Nakon što su mediji javili da je nekadašnji komandant Škorpiona Slobodan Medić, koji je izdržavao kaznu zatvora zbog zločina nad bošnjačkim stanovništvom '95, poginuo u saobraćajnoj nesreći, Fond za humanitarno pravo upozorio je javnost da se "dodeljivanjem privilegija osuđenicima za ratne zločine, institucije Republike Srbije obesmišljavaju suđenja za ratne zločine".

Podsetimo, Medić je nastradao 31. decembra u saobraćajnoj nesreći kod Sremske Mitrovice, a sa njim su u automobilu bili supruga i sin koji su takođe poginuli. U vreme nesreće, Medić je izdržvao kaznu zatvora od 20 godina u Kazneno-popravnom domu Sremska Mitrovica. Prema pisanju medija, Medić se našao na privremenoj slobodi tako što je dobio pravo na izlaz iz zatvora za praznike zbog dobrog vladanja.

Fond je ukazao da vlasti Srbije davanjem privilegija osuđenicima za ratne zločine obesmišljavaju suđenja za te delikte.

"Na taj način se i grubo izigrava pravo žrtava zločina na pravdu što će za posledicu imati njihovo odbijanje da se pojave pred srpskim sudovima. Stoga, FHP zahteva da nadležni organi u cilju zaštite integriteta suđenja za ratne zločine hitno usvoje izmene kojima će se pooštriti davanje privilegija osuđenicima za ratne zločine", saopštio je Fond.

Srbija je, ocenjuje ova organizacija, jedina među zemljama bivše Jugoslavije u kojoj ratni zločinci već u ranoj fazi izdržavanja zatvorske kazne dobijaju privilegije poput prava na slobodan izlazak u grad i na "godišnji odmor" izvan zavoda.

Prema navodima Fonda, u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini osuđenici za teška krivična dela mogu dobiti takve povlastice tek pošto izdrže polovinu kazne.

Propisi Srbije kojima se određuje tretman osuđenika za ratne zločine, kako se navodi, nisu u skladu sa težinom tih krivičnih dela, te se tako tretman osuđenih za ratne zločine utvrđuje na osnovu istih kriterijuma kao i za osuđene zbog izgradnje bez građevinske dozvole.

Zakon o izvršenju krivičnih sankcija i Pravilnik o tretmanu, programu postupanja, razvrstavanju i naknadnom razvrstavanju osuđenih lica predviđa da pravo na izlaz mogu dobiti samo osuđenici koji su u otvorenom i poluotvorenom odeljenju, a vladanje osuđenika je od ključnog značaja za raspoređivanje u ta dva odeljenja.

Na osnovu informacije da jedan od osuđenika u predmetu Suva Reka, koji je kažnjen s maksimalnih 20 godina zatvora, vikende provodi izvan zatvora, Fond je avgusta 2013. zahtevao od Uprave za izvršenje krivičnih sankcija podatke o dodeljivanju prava na izlaz iz zatvora svim do sada pravosnažno osuđenim za ratne zločine.

Uprava je odbila zahtev Fonda, pozivajući se na zaštitu podataka o ličnosti osuđenika, uprkos tome što Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja dozvoljava izuzetak od prava na zaštitu tih podataka ukoliko je reč o "pojavi od interesa za javnost" ili "ako se radi o licu koje je svojim ponašanjem, naročito u vezi sa privatnim životom, dalo povoda za traženje informacije".

Slobodan Medić je pred Višim sudom u Beogradu osuđen na maksimalnih 20 godina zatvora, za ratni zločin, ubistvo šestorice Bošnjaka kod Trnova, na planini Treskavici. Neutvrđenog dana jula 1995, Medić je naredio pripadnicima svog obezbeđenja Petru Petraševiću, Aleksandru Mediću, Branislavu Mediću, Slobodanu Davidoviću (osuđenom u Hrvatskoj) i Miloradu Momiću da streljaju šestoricu zarobljenika.

Snimak ponižavanja zarobljenika i njihove likvidacije, do kojeg je došao Fond za humanitarno pravo, prikazan je juna 2005. najpre u Haškom tribunalu, u procesu protiv Slobodana Miloševića, potom i u Srbiji, nakon čega su počinioci pohapšeni.