Nakon skoro hiljadu mrtvih na ulicama egipatskih gradova, situacija se polako smiruje. Ili bar tako deluje. Oslanjajući se na informacije u zapadnim medijima, zapravo se ne može reći sa sigurnošću šta se u Egiptu desilo poslednjih dve nedelje, od kad je policija odlučila da ukloni dva kampa pristalica svrgnutog predsednika Mohameda Morsija, koji se nalazi u pritvoru od početka jula 2013. godine.

Zbog toga smo razgovarali sa političkim analitičarem i aktivistom Mohamedom Wakedom, jednim od osnivača Nacionalnog fronta za pravdu i demokratiju, koalicije koja je osnovana nakon svrgavanja Hosnija Mubaraka kako bi sačuvali tekovine prve revolucije.

Waked u intervjuu za Kontrapress govori o uzrocima ogromnog nezadovoljstva egipatskih građana Morsijem i Muslimanskim bratstvom, zašto je akcija policije prema demonstrantima bila tako brutalna te pojašnjava zašto svrgavanje Morsija nije dobro zvati vojnim udarom.

KONTRA: Demonstracije Morsijevih pristalica, nakon skoro hiljadu ubijenih ljudi, polako gube snagu, ako je suditi prema onima u petak kada je na ulice izašao mnogo manji broj demonstranata nego ranije. Kakva je trenutno situacija u Egiptu?

Waked: U vrlo smo napetoj situaciji skoro dva meseca. Međutim, ta napetost polako slabi i demonstracije su sve manje posećene. U petak su trebale biti organizovane demonstracije nakon molitve, ali su bile srednje snage. Čini se da se situacija smiruje. Nejasno je da li je to namerna odluka obe strane zbog sukoba policije i Muslimanskog bratstva ili je policija odlučila da se ne sukobljava, a Bratstvo da ne mobiliše svoje pristalice. S druge strane, moguće je i da Bratstvo polako gubi snagu.

KONTRA: Šta je vaše mišljenje?

Waked: Mislim da je pomalo oboje. Ako se na demonstracijama u petak ne pojavi broj ljudi kao na ranijim protestima, onda će se situacija smirivati i oni će morati pristati na politički kompromis umesto na izlazak na ulice.

KONTRA: Kako komentarišete odluku suda da bivšeg egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka pusti da se brani sa slobode?

Waked: Svi su očekivali takvu odluku. Zapravo se desilo da je Mubarak poslan na suđenje veoma kasno, nekoliko meseci nakon revolucije. Javnost je tražila suđenje i kad je situacija postala kritična, što je počelo da destabilizuje režim, oni su ga izveli na suđenje. Do tada su uništili sve dokaze i sudili mu pod optužbama koje je bilo lako odbaciti. Znali smo da će se izvući jer vojna vlast je namestila da se on izvuče sa slabim suđenjima i onda kad je Muslimansko bratstvo dobilo vlast u zemlji, nastavili su sa istom politikom, što je verovatno bio dogovor između njih, vojske i SAD-a. Nastavili su da sprovode dogovor i na kraju je Mubarak oslobođen nekih optužbi i u vreme Morsijeve vladavine. Bilo je samo pitanje vremena kad će izaći. Svi su kovali zaveru da ga puste i mi nismo bili iznenađeni. Ono čim jesmo bili iznenađeni bio je kućni pritvor. Mislio sam da će ga pustiti na slobodu, međutim, očigledno ih je bilo previše sramota da povuku takav potez. On nije proglašen nevinim, nego je pritvor određen pre suđenja. U Egiptu možete u pritvoru držati osobu maskimalno 18 meseci, a on je bio u pritvoru 22 meseca bez presude. Vrlo je verovatno da će biti oslobođen i u slučaju drugih optužbi, jer kao što sam rekao, svi dokazi su uništeni.

KONTRA: Dakle, ovakav ishod bi bio i da nije došlo do smene vlasti?

Waked: Da. Oslobođen je dve optužbe tokom Morsijeve vladavine.

KONTRA: Na osnovu ove odluke suda i poslednjih događaja, da li se uopšte može govoriti o promenama nakon zbacivanja Mubaraka?

Waked: Naravno, promenilo se to da su ljudi dobili moć.

KONTRA: Zaista verujete u to?

Waked: Naravno. Ljudi su se promenili, potpuno su drugačiji. Recimo, upravo zbog masovnih demonstracija se ne može reći da je vojska izvela puč 3. jula. Ona je samo kapitalizovala ogromne demonstracije od 17 miliona ljudi na ulicama egipatskih gradova jer nisu pristajali na vladavinu Bratstva. Vojska je morala da okupi mnogo opozicionih ličnosti u tehničkoj vladi kako bi smirili ljude. Nisu mogli da preuzmu vlast na način na koji se vladalo ranije. Moraju da iznesu izbore u narednih četiri do pet meseci jer žele da prebace moć na civilnu vlast što pre, ne žele da vladaju nacijom kojom ne može da se vlada. Ako bi nastavli da vladaju Egiptom narednih godinu dana, pali bi isto kao Morsi.

KONTRA: Kako komentarišete ponašanje vojske tokom poslednjih demonstracija Muslimanskog bratstva?

Waked: Odluka da se uklone kampovi je bila jako loše vođena, ali vojska nije bila umešana u to. Policija jeste. I ona je to pravdala time da će većina Egipćana prihvatiti akciju jer su ljuti na odbijanje Bratstva da ne prizna svrgavanje Morsija i uopšte pravo građana da ih s te vlasti sklone. Ljudi ne obraćaju mnogo pažnju na to šta radi policija i raste fašistički sentiment protiv MB, što je veoma opasno. Reakcija na ulicama je takva, da kad god se dešavaju demonstracije Bratstva i kada se protestanti sklanjaju u manje ulice dešava se da budu pretučeni, nekada i upucani. To ne radi policija, nego građani. Ono što je iz toga proizašlo jeste da su ljudi počeli da pravdaju takve akcije i da čak zovu na njih, što je dovele do toga da sada živimo u opasnom okruženju, sa mnogo ljudi koji žele da se osvete i da vide Muslimansko bratstvo u zatvoru. Rizik, ako se ovako nastavi, jeste porast fašističkog sentimenta prema Bratstvu i mislim da je jedini izlaz iz toga da MB prizna da ih većina neće, jer su insistiranjem na tome da ih žele, okrenuli većinu protiv sebe, zbog čega je policija u tom kontekstu imala opravdanje da bude brutalna.

KONTRA: Zašto je policija bila tako brutalna protiv pristalica Muslimanskog bratstva?

Waked: Policija je zapravo bila ekstremno glupa. Daću vam primer. Tokom osamdesetih godina egipatski avion je bio otet i sleteo je prinudno na Kipar. Egipat je poslao svoje specijalne snage da pregovaraju sa otmičarima i oslobode taoce. Ušli su u avion na dva ulaza, počeli su da pucaju na sve redom, upucali su jedni druge, taoce i otmičare. Takav način rada egipatska policija ima odavno. Jednostavno ne znaju drugačije. Ako su već odlučili da uklone dva kampa Morsijevih pristalica, to je jedini način na koji znaju da reaguju. Problem je bila zapravo sama odluka da se ti kampovi uklone. Trebalo ih je pustiti dok ne izgube snagu i sami se raziđu, pa čak i ako to traje šest meseci. Jednom kad odlučiš da ukloniš kampove, sa ovako treniranom policijom se ne možeš nadati boljem. Oni uvek tako rešavaju stvari.

KONTRA: Ali ubili su stotine ljudi?

Waked: Naravno. To je jedna od najgore treniranih policija na svetu. Nisu smeli uopšte da sklanjaju kampove jer nema šanse da bi ga egipatska policija uklonila mirno. Toliko su nevešti da je nezamislivo da to urade na drugačiji način. Videli smo kako nas je policija tretirala poslednje dve godine. To je njihovo normalno ponašanje, a da bi to promenili, moramo menjati kompletne policijske snage i nadam se da će to na kraju uraditi.

KONTRA: Kada se desila prva revolucija, svet su obišle slike jedinstva muslimana i hrišćana, jedni druge su čuvali za vreme molitve. Tri godine kasnije se hrišćanske crkve širom Egipta pale. Šta se u međuvremenu desilo?

Waked: Desilo se da je Muslimansko bratstvo pokušavalo ovaj sukob da predstavi kao sektaški rat, uz pomoć džihadista, radikalnih islamističkih grupa. Da su uspeli u tome, dobili bi većinu jer većina Egipćana su muslimani, 90 posto. Da su napravili muslimansko – hrišćanski rat, pobedili bi. Napali su Kopte i pokušali da mobilizuju muslimane na religijskoj osnovi u korist Bratstva. Međutim, nisu uspeli, većina ljudi se tome usprotivila. Problem je što su Kopti na kraju platili visoku cenu, oko 50 crkvi je napadnuto, njihove radnje su spaljene, a cena koju su platili u ovom propalom pokušaju radikalnih islamista da preokrenu sukob u hrišćansko – muslimanski rat je ogromna. Međutim, ponoviću još jednom, ovaj pokušaj je propao i osvetio im se: ljudi su se okrenuli protiv njih i s obzirom na brutalnost koju je Bratstvo koristilo, ljudi su prihvatili brutalnost policije protiv njihovih pristalica.

KONTRA: Britanski novinar Robert Fisk je u jednom tekstu napisao da nakon krvoprolića postoji opasnost od radikalizacije muslimana u Egiptu, te da bi najveću korist od toga mogli imati Salafisti.

Waked: Mislim da se to neće dogoditi. Jedan deo ljudi će svakako glasati za njih, ali većina ljudi ih mrzi. Mnogo je mržnje, a većina je na protivničkoj strani. Ne verujem da će dobiti većinu na izborima.

KONTRA: U svojim tekstovima u listu „Egypt Independent“ već ste pisali o korenima straha islamista, uplašenoj većini i manipulaciji strahom.

Waked: Muslimansko bratstvo je pokušalo da iskoristi strah i mislim da će pokušati da ubede sebe da su njihovi strahovi opravdani. Sada imamo jednu grupu koja tako tvrdi, dok sa druge strane postoji grupa koja se polako osvešćuje, pokušavajući da shvate u čemu su pogrešili. Dok ne postave ovo pitanje, s obzirom da su doneli mnogo loših odluka, neće biti u mogućnosti da napreduju. Najveća greška sa kojom ne žele da se suoče jeste da su napravili tajni regionalni pakt sa SAD-om, koji je svima sada očit i da su se zapravo potpuno oslonili na SAD, a zanemarili građane. Postali su pompezni, ignorisali su zahteve ljudi, ponašali su se kao da opozicija ne postoji, jer su se uvek mogli osloniti na SAD. Ili su bar tako mislili. Amerika ih je podržala do kraja, ali nije bila sposobna da ih spasi. Dok ne analiziraju detaljno regionalne i međunarodne saveze, neće biti u stanju da krenu napred. Ono što sada vidim jeste da grupa članova počinje da govori „Naši strahovi su bili opravdani“, druga pokušava da analizira pogrešne odluke bez pokušaja da se osvrnu na odnose sa SAD, što smatram da je ozbiljan problem.

KONTRA: Nakon ovih revolucija, gde je Egipat politički, ekonomski i društveno?

Waked: Podsetiću da se radi o tri važna događaja: najpre smo zbacili Mubaraka, pa vojsku jer je pokušavala da kontroliše situaciju nakon Mubaraka, a nakon toga smo zbacili Morsija. Postali smo vrlo vešti u negativnoj kritici, kako dekonstruisati stvari, ali nismo izgradili alternative. Politički prostor u Egiptu je takav da svi znaju kako da napadnu svoje protivnike, kako da ih podriju, ali ne znaju da ponude ni da izgrade alternativu. To još nemamo. Na primer, mi nemamo ni odgovarajuće organizacije koje bi se time bavile. Ekonomski, situacija se nije mnogo promenila, ljudi koji su lišavani svega su i dalje u toj situaciji, a oni koji su posedovali većinu bogatstva u zemlji, još uvek ga imaju, raspodela primanja je uglavnom ista... Društveno smo se promenili na način da su ljudi ispolitizirani, možda i više nego što je potrebno, danas se njihovo mišljenje smatra važnim. Društveno i politički smo se promenili, međutim, ekonomski stvari su iste.

KONTRA: Policija je nakon svrgavanja Morsija najpre upala u medije, mnoge od njih je zatvorila, a postoje ozbiljni problemi sa al-Jazeerom.

Waked: Mediji u Egiptu su potpuno korumpirani. Ili su na jednoj ili na drugoj strani. Al Jazeera je naročito bila oruđe za propagandu u rukama Muslimanskog bratstva. Nismo to primetili dok nisu počeli da fabrikuju izveštaje o demonstrantima u vreme vlasti Morsija, pa čak i tokom poslednjih demonstracija. Uglavnom su radili što je Bratstvo od njih tražilo. U poslednja dva meseca su, recimo, ne direktno, ali slali poruku da su fotografije protesta protiv Morsija zapravo fotošopirane. Imate milione na ulicama, a oni govore o desetinama hiljada i slične stvari. Tehnički, al-Jazeera to sama nije radila, ali oni koji su gostovali na toj televiziji su tako govorili. Napravili su nekoliko grešaka, javljajući se sa protesta protiv Morsija, u isto vreme javljajući da su na protestima za Morsija, radili su mnogo propagande za Bratstvo i bili su deo organizacije s obzirom da ih je ono koristilo da objavi sve pozive na proteste i mobilizuje ljude. Lično mislim da ljudi treba da odluče sami šta će da gledaju i da medije treba ostaviti na miru, no režim ima problem s njima. No, ipak ih nisu ugasili.

KONTRA: Šta mislite o vojnom udaru? Da li je general al-Sisi precenio snagu vojske? Da li je to bila pogrešna odluka?

Waked: Za početak, mislim da je nazivanje tih događaja vojnim udarom veoma štetno.

KONTRA: Kako vi te događaje zovete?

Waked: Problem sa tim nazivom jeste što zanemaruje 17 miliona ljudi, kao da nisu bili tamo. To je duplo veći broj od pristalica Morsija u bilo kom trenutku na ulici. Ne kažem da ono što se desilo treba da bude nazvano revolucijom ili pozitivnim, ali ako zanemarite toliki broj ljudi, vi onda ne razumete politiku. Ako tako posmatrate al-Sisijevu odluku, neće vam biti jasno zašto učesnike protesta za Morsija napadaju po kvartovima egpatskih gradova. Na kraju, kakav je to puč ako ljudi tuku pristalice Bratstva na ulicama. Ako ne vidite ljudski faktor u tome, i da se razumemo, ne kažem da je to dobro, ako to ne vidite i ako konstantno tvrdite da je u pitanju samo puč, nikada nećete shvatiti šta se na terenu dešava – zašto je toliko ljudi protiv Muslimanskog bratstva i pokušavaju da im se suprotstave. Nazivanje tih događaja pučem zapravo nije korisno u razumevanju dešavanja u Egiptu. Ono što se desilo jeste neka vrsta kvazi revolucije. Mnogo ljudi se našlo na ulicama i vojska je odlučila da tu masu spreči da preuzme vlast. Čekali su da vide razvoj situacije i preuzeli vlast u trenutku kada je bilo jasno da će to umesto njih učiniti demonstranti, kako bi spasili državu, jer bi se u suprotnom desio kolaps, revolucionarni savet i ko zna šta još. Ne kažem da je to loše ili dobro, samo kažem da je vojska krenula minut pre ljudi koji bi izvukli Morsija iz palate i sudili mu na revolucijskim sudovima. Ako to ne vidimo, gledaćemo na situaciju kao da je zapravo gomila generala došla da napravi puč, izbaci predsednika i preuzme vlast za sebe. Ne mislim da se to dogodilo. Mislim da su pokušali da spase državu.

KONTRA: Da li je to bila pogrešna odluka?

Waked: Mislim da ne, ali zavisi kako je gledate.

KONTRA: Da li još uvek postoji šansa za dijalog sa Muslimanskim bratstvom?

Waked: Mislim da će Muslimansko bratstvo pokušati da mobiliše svoje pristalice za 30. avgust i pokušati napraviti veliki šou kako bi poboljšali svoje šanse u dijalogu. Pregovori su na čekanju dok se stvari ne smire. Ako demonstracije budu slabe, a sve ukazuje na to, dobiće slabiji dogovor. Pokušaće da uvećaju svoje šanse u pregovorima izvlačeći veći broj ljudi na ulice. Veličina protesta će odrediti mnogo toga, kako će dijalog biti vođen i kakva vrsta kompromisa će iz njega izaći za sve strane. Iz ove perspektive mislim da neće biti u korist Muslimanskog bratstva.

KONTRA: Nestabilna politička situacija u Egiptu polako počinje da se širi i na regiju. Prošle nedelje se desilo nekoliko eksplozija u Libanu.

Waked: Sve je to povezano. Ono što se desilo jeste da su se SAD i Zapadna Evropa kladili na moderne islamiste koji su trebali da preoblikuju region u novi savez sa političkim islamom koji služi njihovim interesima. Dakle, da su u konfliktu sa Iranom, da su protiv Bašara i da žele mir sa Izraelom. Onda je Bratstvo palo, a to je bila glavna organizacija modernog političkog islama sa uticajem na zemlje poput Turske i Tunisa i velike pokrete u Maroku, Jemenu, Jordanu, Siriji, Palestini.... Kada je glavni saveznik ovih pokreta pao, ceo projekat SAD-a je počeo da se drma. Amerikanci moraju da preispitaju svoju poziciju i da pokušaju da nekako nadoknade štetu od pada Mursija. Amerikanci sada pokušavaju da se reše Bašara i dovedu Sunite na vlast kako bi ublažili poraz sa Morsijem. SAD sada u Siriji pokušavaju da kompenzuju gubitak u Egiptu. Da bi to uradili u Siriji, neophodno je da aktivirate i libanski front jer su veoma snažno povezani.

KONTRA: Kako gledate na ulogu Erdogana u ovoj situaciji? On je nedavno kritikovao EU i UN što ne reaguju na situaciju u Egiptu.

Waked: Erdogan je u veoma skučenoj poziciji. Kladio se na na regionalni projekat SAD i sada je očigledno da je doživio veliki neuspeh jer ono što se desilo u Egiptu je ohrabrenje za opoziciju u Tunisu da uradi isto, potkopalo je i islamske militante u Siriji i islamistički opoziciju širom regije. Erdogan je sve uložio u ovaj projekat , a sada kada je on doživeo poraz i on je u riziku, možda će doživeti sličnu sudbinu. Videli smo koliko je paničio na osnovu reakcija protiv demonstranata u Istanbulu, promenio je odmah čelnike vojske. On je uplašen da će ga zadesiti ista stvar. Jedini način da izađe iz situacije jeste da pobedi u nečemu. Potrebno je da najpre da ubedi svoje ljude da Morsi nije pao zato što ga narod nije hteo, nego zbog vojnog puča. Potrebna mu je pobeda u slučaju Bašara, koji u toj priči mora da ode, kako bi on mogao nešto da slavi kao pobedu . Ako Bašar ne padne, a Zapad ne destabilizuje Egipat, Erdoganovo vreme će isteći, zato on gura obe priče.

KONTRA: Koje su bile glavne greške Morsija?

Waked: Morsi nije imao ni jedan ispravan potez. Svaka odluka je bila pogrešna. Razlog zašto se tako ponašao jeste način funkcionisanja Muslimanskog bratstva. Oni su imali dogovor sa Amerikancima i nekoliko regionalnih igrača, nikada ga nisu objavili pa su morali da izmišljaju priče kako bi taj dogovor prikrili. Na kraju su priče izgledale glupo, kao na primer slučaj Sueckog projekta. Morsi je napravio dogovor sa Katarom da će razviti regiju Sueckog kanala koja je trebala postati međunarodno trgovinsko središte,  sa katarskim novcem, investicijama i naravno u njihovom vlasništvu. Bratstvo je tu bilo posrednik. Bio je to deo projekta Turske, Egipta, Katara i SAD u regiji. Morsi to nikada nije objavio jer je suštinski zasnovan na katarskom novcu i profitu.

Međutim,  ljudi su počeli da prepoznaju da nešto nije u redu. Na kraju je Katar objavio da neće da kupuje Suec nego da investira kao i svi ostali čime je praktično pokazao da su imali dogovor. Regionalni dogovor je podrazumevao da će se boriti protiv Bašara za SAD. To prikrivanje je stvorilo paranoju, pa su ljudi počeli da prave teorije zavere o Suecu, došli su čak dotle da će Egipat prodati i piramide. Morsi je lagao. Donosio je takve zakone koji su omogućavali specijalne katarske investicije, celo vreme poricao da je to u pitanju, ljudi su umnožavali teorije zavere 10 puta. To se dešavalo po svakom mogućem pitanju. Po pitanju Sirije je lagao od prvog dana, slao je mudžahedine da se bore protiv Bašara i uvek to poricao, dok nismo otkrili da je postojao dogovor. Krio je i odnos sa Izraelom i Palestinom, kao i pitanje Sinaja gde je držao mudžahedine pod kontrolom kako bi, ako padne, Sinaj bio van kontrole, tj. pod njihovom kontrolom i preko toga bi pretili vojsci i stanovništvu. Bilo je toliko tajnih poteza za koje nismo znali i za koje danas možemo reći da nisu bile greške nego laži. Dogovor sa vojskom po kojem su izvukli Mubaraka, to su uradili zajedno. Deo dogovora je bio – kad ti dođeš na vlast, Mubarak je vani – i on je pristao. Sve što je uradio bilo je u tajnim dogovorima sa vojskom ili SAD i nikad to nije predstavio kao deo projekta ili ono što uistinu jeste. Bio je kompulsivni lažov.

KONTRA: Da li je vojska sposobna da obezbedi prenos na demokratski izabranu vlast?

Waked: Vojska želi da izađe iz svega ovoga čim pre. To je očigledno i bilo je očigledno od početka. Želeli su da se reše Bratstva jer je ono pokušavalo da uvede Egipat u rat sa Sirijom. Pored toga, kompromitovali su nacionalnu bezbednost i pokušavali da kuju zavere unutar same vojske. Tako da, što se vojske tiče, oni žele čim pre da se reše političke vlasti.

Bilo je dosta komplikacija koje su sprečile da se to desi. Mi se sada nalazimo između dve sile – jedna je vojska koja želi da se izvuče iz svega ovoga bez gubitaka čim pre, a druga komplikacije koje je drže da ostane što je duže moguće. U isto vreme bivši režim se priprema za naredne izbore i imaju glasački kapital koji će iskoristiti. Mislim da ćemo imati slobodne izbore, možda u narednih šest meseci. Vojska će predati moć onome ko dođe na vlast, ali šta će se posle desiti zavisi od toga kako će opozicija, primarno liberali i levičari odigrati. Ako naprave grešku, islamisti će dobiti veliku podršku u parlamentu i on će biti podeljen između tri strane . Nadamo se da će opozicija - pritom ne mislim ni na bivši režim ni na islamiste - dobiti više od polovine u parlamentu, čime bi izbegli ucene. Ukoliko budemo imali slobodne i fer izbore na vreme, ne verujem da će vojska odbiti da preda vlast.