Nikola Đoković je rođen u Kragujevcu 1978. godine. Diplomirao na grupi za srpski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Beogradu (odeljenje u Kragujevcu), 2004. godine. U okviru projekta razmene studenata Basileus, studirao na postdiplomskim studijama u Zagrebu, na Odseku za komparativnu književnost, film i izvedbene umetnosti Filozofskog fakulteta. Bio učesnik prvog književnog art modula projekta Critisize this!, koji okuplja mlade kritičare sa prostora Srbije, BiH, Hrvatske i Crne Gore. Objavio nekoliko teorijskih radova ( u hrvatskim časopisima Zarez i 15 dana, srpskim časopisima Polja i Nasleđe) iz polja dekonstrukcije dominantnih rodnih, polnih i nacionalnih narativa, u primerima iz svetske i naročito književnosti ex-ju prostora. Trenutno radi na doktorskoj tezi koja nosi naziv Nacija:subjekt:tekst ( književnost egzila i postjugoslovenski književni prostor). Piše poeziju.

O DECI, A O ČEMU DRUGOM?

Deca su ukras prirode,
njihove glave krase korice
nacionalnih čitanki, patriotskih azbuka,
njihove bistre oči su magnet za nastupe
profesora i roditelja,
uši su njihove levak za mudrost vekova,
stariji znaju šta da im daju

njihove glatke butine  doline su
za brojanice i molitve veroučitelja,

oni su poput voska,
oni nikada ne lažu, sem pod pretnjom,
kad direktor kaže, ili mama zamoli

Deca su naše neiscrpno bogatsvo
i odbrana od svih neprijatelja roda i poroda

Deca su uvek u pravu, kada im se dozvoli
kada ih se zamoli i kaže lepim rečima
i nežnim osmesima razumevanja -
šta da misle

Oni su vrteške svih naših strahova, iluzija
i predrasuda.

Oni se vole zato što su igračka za sve,
igralište i školska predstava;
oni se oblače u narodne nošnje,
guraju im se državne himne u ruke,
oni su školski horovi;
njima se jedinima može do kraja utuviti
da to tako treba, da ne može drugačije,
da je jedan jedini način,
da smo ti mi takvi kakvi smo,
da postoji samo jedan pravi put Istine.

Deca su ljuljaške utehe,
Ratni plen i humke ponosa,
Konačna Potvrda da smo od početka
bili u pravu!

Deca su poljane šansi i perspektiva
koje mi znamo kako da najprobitačnije
iskoristimo za večnost
jedne iluzije.