Preko šest sati je trajala javna sednica Komisije za planove Skupštine grada Beograda na kojoj se raspravljalo o više od 1.200 primedbi institucija i pojedinaca na Nacrt Izmena i dopuna Generalnog plana Beograda (GUP) 2021.

Toliko je, naime, trebalo vremena da preko stotinu prisutnih u Sali 2 Gradske uprave u utorak u Beogradu, obrazlože svoje primedbe na izmene i dopune GUP-a. Većinu primedbi koje su podnela, između ostalih, brojna  javna preduzeća, instituti, gradske opštine, zavodi za zaštitu spomenika na gradskom i republičkom nivou, udruženja arhitekata, nevladine organizacije i građani Beograda,  obrađivač, Urbanistički zavod Beograda, je odbacio. Deo njih je proglasio za neosnovane ili, kako su naveli, to nije u njihovoj nadležnosti. Odgovori Zavoda su bili nerazumljivi za običnog čoveka, šablonski i, iako su primedbe bile različite, vrlo često su se  ponavljali.  Time je javna rasprava bila onemogućena, a sama sednica je obesmišljena. Konačnu odluku donela je Komisija na zatvorenoj sednici, koja je održana u četvrtak. Šta je konačna odluka saznaćemo uskorro. Nakon toga je na potezu Skupština Beograda.

Nemanja Nenadić iz organizacije „Transparentnost Srbija“ razočaran je zbog načina na koji su davani odgovori.

„Argumenti koji su korišćeni u odgovorima su ispod nivoa koji sam očekivao. Naime, u diskusiji u razmatranju tih primedbi na nacrt izmena plana GUP-a mogli smo da čujemo odgovore jednog organa, Urbanističkog zavoda, pri čemu su direktno rekli da za stvari koje su bile predmet kritika nisu nadležni, a oni koji su nadležni nisu se pojavili. To je neprimereno. Trebalo je obezbediti odgovore na sva pitanja koja se tiču predloženih izmena.“

NEDOPUSTIVO UKIDANJE KONKURSA

Osnovna primedba koja se odnosila na ukidanje konkursa za projekat „Beograd na vodi“ je odbačena pojašnjenjem koje se poziva na novi član 5. da „ukoliko Vlada Srbije utvrdi neku od napred navedenih lokacija kao lokaciju od značaja za Republiku Srbiju, za takvu lokaciju nije obavezna izrada konkursa.“ Međutim, navodi se dalje, ne isključuje se mogućnost raspisivanja konkursa za te lokacije ukoliko se "utvrdi potreba za takvim načinom javne stručne provere". 

Taj odgovor je nelogičan, kaže Nenadić.

„U odgovoru nadležnih se ne kaže zašto je dobro da se ukine konkurs, koji je u sadašnjem GUP-u obavezan. To bi bilo isto kao kad bi ministar pravde ukinuo odredbu po kojoj sudije moraju da završe Pravni fakultet, pa nakon pobune struke i građana, kaže da nije isključena mogućnost da se zaposle sudije sa pravnim fakultetom. Trebalo je dati odgovor zašto smatraju da ne treba da postoji konkurs.“

„Neprijatan je osećaj učešća gde su svi svesni da je odluka doneta i da je ovo samo puko ispunjavanje forme“, zaključuje Nenadić.

Prema rečima Zorice Savičić iz Udruženja arhitekata Srbije, ukidanje javnog konkursa je nedopustivo.

„Kada smo dobili predloge izmena i dopuna mislili smo da je u pitanju neka šala. Ukidanje konkursa je jedan nonsens. Konkurs kao tekovina ne može biti ukinut, a posebno ne rečenicom da je to odluka Vlade Srbije. Zato vam savetujemo da se to tako ne može raditi“, kazala je obrazlažući primedbe i dodala da je to poslednja linija odbrane profesije, što su prisutni u sali pozdravili burnim aplauzom. Zbog velikog interesa građana i stručne javnosti mnogi su sedeli na podu, na stolovima ili stajali i pratili sednicu.

Aleksandar Vučićević ispred Urbanističkog zavoda Beograda odbio je prisutnima da kaže ko je pravni osnov za izmene i dopune Nacrta GUP-a, pa je predsedavajući rekao da je u pitanju privremeni organ Grada Beograda, što je izazvalo veliko negodovanje jer se postavilo pitanje zakonitosti takve odluke.

To je bio odgovor na prvu primedbu Udruženja arhitekata Srbije da važeći zakon o planiranoj izgradnji, kao i važeći pravilnik o sadržaju i načinu postupka izrade planskih dokumenata ne mogu biti pravni osnov za izmenu i dopunu Generalnog plana. Urbanistički zavod ju je odbacio kao neosnovanu jer „pravni osnov izrade nije u nadležnosti Urbanističkog plana Beograda“.

KLJUČNA REČ "NISKI"

Sem ukidanja konkursa, primedbe su se odnosile i na odluku da se visoki objekti prepuste "parcijalnoj arbitraži gradske komisije za planove na bazi pojedinačnih analiza", što, kako se navodi, ukida smisao planiranja. Republički zavod za zaštitu spomenika kulture i Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda naveli su da je u kriterijumima za vrednovanje lokacija za izradu visokih objekata izostavljena zaštita graditeljskog nasleđa i uticaj potencijalne gradnje na siluetu grada i njegovih vizura. Iz Direkcije za vodne puteve Srbije zahtevano je da se iz izmena briše reč „niski“ kada su u pitanju planirani mostovi projekta „Beograd na vodi“ jer, kako je navela Jasna Muškatirović, Srbija je dužna da poštuje međunarodne propise s obzirom da su reke Sava i Dunav međunarodne reke.

„Moramo da poštujemo međunarodne obaveze kao što su Dunavska i Savska komisija. Tražimo da se reč ’niski’ izbaci iz plana jer to podrazumeva ozbiljnu pretnju plovidbi“, kazala je Muškatirović.

Vučičević je rekao da se Urbanistički zavod slaže sa primedbom, ali da ona „nije bila predmet javnog uvida izmena i dopuna GUP-a“ i da je stvar dalje razrade plana, pa je primedba odbačena kao neosnovana.

„Ali onda ni jedan drugi most neće moći da se gradi na toj lokaciji jer za sve mostove na teritoriji Beograda i Srbije Direkcija za plovne puteve izdaje predprojektne uslove“, dodala je Muškatirović, što je opet pozdravljeno burnim aplauzom.  

Foto: Ministarstvo prostora

PET SATI GRAĐANSKIH PRIMEDBI I UGLAVNOM JEDAN ODGOVOR

Odgovore na svoje primedbe u prvih sat i po vremena sednice dobile su institucije i organizacije, a u narednih pet sati građani su pojedinačno obrazlagali šta im smeta. Njihove primedbe su većinom odbačene.

„Fokusirali smo primedbe u 15 tačaka, a odnose se, između ostalog, na ukidanje javnog konkursa koji garantuje javnost te čitave akcije i javni interes, na problem vizure grada jer će se izgradnjom zakloniti vizura Beograda sa novobeogradske strane, na ukidanje klauzule o obezbeđivanju 50 odsto javnih prostora tokom izgradnje i na činjenicu da se železnička stanica izmešta pre realizovanja“, kazala je Ana Džokić pre početka sednice.

Prihvaćene su, između ostalih, primedbe o parcelaciji zelenih površina na kojima se nalaze spomenici kulture, te pojedinačni zahtevi o brisanju određenih reči iz predloženih izmena i dopuna.

Međutim, napomenuto je da odluke nisu konačne i da ih Komisija donosi na zatvorenoj sednici.

NE DA(VI)MO BEOGRAD

Pred samu sednicu stotinjak građana je održalo protestnu akciju „Ne da(vi)mo Beograd“ ispred zgrade Gradske uprave. Uz stihove pesme „Beograde“ Đorđa Marjanovića koju su pevali sa horom Horkestar, i transparent „Stop investitorskom urbanizmu“, pokazali su šta misle o ponašanju aktuelnih vlasti na gradskom i republičkom nivou.

„Građani treba da se pitaju kada se radi o ovako velikom projektu. Nedopustivo je da se ovako važne odluke donose bez konkursa i bez nas“, rekla je Marija Balubdžić.

Na jednoj ogradi, obešena Investitorska pesma Milete Mijatovića, podsećala je na suštinu megalomanskih graditeljskih projekata protiv kojih su se pobunili građani širom regije.  


Investitorska pesma Milete Mijatovića

 „Došla sam da iznesem javno svoje primedbe na ono što se trenutno događa, a to je da se bez ikakvog plana i bez ikakvog uvida u to šta će da se desi na području Savskog amfiteatra, menja Generalni plan koji treba da bude kruna daljeg detaljnog planiranja, na osnovu koga se zapravo i donose detaljni planovi i regulacije. Došla sam da kažem da se ne slažem da sa odlukom  da se isključivo projektuje i planira u skladu sa interesima kapitala i investitora, a ne sa željama i potrebama građana“, kazala je Iva Čukić.

Među prisutnima je bio i predsednik Nove stranke Zoran Živković koji je napomenuo da se celom poslu pristupilo mimo zakona.

„Naravno, planovi mogu da se menjaju, ali za to postoji procedura koja podrazumeva javnu raspravu, stručnu raspravu koja pre toga podrazumeva ekonomsko, prostorno, urbanističko sagledavanje, a tek onda se dolazi do makete. Ovde je sve počelo sa maketom, koja inače ne odgovara realnom stanju na terenu. Kažu stručnjaci da je to kopi pejst varijanta jednog projekta koji je pravljen za pustinjske uslove, pa je sad prebačen na reke. Menja se silueta Beograda, ugrožava se plovnost Save i pitanje je da li će Beograd biti zaštićen od poplava ako Sava promeni tok. To su osnovni prigovori“, kazao je Živković.

Ana Džokić i Dobrica Veselinović (foto: Ministarstvo prostora)

Kako je kazao Dobrica Veselinović iz Ministarstva prostora, ovo je bio jedan od prvih koraka u borbi nove inicijative koja će se baviti projektom „Beograd na vodi“.

„Naša ideja je bila da legalnim putem pokažemo naše neslaganje sa projektom tako što smo podneli preko 2.000 primedbi na izmene i dopune GUP-a kojim se dozvoljava početak projekta ’Beograd na vodi’. Želeli smo da pokažemo da, iako je procedura puna manjkavosti, iako je usred leta zakazan javni uvid u dokument koji čini osnovu jednog rada i ako je javna sednica Komisije za planove zakazana u sred radnog vremena, da postoji veliki broj građana koji se ne slažu sa ovim projektom. Ovaj projekat je pun manjkavosti, i iako ima proklamovan nacionalni interes, u stvari to nema. Dok je Obrenovac pod vodom, dok je Užice bez vode, mi imamo ovde neki megalomanski projekat ’Beograd na vodi’“, poručio je Veselinović.

Zatvorena sednica održana je u četvrtak u 13 časova. Odluke Komisije za planove trebalo bi uskoro da budu poznate javnosti. Shodno tim odlukama, znaće se i dalji način borbe protiv projekta “Beograd na vodi” koju su najavile institucije, nevladine organizacije, razna udruženja i građani.