bio je tu sa Grindermanom. Oba koncerta spadaju u najbolje izvedbe Exit festivala u 14-godišnjem postojanju. Za atmosferu tu su fotografije, samo bismo dodali da je ovaj Kejvov koncert bio orgazmično iskustvo. Slušati 30.000 ljudi kako u glas pevaju "In to my arms" i "Push the sky away" je neverovatan osećaj. Uživajte u fotografijama sa festivala. (Foto: Exit festival)

Svakog 10. jula Žene u crnom drže performans u centru Beograda u znak sećanja na preko 8000 ubijenih Srebreničana u genocidu 1995. Svake godine stoje sat vremena, držeći transparente sa imenima svih žrtava genocida. Stoje mirno i dostojanstveno, dok ih, u centru Beograda čuva policija i dok im dobacuju „Ustaše“, „Što ne stojite za Jasenovac“.Stoje u tišini, srameći se i za njih i za državu koja ni 18 godina kasnije nema snage da 11. jul proglasi Danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.

Pod sloganom "Stop uništavanju kulture", više stotina umetnika i radnika u kulturi okupilo se na Trgu Republike kako bi mirnim protestom izrazili svoje nezadovoljstvo zbog neodrživog stanja u kulturi, odnosa države prema umetnicima i kompletne situacije u društvu. Protest je organizovan bez govornika, kao veliki jednosatni performans, u kojem su umetnici na razne načine pokušali da ukažu na neodrživo stanje u kulturi.

Savez antifašista i boraca narodnooslobodilačkog rata u BiH 15. juna, 2013. obilježio je 70. godišnjicu Bitke na Sutjesci u Nacionalnom parku Sutjeska.Bitka na Sutjesci trajala je od 15. januara do 16. juna 1943. godine i bila je zajednički napad Sila osovine koji je za cilj imao uništenje jugoslovenskih partizanskih jedinica u blizini Sutjeske u jugoistočnoj Bosni. Odbijanje te ofanzive je bila prekretnica za Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu. Foto: FB grupa 25. maj - Dan mladosti

Građani širom BiH protestuju zbog nedonošenja Zakona o jedinstvenom matičnom broju. Protesti se organizuju simbolično u 11 i 55 u svim većim gradovima BiH - od Banjaluke i Trebinja, preko Tuzle, Mostara do Sarajeva. Najmasovniji skup organizovan je u utorak, 11. juna. Ovo je prvi put od početka rata da protestuje građanska BiH, neopterećena bilo kakvom etničkom i verskom pripadnošću. Za BiH ovo je velika stvar.

Policija je suzavcem i vodenim topovima pokušala da rastera hiljade aktiviste koji štite park Gezi u Istanbulu. Lokalna vlast kaže da je u pitanju "šačica ljudi koja želi da stopira turizam", državna televizija uopšte ne izveštava o sukobima na ulicama Istanbula, dok fotografije aktivista pokazuju pravi teror nad demonstrantima. U znak solidarnosti sa aktivistima, u Ankari su takođe održani protesti. Foto: FB Occupy Gezi

U Jablanici je u subotu, 11. maja obilježeno 70 godina od Bitke na Neretvi, poznatije i kao bitke za ranjenike. Obilježavanju je prisustvovalo preko deset hiljada antifašista sa prostora cijele bivše Jugoslavije.Foto: Velija Hasanbegović

Dubrovčane je u četvrtak neugodno iznenadio pogled na Posat, dio uz Stari grad, gdje je umjesto 60 godina starih stabala oleandra bila - ledina. Gradonačelnik Andro Vlahušić kasno uveče je saopštio da je u pitanju redovno sređivanje gradskog zelenila, međutim, Dubrovčani su se uplašili da sprema teren za pokretne stepenice. U petak ujutru, aktivisti su izveli akciju kako bi stavili do znanja šta misle o novom potezu gradonačelnika: Foto: Božidar Jurjević

„Novine su mrtve, živele novine“ naziv je izložbe slovenačkog časopisa Tribuna koja je održana u Beogradu, u Galeriji 12Hub u martu. „Tribuna“ je studentski alternativni časopis koji izlazi od 1951. godine.Bio je važan motiv buđenja civilnog društva osamdesetih godina. Ta „Tribuna“ je umrla 1998. godine, a ponovo je počela da izlazi 2009. Izložba tematizuje smrt novina.