| Piše: Avner Gvaryahu (The Independent) | 17/07/2014 | 10:14 |
Kao bivši izraelski vojnik u odbrambenim snagama izraela, video sam kako zaprepašćujuće tretiramo Palestince
Znao sam o Gazi iz priča. Vojna zona za koju je tada bila odgovorna brigada Givate, ali smo svi znali za priče kako su uspeli da ubiju nekoliko militanata u jednoj zasedi. Iskreno, bili smo pomalo ljubomorni. Primljen sam u Odbrambene snage Izraela na kraju druge Intifade, u specijalnu padobransku jedinicu. Od početka sam znao da će Nablus i Jenin, područja naše odgovornosti, biti dečja igra u poređenju sa Gazom, ali moja dečja igra. Nikada neću zaboraviti prvi put kad sam zapucao, kada sam video prvi leš Palestinca i strah i adrenalin tokom moje prve vojne operacije.
Moja prva misija je podrazumevala i osvajanje palestinske kuće. Nikada ranije nisam bio u prilici da budem unutar palestinske kuće, i moj odred je bio iznenađen za trenutak da je u jednoj kući živela cela porodica – kroz tri generacije. Probudili smo ih sve i preuzeli kuću. Sve smo ih smestili u jednu sobu - žene, muškarce, decu i starije. Jedan od vojnika je stajao na vratima kako bi osigurao da niko od njih ne izađe. U međuvremenu, bavili smo se svojim poslom. Sećam se da sam sam sebe pitao: šta misle o svemu ovome? Šta bih ja uradio da vojnici provale u moj dom? Odmahnuo sam glavom i skoncentrisao se odmah na izvršavanje misije. Kako je vreme prolazilo, strah se pretvarao u dosadu, adrenalin se stabilizovao, a moje sumnje u obim i opravdanost operativne logike će se vratiti da me progone. Međutim, već sutradan su počele nove operacije. To nam je postala dnevna rutina, i kao rezultat, sledeći put nisam razmišljao kako se porodica, u čiji smo dom upali, osećala. Moja lična granica morala se zamutila vrlo brzo. Svaki put bih rekao sebi – ovo je još uvek O.K. Ali u prirodi crvenih linija je da se kreću imaginarnom skalom. Nije me bilo briga kada smo uništavali cele domove tokom operacija, ili kad je moj odred slučajno upucao nedužnu ženu pa smo brzo zaboravili na incident i nastavili dalje. Danas znam da moć da razdvojim da li je pojedina akcija prešla liniju tada nije postojala.
Ono što se desilo meni, događa se IDF i izraelskom društvu u globalu. Tokom operacije Cast Lead bio sam civil i aktivan u “Breaking the Silence” skoro godinu dana, ali sam još uvek bio šokiran incidentima o kojima sam slušao. Sećam se prijatelja koji je učestvovao u Cast Lead. Vratio se potresen činjenicom da su domovi “hamasovih članova” legitimne mete za bombardovanje bez ikakvog obzira prema riziku da su i naši vojnici tu na terenu. Prvi put se s takvim naredbama susreo u celoj svojoj vojnoj službi. Ovo je njegovo svedočenje:
"Ujutro smo identifikovali četiri muškarca, od 25 do 40 godina, sa kefijama na glavama, stajali su ispred kuće i razgovarali. Bilo je sumnjivo. Prijavili smo to obaveštajnoj, tačno određujući kuću u koju su planirali da uđu. Obaveštajna je to dalje prosledila Šabaku (izraelska bezbedonosna agencija) koja je izvestila da je ta kuća poznata kao sedište hamasovih aktivista. Odmah se reagovalo. Ne sećam se šta smo koristili – helikopter ili nešto drugo, ali kuća je bombardovana dok su oni bili unutra. Žena je istrčala iz kuće, noseći dete i pobegla južno od kuće. Bilo je nevinih ljudi u toj kući. "
Ista crvena linija koju smo prešli tokom operacije Cast Lead, postala je početak operacije Protective Edge. Kuće “članovaHamasa” su dodate na dugu listu IDF-ovih potencijalnih meta u Pojasu Gaze.
Političari koji su nas poslali da izvedemo ove zadatke čak se ni ne pretvaraju da obećavaju nadu za bolju budućnost. Samo nastavak upotrebe nasilja i sile. Sumnje u logiku i opravdanost nas više ni ne zanimaju, dok se naše granice morala stalno pomeraju u lice naše realnosti – nešto kao moje tokom odsluženja vojnog roka. U Gazi je ubijeno 150 ljudi tokom šestodnevnih napada, velika većina njih su civili, a četvrtina deca. Milioni Izraelaca i Palestinaca žive u egzistencijalnom strahu da će im projektil pasti na glavu. Kraj jednog talasa nasilja je često samo alarm za sledeći.
Granica na kojoj smo stali tokom operacije Cast Lead (2009), je ista ona na kojoj smo počeli operaciju Pillar of Defense (2011). Tačka u kojoj smo zaustavili operaciju Pillar of Defense je ista ona u kojoj je krenula Protective Edge. Šta će biti naša sledeća crvena linija? I kad ćemo nju preći? Samo mi možemo odgovoriti na to pitanje. Zavisi od nas i onoga što dozvolimo drugima da rade u naše ime.