Tomislav Marković živi i radi u Beogradu kao zamenik glavnog urednika Petra Lukovića na portalu e-novine. Piše poeziju, satirične tekstove, publicistiku i žanrovski hibridne tekstove.

Jedan je od osnivača i kourednik kulturno propagandnog kompleta Beton. S redakcijom Betona priredio izdanja "Srbija kao sprava" (2008), "Antimemorandum-dum" (2009), pregled mlađe pripovedačke scene Srbije na albanskom jeziku "Nga Beogradi, me dashuri" (Iz Beograda, s ljubavlju, 2011). Napisao je songove za predstavu "Ubiti Zorana Đinđića" koja je premijerno izvedena u oktobru 2012. u režiji Zlatka Pakovića.

Objavio knjigu satirične poezije i proze "Vreme smrti i razonode" VBZ, 2009). Uz knjigu je objavljen i CD „Pesme zlih volšebnika“ u suradnji s bendom Ah Ahilej iz Beograda.

Obzirom da je meta desničarskih napada poslednjih tri nedelje koje je pokrenuo portal intermagazin, u vlasništvu Ratka Dmitrovića, aktuelnog glavnog i odgovornog urednika "Večernjih novosti", zbog čega je i policija dolazila u redakciju e-Novina, u znak solidarnosti objavljujemo pesmu "Srpska duhovnost". Zbog nje je pokrenuta hajka na pesnika. Za one koji su je predvodili, odgovaramo Tominom pesmom  "Jebaćemo se još". 

 

SRPSKA DUHOVNOST (za ovde i za poneti)
Uvod u ovejanu suštinu

 

Srpska duhovnost je etnički čista.

Redovno se tušira svetom vodicom.
Glanca čizme.
Pere ruke pre i posle jela.
Čisti kamu od skorele krvi.
Sve mora da bude bes-pre-kor-no!

Srpska duhovnost vreba u svakome od nas.
Kao tempirana bomba koja čeka svoj čas.
A dan i sat osvete znaju samo očevi nacije.
Koji koriste svaku priliku da nam se najebu majke.

Srpska duhovnost voli da smišlja zagonetke.
Koliko anđela može da stane na vrh bajoneta?
Koliko pređe leš ako ide peške?
Ako je mozak prosut, da li je glava polupuna ili poluprazna?
Jelečkinje, barjačkinje – koga ćete?
Odgovori će biti pozvani na odgovornost.

Srpska duhovnost je životinjsko carstvo,
prirodno stanište belih orlova, tigrova,
škorpiona, srpskih vukova, sokolova,
žutih osa, pantera i paukova.
U njemu caruje strvinarstvo.
U njemu je sve slepo,
u njemu je sve kužno,
u njemu se uvek ratuje.

Srpska duhovnost se ne može spoznati umom.
Ali može parabelumom.
Hitac u potiljak otvara prozor u novi svet,
kroz otvorenu ranu puca pogled
na sve vidljivo i nevidljivo.

Srpska se duhovnost s Kosova čuje.
Zaudara na spaljeno ljudsko meso.
Kome je drastično pala cena,
više ne služi ni kao moneta za potkusurivanje.
Srpska duhovnost je autobus koji vozi zarobljenike
na gubilište u Potočarima.
Hladnjača puna albanskih leševa.
Voz, zaustavljen u Štrpcima.
Buldožer koji premešta zakopane ostatke ljudskih tela.
Srpska duhovnost je uvek u pokretu.

Srpska duhovnost naterala je oca i sina na snošaj.
U ime Oca i Sina i Svetog Duha.
Jer Bog je Srbin.
Prema poslednjem popisu stanovništva
Srpska duhovnost je centralni eksponat
u imaginarnom muzeju genocida.
Koji nikada neće biti sagrađen.
Jer mi gradimo hram, hram gradi nas.

Srpska duhovnost je pravoslavni kukasti krst.
Na kome treba raspeti sve što nije srpsko.
Prvo onog prljavog Ješu Hrista, pa redom.
Spisak je dug kao svetlosna godina.
Na posao!