Polemika koja je u javnosti pokrenuta u vezi sa izmenama Zakona o genetski modifikovanim organizmima (GMO) u ovom trenutku je potpuno bespotrebna, jer se o jednoj važnoj i osetljivoj temi vodi rasprava na senzacionalistički način, izjavio je danas Tanjugu ministar spoljne i unutrašnje trgovine Rasim Ljajić. Transparentnost Srbija smatra da bi se pre najavljene izmene Zakona o GMO morala organizovati javna rasprava.

Najvažnije je da započne dijalog svih zainteresovanih strana, nadležnih državnih institucija, nevladinih organizacija, naučne i stručne javnosti, da bi smo došli do rešenja koje je opšteprihvatljivo, naglasio je Ljajić.

"Naš primarni cilj je pre svega sigurnost i zdravstvena bezbednost svih građana i otklanjanje rizika za zdravlje ljudi, životinja i zaštitu životne okoline", poručio je Ljajić.

Prema njegovim rečima, i ukoliko dođe do promena Zakona, one će učiniti taj akt još restriktivnijim, jer će nadzor i kontrola te robe biti oštriji i rigorozniji nego što to predviđaju važeća zakonska rešenja.

"Cilj Srbije jeste članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), jer to zemlji omogućuje punu integraciju u međunarodni trgovinski sistem, a istovremeno je i preduslov za pristupanje EU", zaključio je Ljajić.

TRANSPARENTNOST SRBIJA O JAVNOJ RASPRAVI

Transparentnost Srbija saopštila je danas da bi se pre najavljene izmene Zakona o GMO morala organizovati javna rasprava, kao u svim slučajevima u kojima se bitno menjaju postojeća zakonska rešenja.

Transparentnost Srbija na svojoj Fejsbuk stranici navodi da je u javnoj raspravi potrebno čuti argumentovana obrazloženja pristalica i protivnika GMO, otvoriti dijalog i dati im mogućost i obavezu da odgovore na sva otvorena pitanja poput onog da li je slobodan promet GMO uslov za čanstvo u STO ili nije.

Istaknuto je da je oblast GMO "posebno osetljiva", jer obuhvata "interese velikih korporacija, što nosi izuzetan rizik od korupcije (zbog netransparentnog lobiranja i u politici i u medijima), a sa druge strane zabrinutost stanovništva za zdravlje".

U Transparentnosti Srbija smatraju da je parlament jedno od mesta na kojima bi se moralo raspravljati o problemima GMO i u kome bi javna slušanja bila prilika da se poslanici upoznaju sa argumentima, a direktan prenos takvih skupova približio bi najširoj javnosti suprostavljene stavove.

KARIĆ: GMO NIJE USLOV, MORAMO BITI VEŠTI U PREGOVORIMA

Dozvola prometa i proizvodnje GMO nije uslov ni za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), ni u EU, i treba pokazati umešnost u pregovorima kako bi se zaštitili nacionalni interesi, izjavio je predsednik Zelenih Srbije Ivan Karić.

Stav Zelenih protiv GMO nije rezultat paranoje, već univerzalno građansko pitanje u Evropi, jer se "zeleni" svuda bore protiv GMO, dokazujući da imaju štetne efekte po zdravlje stanovništva, i pre svega životnu sredinu, uništavajući biodiverzitet, naglasio je Karić.

On je istakao da bi se proces pregovaranja sa EU zvao "proces prihvatanja", kada bi "trebalo prihvatiti sve što vam neko u toku pregovora donese na sto", i dodao da je to dugotrajan proces, za koji treba dosta znanja i umešnosti.

"Ako je to problem, onda postoje ljudi koji to znaju", rekao je Karić, dodajući da najznačajnije zemlje EU (Nemačka, Francuska, Austrija) imaju zabranu GMO i štite svoje potrošače i poljoprivredne proizvođače. Zeleni Srbije ranije su saopštili i da smatraju da treba odložiti pregovore sa STO do pristupanja u EU, i poručili da STO ne treba da traži od nas ono što nije tražila od drugih država.

"Samo 40 zemalja od 159 članica STO su dozvolile GMO, a čak osam država u EU ima zabranu", istakli su Zeleni. Moramo da imamo istraživanja i studije koje pokazuju da ova hrana nije opasna, a tek posle toga, možemo da razgovaramo da li takvi proizvodi moraju da se obeležavaju ili ne obeležavaju, i da li uopšte treba dozvoliti njihov promet, naveo je Karić.

"Za nas je apsolutno neprihvatljivo da postoje samo kompanijske studije, koje govore o tome da njihova hrana nije štetna, ili njihova semena nisu štetna za životnu sredinu", rekao je Karić. On je istakao da Zeleni Srbije već tri godine govore o tom problemu i zalažu se za to da se u našoj zemlji u potpunosti primenjuje Zakon o GMO, "koji je restriktivan, ali samo na papiru".

Kao primer, Karić je naveo da u Srbiji, prema procenama, ima blizu 5.000 hektara pod GM sojom, koju nije moguće prodati legalno, pa se ona prometuje na crnom tržištu i postoje "crni otkupljivači soje".

"Inače, nekoliko najvećih kompanija koje se bave proizvodnjom soje, ne otkupljuju genetski modifikovanu soju, i najveći deo izvoze u inostranstvo, gde je ta naša soja koja nije GM, veoma cenjena i ima veliku tražnju", naglasio je Karić.

On je napomenuo da je soja koja nije genetski modifikovana za 25 do 30 odsto skuplja od GM soje, a organska soja i čak 50 odsto skuplja.