Protesti nezadovoljnih građana Brazila se šire, a na ulice najvećih gradova izašlo je, prema procenama BBC, oko 200.000 ljudi. Protesti koji su počeli zbog povećanja cena javnog prevoza i troškova organizacije Svetskog prvenstva u fudbalu 2014. godine proširili su se i na ulice izveli građane nezadovoljne i zbog drugih problema. The Guardian javlja da su ovo najmasovniji protesti u poslednjim decenijama. 

Najveći protesti održavaju se u Rio de Ženeiru, Sao Paulu, Braziliji, Belemu, Belo Horizonte, salvadoru. Iako su počele kao mirne, u nekoliko gradova došlo je do sukoba sa policijom. Neredi su zabeleženi u Riju, gde je na ulice izašlo 100.000 ljudi. Okupljanje je bilo relativno mirno s obzirom na broj ljudi na ulicama, ali su zabeleženi sukobi s policijom koja je koristila suzavac i gumene metke. Incidenti su zabeleženi i u Belo Horizonteu. U glavnom gradu Braziliji 200 demonstranata se popelo na krov Kongresa. Nakon pregovora s policijom pristali su da siđu sa zgrade. 

Sve je počelo povećanjem cene karata za autobuse u Sao Paulu 2. juna. Vlasti su ovo obrazložile povećanjem inflacije. Mnogi građani su nezadovoljni trošenjem novca na organizaciju SP u Brazilu, umesto na obrazovanje i zdravstvo. Političko vodstvo zemlje optuženo je za nepotizam i korupciju.

Prema izveštajima, protesti su se desili u 11 gradova, a demonstranti su uzvikivali parole kao što je "narod se probudio" i slične.

“Ovde smo jer mrzimo vladu. Ona ništa ne radi za nas” kazao je za The Guardian 19-godišnji Oskar Hoze Santos koji je na demonstracije došao sa grupom drugara iz jedne od favela.

“Arhitektica sam i nemam posao već šest meseci. Sa ovom zemljom nešto nije u redu”, smatra Nadia al Husin, koja je držala u rukama transparent u kojem poziva vladu da se više bavi obrazovanjem.

Pojašnjavajući važnost društvenih mreža u širenju poruka o protestima, neki demonstranti u Sao Paolu su nosili transparente “Mi smo sa Fejsbuka”.

Većina demonstranata su mladi ljudi i za njih je ovo bilo prvo iskustvo na tako masovnim protestima. “Moja generacija nije nikada iskusila ovo”, kaže student Tiago Firbida. "Nakon pada diktature građani Brazila  nisu izlazili na ulice. Nisu verovali da imaju razloga za to. Ali Brazil je ponovo u krizi, cene skaču, i ljudi konačno reaguju”. 

Predsjednica Brazila Dilma Rusef rekla je da su mirne demonstracije legitimne i da je prirodno da mladi ljudi protestuju.