„Jedna ljubav za radničku BiH“, „Hrabra Bosno, uz tebe smo“, „Danas Tuzla, sutra Beograd“, „Nacionalisti u službi krupnog kapitala – Pozdrav za antifašističku Tuzlu“, „Da nam živi, živi rad“, samo su neki od transparenata kojima je u ponedeljak, 10. februara nekoliko desetina Beograđana pružilo podršku građanima BiH koji već nekoliko dana protestuju širom države tražeći smenu što lokalnih, kantonalnih, entitetskih i državnih vlasti.

„ Cilj protesta je podrška građanima Bosne i Hercegovine. Mislim da je veoma važno da iz Beograda krene ta podrška, da je važno da ljudi tamo vide da ovde postoje građani i građanke koji ih podržavaju, naročito zbog svega što se događalo devedesetih. S druge strane, mi delimo iste probleme. Oni nisu huligani, ovo je socijalni bunt napaćenih ljudi koji 20 godina ne mogu da ostvare najosnovnija prava i da žive pristojno“, kaže za Kontru Ana Pandej.

Kordon policije pod punom opremom čuvao je demonstrante u centru Beograda, u Knez Mihailovoj ulici, ispred nekadašnjeg Ruskog cara, danas restorana Vapiano.

„Podrška iz Beograda je važna zbog svega za šta je Srbija odgovorna u ratovima, a za šta nikada nije prihvatila odgovornost“, kaže Pandej.

Demonstrantima su na početku dobacivali desničari koji su se skupili kako bi pokušali da spreče ovaj skup. „Balije, idite na Čaršiju“, „Napolje iz Srbije“, samo su neke od parola koje su uzvikivali. Nekoliko njih je i ušlo u krug protesta i pokušavalo da prekine davanje izjava za medije potpitanjima i dobacivanjima. Međutim, na svako skandiranje „Ratko Mladić“ usledilo je glasno „Ua!“, pevala se „Ay Carmela“, Internacionala i skandiralo „Antikapitalista“.

Okupljenima je naglas pročitan proglas u kojem se između ostalog kaže: „Političari, bilo da su vlast ili opozicija, svi zastupaju istu ideologiju, a razliku se samo po ličnim i klasnim interesima . Svađaju se samo oko podele plena, a svi su kao jedan kada treba gaziti i blatiti radnike i radnice  u štrajku i studente i studentkinje koji su za niže školarine i kvalitetnije obrazovanje. Sada su rešili ida nametnu i novi Zakon o radu koji dodatno srozava kvalitet života i svakoga ko radi i živi od svoga a ne od tuđeg rada. a novim zakonom o štrajku pokušavaju da onemoguće radničku boorbu. Svi ovi problemi su prisutni i u susednim republikama, borba radnih ljudi Tuzle i socijalni zahtevi koje su postavili predstavljaju svetao primer narodne moći i snage i inspiraciju svima nama. Naša zajednička borba je njihova najveća noćna mora! Radni ljudi svih zemalja Balkana imaju iste probleme i zajedničke interese"“

Među demonstrantima je bila i bosanskohercegovačka književnica Lamija Begagić koja nije krila iznenađenje prisustvom policije: „Prvi put sam na protestima u Beogradu bilo koje vrste, malo me iznenadila količina policije. Mislila sam da je to nepotrebna mjera, ali sam se kasnije uvjerila da baš i nije nepotrebno. Ovakva podrška mnogo znači građanima BiH jer žele da neko čuje te njihove probleme, ne žele da to ne ostane jendodnevna fleš vijest, nego da ljudi shvate da su to dugoročni problemi koje treba sistemski rješavati. Naravno da su sretni da vide da to neko prepozna.“

Pisac Igor Štiks koji je takođe u Beogradu podržao proteste u BiH kaže da je pitanje vremena kada ćemo slične scene gledati na ulicama drugih gradova u regionu. On, međutim, ne potcenjuje nacionalističku propagandu koju su političari oba entiteta u BiH pokrenuli nakon što su izbile demonstracije.

“Ukoliko institucije prikažu ove proteste kao način da se uzdrma status quo, onda bi ta nacionalistička propaganda mogla uroditi polodom. Uzmimo u obzir da ipak kod velikog broja ljudi postoji strah od nemira i da spinovanje da se ovdje radi o međuetničkom sukobu ima funkciju kakvu je imalo devedesetih, a to je demobilizacija građana. Kao što smo vidjeli u BiH, vlasti se jako boje svojih građana. Nacionalistički recept su iskoristili već mnogo puta, a nama ostaje nada da sada to neće upaliti i da ćemo zapravo shvatiti da se stvaraju novi politički subjekti koji traže prostor artikulacije. U BiH je ta artikulacija najprije bila ulica, potom plenumi. Pretpostavljam da će se nešto slično događati posvuda na Balkanu”, objašnjava Štiks.

Na protestu su bili predstavnici nekoliko nevladinih organizacija poput Žena u crnom i Fonda za humanitarno pravo, Četiri lica Omarske, te članovi studentskih organizacija Marks 21, anarhisti, aktivisti i drugi. Razišli su se nakon sat vremena.

* Fotogaleriju sa skupa možete pogledati ovde