Dehumanizirajući jezik koji koriste političari u Velikoj Britaniji i drugim evropskim zemljama podseća na retoriku iz perioda pre Drugog svetskog rata kojom je svet efektno okrenuo leđa nemačkim i austrijskim Jevrejima i pomogao da se utaba put ka holokaustu, upozorava najviši zvaničnik Ujedinjenih nacija za ljudska pava.

Zeid Rad al-Husein, visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava, opisuje odgovor Evrope na izbegličku krizu kao amnestičan i zbunjujuć. Iako nije spomenuo ni jednog britanskog političara po imenu, rekao je da je upotreba izraza kao što je "roj izbeglica" za duboko kajanje.

U julu ove godine britanski premijer David Kameron je opisao izbeglice u Kaleu kao "roj ljudi". Na konferenciji konzervativne stranke ovog meseca ministarka unutrašnjih poslova Tereza Mej je naširoko kritikovana zbog navoda da masovna migracija čini "nemogućom izradnju kohezivnog društva".

Visoki komesar je u intervjuu rekao da ga je jezik kojim se okružuje ovo pitanje podsetio na Evijansku konferenciju iz 1938. kada su države, uključujući Sjedinjene Američke Države, Veliku Britaniju i Australiju odbile da prime znatan broj jevrejskih izbeglica koje su bežale od Hitlerovog aneksiranja Austrije, pod izgovorom da bi time destabilisale svoja društva i opteretile svoju ekonomiju. Njihovo oklevanje, Zeid dodaje, je pomoglo Hitleru da zaključi da bi istrebljenje moglo biti alternativa deportaciji.

Rekao je da se nakon tri četvrtine veka istom retorikom koriste oni koji bi da steknu politički kapital na kontu izbegličke krize. "To je samo političko pitanje koje se podupire od strane onih koji koriste izgovor da je i najmanja zajednica pretnja nacionalnoj čistoći zemlje", rekao je.

"Ako pogledate unazad na Evijansku konferenciju i pročitate međudržavnu diskusiju, videćete da ima veoma sličnih stvari koje su rečene".

"Zaista, u to vreme, australijski delegat je izjavio da bi Australija prihvatanjem velikog broja evropskih Jevreja uvezla evropske rasne probleme u Australiju. Siguran sam da je u godinama koje su sledile zažalio što je ovo rekao - znajući šta se zatim dogodilo - ali to je upravo poenta. Ako ne možemo predvideti budućnost, barem imamo prošlost kao vodilju koja bi nas trebala učiniti mudrijima, upozoriti nas na opasnosti korišćenja takve retorike".

Kada je upitan da li veruje da će Mej takođe zažaliti zbog izbora reči, dodao je: "Pomnije posmatranje istorije i onoga što se desilo u Evropi početkom 20. veka bi trebalo naterati ljude da dobro razmisle o tome što govore. Ovo su ljudska bića: čak i u upotrebi reči migranti, nekako se čini kao da nemaju prava. Svi oni imaju prava isto kao što ih i mi imamo".

Iako je visoki komesar pohvalio vladu Velike Britanije na odluci da primi dvadeset hiljada sirijskih izbeglica od danas do 2020. godine, dodao je da dosta toga još uvek treba da se uradi. Ukazao je na predlog Fransoa Krepoa, posebnog izvestioca Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima migranata, da bi bogate evropske zemlje trebalo da se dogovore oko plana da prime milion izbeglica iz Sirije tokom sledećih pet godina.

Zeid dodaje da je njegova zemlja, Jordan, primila više od 650.000 izbeglica iz Sirije i Iraka dok su neki evropski političari pribegli "ksenofobiji i u nekim slučajevima potpunom rasizmu".

"Čovek se zapita šta se desilo Evropi. Zašto postoji tolika amnezija? Zašto ne izvuku iz svog iskustva da su već išli ovim putem i da je taj put veoma nesrećan ako njime produže."

Visoki komesar je takođe osudio predlog vlade Velike Britanije da "ukine" povelju o ljudskim pravima, govoreći da bi to poslalo "veoma negativan signal" i da bi moglo da ugrozi položaj Velike Britanije kao stalnog člana Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

"Ne bi trebalo zaboraviti da Velika Britanija ima privilegovan status u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija", rekao je.

"Ako krenemo da biramo koji zakoni nam se svidjaju u domenu ljudski prava, lako možemo videti pomeranje rizika ja dole sve do internacionalnog prava uopšteno. Drugi bi možda rekli: ‘Pa, ako ćete da birate internacionalna prava, mi ćemo odlučiti koje rezolucije Saveta bezbednosti želimo da poštujemo, a koje ne". Rezolucije Saveta bezbednosti su obavezujuće - a takvi su i zakoni o ljudskim pravima.

Međutim, Zeid je insistirao da se odgovornost za zaštitu i promociju ljudskih prava proteže mnogo dalje od politike, optužujući deo medija za raspirivanje ideje da migranti predstavljaju "veliku opasnost po bezbednost države" i da im nije za verovati.

"U modernom, demokratskom društvu, za očekivati je da će uvek biti glasova koji odražavaju ekstremne stavove i moja kancelarija, naravno, podržava pravo da se iskažu stavovi što slobodnije moguće i da se tome mora dati što više prostora", rekao je.

"Međutim, kada mediji počnu da šire takve stavove, mislim da moramo biti veoma oprezni. Ponovo imamo prethodna iskustva iz skorašnje evropske istorije koja nas čine veoma zabrinutima".

Rekao je da se osetio primoranim da kritikuje dnevne novine Sun ove godine, nakon što je njihova kolumnistkinja Kejti Hopkins opisala migrante kao "bubašvabe" zbog toga što je ta reč direktno preuzeta od (nacističkog izdavača) Juliana Sreikera iz 1920-ih - i naravno Radio-televizije Oslobodjenja hiljadu brežuljaka iz Ruande 1994.

O Hopkinsovoj, koja je skoro izjavila da napušta Sun, je rekao: "Ne znam da li je ponovila te opaske - nadam se da nije. Verujem da svako ljudsko biće ima sposobnost da nauči iz svojih grešaka. Nadajmo se da je i ona".

* Tekst prevela Vanja Petrović