Nekoliko tačaka koje je u celom slučaju potrebno napomenuti:

(1) Oni koji se pitaju “Šta treba da se uradi?”, imaju užasne posledice NATO intervencije u Libiji – slavljene kao veliki uspeh “humanitarne intervencije” – iz koje nije naučena ni osnovna lekcija da je a) bombardovanje iz navodno humanitarnih razloga nikada ne ispuni zacrtane ciljeve i skoro uvek situaciju pogorša; b) američka vojska nije napravljena, a ni raspoređena iz “humanitarnih” razloga?; i c) američka vojska nije uvek sposobna da “napravi nešto” pozitivno u svakoj humanitarnoj krizi čak i da je to zaista cilj američkih zvaničnika?

Patnja u Iraku je stvarna, kao i brutalnost ISIS-a i želja da se to reši je razumljiva. Možda postoji idealan svet u kojem je supersila istovremeno sposobna i voljna da bombarduje iz humanitarnih razloga. Ali to nije svet. Samo pogledajte kako je većina zagovarača intervencije izignorisala dobrobit Libije, odmah nakon minute zabave i uzbudljivih trenutaka – “Došli smo, videli, umro je”, uzviknula je Hilari Klinton -  i sve je bilo gotovo.

Associated Press, December 1, 1990.

(2) Jednostavno je zanimljivo kako bilo ko može gledati akcije SAD na Bliskom istoku i još uvek verovati da je cilj vojnog prisustva humanitarni. Vlada SAD se ne suprotstavlja tiraniji i nasilnom ugnjetavanju na Bliskom istoku. Naprotiv, dugogodišnja američka politika je bila učiniti sve da se pokori stanovništvo te regije brutalnom silom – što je pokazala odlučnom  podrškom najgorim ugnjetačima u tom delu sveta. Ili, kako je Hilari Klinton to nezaboravno rekla 2009. godine: Zaista smatram predsednika Mubaraka i njegovu ženu prijateljima moje porodice”.

Kako bilo ko može poverovati da je vlada, čija je otvorena i eksplicitna politika “kontinuitet režima” u Saudijskoj Arabiji i koja nastavlja da pruža sve moguće vrste podrške vojnim diktatorima u Egiptu, istovremeno vođena humanitarnom misijom u regiji?

Time, John Dickerson, January 28, 2003

(3) “Humanost” je dobra ambalaža u koju su svi ratovi – čak i najagresivniji – upakovani, ali to skoro nikada nije njegova prava svrha. Uglavnom je bilo mnogo drugih koraka koje su SAD mogle poduzeti kako bi postgli humanitarne ciljeve, ali za njih su potrebni upornost i resursi, a istovremeno podrazumevaju slabiju kontrolu, i obično su ignorisani u korist dizanja stvari i ljudi u vazduh sa bombama slobode.  

(4) Obratite pažnju kako su i  izmišljotine o ustavnoj demokratiji sada preskočene: postoji osnovana pravna raspravao legalnosti, ali u suštini: Predsednik ima moć da naređuje bombardovanje jer on odlučuje da to treba da se desi.

CNN, December 16, 1998.

International Business Times, January 2, 2014

(5) Možda će bombardovanje Arapa koje istovremeno izvode Izrael i SAD – ponovo – stvoriti ekstremno negativne posledice?

(6) Ova dokumentovana “Sadam-je-gori-od Hitlera” kampanja je bila propraćena naoružavanjem i finansiranjem tog istog Sadama od strane SAD (to isto je važilo i za talibanske prethodnike, Gadafija, Iran, Manuela Noriegu i doslovce svakog najnovijeg negativca koga je trebalo bombardovati. Amerika je bila okvirno povezana sa saveznicima ISIS-a u Siriji, a američki saveznici su finansirali sam ISIS).  Propaganda je išla od “otimanja beba iz inkubatora: loš kao Hitler” preko “prostorija za silovanje: gore od Hitlera” do novog slogana “Gore nego Al Kaida”. Šta je uopšte ostalo?

Određeno vreme bio je to Mahmoud Ahmadinejad – demokratski izabran predsednik Irana koji je napustio tu poziciju mirno na kraju mandata i koji nikada zapravo nikoga nije napao – proglašen je novim Hitlerom. Kao što sve ovo pokazuje, u svetu sigurno postoje gnusni, nasilni ljudi: uključujući američke najbliže saradnike i one koji su dozvolili nasilje dokumentovano u ovom tekstu, kao i oni protiv kojih je to nasilje usmereno. Ali možda je potreban ozbiljan skepticizam sledeći put kada bombardujemo sa porukom o najvećoj svetskoj pretnji u istoriji – i posebno manipulativnim optužbama da su protivnici američke vojne akcije zapravo oni koji podržavaju nove negativce – kako bi obezbedili garancije za sledeću kampanju za bombardovanje.

(7) Možda je to, pre humanosti, imalo više uticaja u poslednjoj kampanji za bombardovanje? Ciljani napadi protiv ISIS-a su očigledno drugačiji od kompletne invazije na Irak, ali bez obzira da li je istina, očigledno je da je, kao što je Peter Baker u The New York Timesu napisao: “Obama je postao četvrti predsednik u nizu koji je naredio vojne akcije na tom groblju američkih ambicija”, poznatom kao Irak.

* Prevele Marija Šerban i Žarka Radoja