Nekada grad saobraćajnih gužvi, kamiona u redovima bez kraja, švercera i carnika tužnih pogleda. Grad Cieszyn ili Tesin sa ukupno 50.000 stanovnika sa poljske i češke granice je vrlo poseban za obe zemlje.

Zbog teritorijalnih promena davne 1920. godine, grad je podeljen na dva dela sa granicom koja prolazi tačno kroz njegovo srce, prateći korito reke Olze. Poljaci su dobili centralni deo grada, Česi njegovu periferiju. Ipak u sklopu sporazuma potpisanog tokom takozvane Spa konferencije u Belgiji 1920. godine veliki deo poljske manjine je ostao na češkoj strani, uprkos tome što je istorija više puta dokazala koliko dramatične mogu biti takve podele teritorija. Osim ako građani odluče drugačije.

Izgradnja zajedničke budućnosti

Danas, granica koja deli Ciešin na dve posebne opštine, jednu na češkoj, drugu na poljskoj strani ne deluje kao razlog burnih debata, i da nema mosta, starih zgrada carinskih uprava sa obe strane, te obnovljene zgrade graničnog restorana, koji je nekada služio kao mesto sastanaka švercera i drugih prigraničnih „profesionalaca“, neko bi mogao da pomisli da je Ciešin samo još jedan u nizu gradova na poljsko – češkom pograničju.

No, u stvarnosti postoje dva grada, češki Tesin i poljski Cieszyn, kojima upravljaju dve različite države, koje se ne dugo pre nego što su postale članice Evropske unije, odlučile da sarađuju kako bi olakšale život lokalnom stanovništvu.

Davne 1998. godine, predstavnici regije Ciešinjske Šlezije iz Češke i Poljske odlučile su da zajedno stvore na ovoj teritoriji Euroregion, strukturu za saradnju, koja je imala za cilj ojačavanje prekogranične saradnje na lokalnom nivou. Takva ideja u ovo vreme, kako u Češkoj tako I u Poljskoj je predstavljala potpuno nov i svež pristup ideji lokalnih samouprava i prekograničnoj saradnji.

Koristan mehanizam

Ideja evroregiona je nastala u Evropi pedesetih godina 20. veka, no izrađivanje finalnog mehanizma kao instrumenta, koji potpomaže prekograničnu saradnju među zemljama članicama EU, ali i onima koje još to nisu, trajalo je nekoliko dekada.

Danas su evroregioni transnacionalne strukture namenjene jačanju i pomaganju prekogranične saradnje, koji se osnivaju između dve ili više teritorije dveju ili više zemalja. Ove jedinice nemaju političku ili zakonodavnu vlast u svojim državama.

Predstavnici evroregiona rade zajednički kako bi život stanovnika prigraničnih teritorija bio lagodniji i udobniji. U slučaju Ciešina, strane sporazuma o prekograničnoj saradnji su udruženje za razvoj i saradnju „Olza“ sa poljske strane, koju predstavlja Bogdan Kasperek i regionalno udruženje za teritorijalnu saradnju Tješin Šlezija sa češke strane, čije direktor je Tomaš Balcar.

„Mnogi se ne sećaju vremena kad je granica bila zatvorena, ove gužve, beskrajnog čekanja kod carina, u proseku trebalo je od jedan i po do tri sata čekanja (za prolaz)“, priseća se Tomaš. On kaže da devedesetih godina potreba transgranične saradnje nije bila tako očigledna svima. Trebalo je vremena kako bi ljudi razumeli njene beneficije.

„Našim vladama u Pragu i Varšavi nije bilo do kraja jasno (šta žele). U početku su bili malo skeptični“, kaže.

Bogdan Kasperek se slaže s kolegom da je situacija bila slična sa poljske strane granice, ipak oba glavna grada ubrzo su shvatila koliko je neprocenjiva transgranična saradnja, kako za Poljake tako za Čehe.

„Imali smo sreću zbog toga što su naše namere brzo shvaćene u ministarstvima od strane osoba koje su bila na pravim pozicijama u pravo vreme“, primećuje Kasperek.

Obojica se slažu da ideja evroregiona nema ništa zajedničko sa politikom, ovde se radi o prekograničnoj saradnji i lokalnim samoupravama.

„Upravljamo takozvanim mikrobudžetima, koji nisu tako sićušni kao što zvuče“, rekao je Kasperek. Cela regija se sastoji od šest evroregiona, a njen celokupan budžet je 40 miliona evra.

Kažu da su projekti koji se finansiraju iz tog budžeta vrlo različiti, jer treba da odgovaraju potrebama lokalnog stanovništva. To može da podrazumeva renoviranje lokalnog parka, ili kao što je to urađeno u nekim od sela, kupovinu opreme za čišćenje kanalizacije. Postoje primeri sela na češkoj i poljskoj strani, koja su zajednički kupila opremu za novac iz mikrobudžeta i na taj zajednički način opremu koriste i održavaju.

„Ovo može da deluje šašavo, ali upravo takve akcije čine život lokalnih stanovnika kvalitetnijim“, primetio je Kasperek.

Uspešna priča

Kasperek i Balcar kažu za sebe da su lokal patriote, koje ne mogu da zamisle život van ove regije. Balcar je čak ovo probao za vreme fakulteta, nakon kojih se vratio u opštinu Ciešin, jer je ovo ipak njegovo mesto na zemlji. Obojica cene zajednički rad, te priznaju da su puno kroz njega jedan o drugom i naučili.

„Nije sve jednostavno (u svakodnevnoj saradnji), a granice, uprkos svemu, opstaju u ljudskim glavama. Ipak, s druge strane, nikad neću zaboraviti kad sam jednom otišao u New York, i tamo u jednom kafiću razgovarao sa jednom devojkom, kako bi nakon nekog vremena shvatio da je ona Poljakinja. Osećao sam se kao da sam razgovarao sa sestrom, bliskom a ne stranom osobom; ne vidim razlog za drugačiji pristup“, zaključio je Balcar, dok je Kasperek dodao da su ga godine provedene u profesionalnoj transgraničnoj saradnji sa češkim komšijama naučile da prihvata i različita mišljenja, shvatanja i načine rada.

Želja za saradnjom

Obojica se slažu da uspeh Ciešinjskog euroregiona polazi prvo od činjenice da je lokalno stanovništvo želelo da se to i desi. Kao svoj najveći uspeh pominju zajednički rad vatrogasaca, koji u ovom trenutku idu u pomoć tamo gde je bliže, bez obzira na to čija je teritorija u pitanju. Lokalno stanovništvo ima čak zajednički broj telefona na koji mogu da pozovu vatrogasne jedinice u slučaju problema. Postoji ambiciozan plan da se ista pravila primene i na hitnu pomoć.

Direktor Centra za Istočne Studije, ujedno i direktora boarda Poljsko – češkog saveta za saradnju, Mateuš Gnjazdovski kaže da se program poljsko – češke saradnje smatra jednim od najboljih na nivou Evropske unije.

„Poljska deli sa Češkom najdužu graničnu liniju, stotine hiljada ljudi žive duž nje. Šta više, Prag je jedan od naših najbitnijih izvoznih partnera“, ističe Gnjazdovski te dodaje da čak uprkos jako dobre radne atmosfere između obe zemlje, i dalje postoje problematična pitanja, koja stvaraju tenzije.

„Imam diskusije oko zaštite okoliša, jer je regija industrijalna te postoje optužbe ko kome više truje vazduh. Imamo i rasprave oko kvaliteta mesa koje se izvozi iz Poljske u Češku. Uprkos tome, rekao bih da zahvaljujući želji ljudi dobre volje, ova saradnja je zaista na jako visokom nivou“, zaključio je Gnjazdovski.

Prema studiji „Evroregije, izvrsnost i inovacije preko EU granica“ trenutno u Evropi postoji 214 evroregiona, od koji je 158 aktivno.

• Originalno objavljen na VisegradInsight