Italija je poslednjih meseci pooštrila politiku spasavanja ljudi s mora, počela da odbija brodove sa spašenim migrantima sa Mediterana i da onemogućava spasilačke brodove da uplove u italijanske luke te ih šalje u druge zemlje. Politika ministra unutrašnjih poslova iz ekstremno desne Severne lige, Mattea Salvinija, podigla je veliku prašinu u javnosti, ali se nakon nekoliko nedelja veoma mali broj medija i javnosti interesuje za situaciju koja nastavlja da oduzima živote nedužnim ljudima. Zbog pooštrene politike Italije, povećan je broj ljudi koji Evrope pokušavaju da se domognu preko Mediterana – ka Španiji.

Čini se da u Italiji jača novi talas mržnje, kaže novinar Alessandro Puglia koji već dugi niz godina prati migracione politike u toj zemlji sa ostrva koje je jedna od prvih sigurnih luka migrantima spašenim na Mediteranu - Sicilije. S njim smo razgovarali o mogućnosti uvođenja politike “nulte tolerancije”, te posledicama koje je već proizvela politika nove vlade u Italiji, kao i same EU.

KONTRA: Kakva je situacija na ostrvu nakon odluke da se ne dozvoli brodovima sa izbeglicama da pristaju u italijanske luke? Kakva je reakcija stanovništva?

Puglia: Izgleda da se građani Italije, ne samo Sicilije, slažu sa novom politikom italijanske Vlade. Možete to primetiti čitajući komentare ispod tekstova koji se tiču migranata i na društvenim mrežama ispod izjava novih ministara poput Mattea Salvinija, ministra unutrašnjih poslova. Na osnovu ovih komentara može se steći utisak da novi talas mržnje jača u Italiji.

KONTRA: A mimo interneta?

Puglia: Ono što ljudi pišu na internetu često ponavljaju i u svakodnevnom životu. Mnogo je ignorancije u Italiji kad govorimo o migrantima, pa čak i našoj istoriji. Nedavno sam u Palermu prisustvovao sceni u kojoj trojica mladića vređaju momka zbog njegove boje kože. U Italiji se pojavljuje novo lice rasizma, ali je itekako vezano i sa politikama prethodne vlade.

KONTRA: Da li ste imali priliku da razgovarate sa izbeglicama i migrantima na Siciliji otkad se sve ovo desilo? Kako reaguju na celu situaciju?

Puglia: Naravno da su uplašeni zbog novonastale situacije. Međutim, migranti s kojima sam razgovarao su u svemu ovome dostojanstveni. Jedan od njih, Senegalac, koji je optužen da je “scafista”, migrant koji je vozio brod, mi je rekao: “U redu je ako žele da me vrate nazad. Tu sam da bih našao posao i pomogao porodici u Senegalu.”

KONTRA: Kako komentarišete politiku Salvinija. Politika “nulta tolerancija” nije njegova ideja, postojala je i ranije, samo je sada banalnija.

Puglia: Za novinara koji piše o migracijama, veoma mi je teško prihvatiti reči poput “krstarenja” koji se odnosi na putovanja migranata i spasilačke brodove. Život ljudi u nevolji na moru je na prvom mestu. S druge strane, neke evropske zemlje poput Malte, moraju da sarađuju sa Italijom. Spasilačka zona Malte (SAR) je veća nego spasilačka zona Italije. Ona je bliža nego Sicilija i takođe je sigurno mesto za iskrcavanje migranata. 

Videćemo šta će se desiti, ali pretpostavljam (i nadam se) da Italija neće usvojiti politiku nulte tolerancije. Migracije su fenomen, ne problem. Jedino razumno rešenje u ovom trenutku je da se radi na legalnim koridorima za prolazak ljudi.

KONTRA: Da li Italija, šire gledano, samo prati politiku Evropske unije prema izbeglicama i migrantima, ili pokušava da skrene pažnju Brisela da uradi više u vezi preraspodele izbeglica u druge zemlje, kako tvrdi Salvini?

Puglia: Dablinski sporazum mora da se promeni jer s njim ljudi nisu slobodni. Mnogi migrant i migrantkinje s kojima sam razgovarao su mi rekli da ne žele da ostanu u Italiji, većinom žele na sever Evrope gde je lakše naći posao ili gde su im članovi porodice.

Takođe, važno je napomenuti da je neprihvatljivo da Malta često odbija dozvole brodovima da iskrcaju ljude na sigurno, posebno kad imate u vidu da je zona Malte široka 250.000 km2, odnosno 750 je veća od njene teritorije. 

S druge strane, ako Italija nastavi da jača sporazume sa Libijom, gde su migrant tretirani krajnje neljudski unutar detencijskih centara, biće teško. Setio sam se migranta koji je 12 marta stigao u luku Pozzallo. Imao je samo 30 kilograma i umro je dan nakon što je stigao u sicilijansku bolnicu. Zvao se Segan, imao je 25 godina i bio je zatočen u detencijskom centru Bani Walid 19 meseci.

Segan pre dolaska na italijansko kopno - foto A. Puglia

KONTRA: Organizacija Amnesty International je optužila lidere EU da su saučesnici u mučenju i eksploataciji hiljada migranata i izbeglica preko sporazuma sa Libijom koji finansira EU. Kako se taj dogovor reflektovao na Italiju?

Puglia: Mogu da govorim kao novinar koji pokriva migracije. Nedavno sam izveštavao o migrantu iz Kameruna koji se iskrcao u Italiji (u Augusti, prvoj luci u Italiji) nakon što je prethodno vraćen u Libiju. Gde idu migranti koje drži libijska Obalna straža? U ovom slučaju, moj sagovornik je poslan u libijski zatvor i morao je da plati putovanje po drugi put. Iz ovog slučaja je sasvim jasno da krijumčarenje migranata ne može biti zaustavljeno. Urgentno se mora intervenisati u zatočeničkim kampovima u Libiji, gde ni humanitarnim organizacijama nije dozvoljeno da uđu.

KONTRA: Sa novom desnom Vladom, čini se Italija ide u pravcu autoritarnih evropskih država poput Orbanove Mađarske. Da li je utisak pogrešan?

Puglia: Da, čini se da nova italijanska Vlada ide u tom pravcu ali videćemo šta ima tim povodom da kaže i Pokret Pet Zvezda, najveća stranka u Italiji.

KONTRA: Kako komentarišete politiku Brisela prema Italiji kad su u pitanju migracije?

Puglia: Mislim da bi sve evropske zemlje trebalo da rade na izgradnji sigurnih koridora za migrante koji trebaju međunarodnu zaštitu i na sprečavanju krijumčarenja.

KONTRA: Ljudi koji uspevaju preko Mediterana da se domognu italijanskih obala nose sa sobom duboko potresna iskustva. Retko ko, ako iko, je uspeo da pređe taj put bez užasa kidnapovanja, svih oblika nasilništva, smrti oko sebe…. Jesu li njihovi glasovi prisutni u javnosti Italije?

Puglia: Ne, italijanski mediji ne pokrivaju dovoljno migrantske priče. Fenomen jedne epohe, kakve migracije jesu, ne može se pokrivati samo na jedan način – kroz politiku. Uvek se trudim da čujem i priče ljudi i njihove poteškoće, i kao novinar, mislim da moramo da idemo iza “aktuelnih vesti”, da shvatimo kompleksnost fenomena kojem prisustvujemo. Jer, da ponvim, migracije nisu problem, nego fenomen.

KONTRA: Pratite migracije od početka. Kakav je odnos lokalnog stanovništva prema migrantima?

Puglia: Ne možemo zaboraviti šta su Sicilijanci uradili za migrante. Tokom brodoloma na Lampeduzi, 3. oktobra 2013. godine, ribari s ostrva su spasili ljude sigurne smrti. Vito Fiorino, stolar koji živi u Milanu, je spasio 47 migranata tog užasnog dana sa svojom privatnom brodicom. Ljude poput njega smatram herojima.

Alessandro Puglia i Vito Fiorino (foto: A. Puglia)
KONTRA: Kako italijansko društvo danas gleda na izbeglice i migrante?

Puglia: Čini se ne na prikladan način, i mislim da se to dešava jer ne razumeju kompleksnost tog fenomena. Moramo razdvojiti spasavanje ljudi i ono što dolazi posle toga. Čvrsto verujem da je drugi deo - “dobrodošlica” – najkritičniji deo. Bilo je ozbiljnih problema u nekoliko migrantskih centara. Važno je ne zaboraviti istragu poput “Mafia Capitale” – jedan od šefova kriminalne organizacije rekao je tokom presretnutog razgovora da su migranti profitabilniji od droge. Dakle, jasno je da neki ljudi prave posao na migrantima, kako u Italiji, tako i u Libiji.