Novi program pomoći za Grčku vredan 86 milijardi evra, kog su dogovorili Atina i njeni evropski partneri, zapravo je nova vojna hunta poput one iz 1967, rekao je bivši grčki ministar finansija Janis Varufakis u intervjuu za australijski radio ABC.

"Ovo je politika ponižavanja. 'Trojka' se postarala da premijer Aleksis Cipras pojede svaku reč koju je izrekao kroz kritike upućene njima (kreditorima) u poslednjih pet godina, ne samo za ovih šest meseci koliko smo na vlasti", rekao je on.

"U vojnoj hunti su kao oružje za rušenje demokratije upotrebljeni tenkovi, a sada banke, koje su strane sile upotrebile da sruše vladu. Razlika je u tome što (kreditori) sada traže da preuzmu svu državnu imovinu", rekao je on.

Varufakis navodi da je moguće da će Cipras raspisati vanredne izbore, pre nego što sporazum dostavi na odobrenje grčkom parlamentu, dodajući da bi bio veoma iznenađen ako Cipras bude želeo da ostane premijer.

U nastavku prenosimo transkript intervjua Herija Lamberta sa Varufakisom objavljenog u New Statment neposredno pre dogovora Grčke i EU:

* Kako se osećate?

Janis Varufakis: Kao na vrhu sveta – ne moram više da živim po napornom rasporedu, koji je bio potpuno nehuman, neverovatan. Spavao sam po dva sata svaki dan prethodnih pet meseci. Laknulo mi je, takođe, što više ne moram podnosim neverovatan pritisak pregovaranja za poziciju koju mi je teško braniti, iako sam uspeo drugu stranu da se prećutno složi, ako znate na šta mislim.

* Kako je bilo? Da li vam se svideo bilo koji aspekt te priče?

Varufakis: Pa, mnogi. Ali informacije koje dobijate iznutra... koje vam potvrđuju najgore strahove... da vam se vlast obraća direktno i da je to ono čega ste se najviše plašili – da je situacija gora nego što ste je mogli zamisliti. To je bilo zabavno, da sedite u prvom redu.

* Na šta tačno mislite?

Varufakis: Potpuni nedostatak demokratskih skrupula, u ime navodnih branilaca evropske demokratije. Potpuno jasno razumevanje druge strane da smo analitički na istoj strani – i da to naravno neće izaći u javnost u ovom trenutku. I ipak imati tako moćne ličnosti koje te gledaju u oči i govore: “U pravu si u tome što govoriš, ali ćemo te u svakom slučaju sredit.”

* Rekli ste da su kreditori bili protiv vas jer “sam pokušao da pričam o ekonomiji u evrogrupi, a to tamo niko ne radi.” Šta se desilo kad ste to uradili?

Varufakis: Nije da to nije išlo dobro – nego  je bilo jasno kao dan da odbijaju da se uključe u ekonomske rasprave. Kristalno jasno. Daš argument na kojem si zaista radio – da bi bio siguran da je logično povezan  - i suočiš se sa praznim pogledima. Kao da nisi ništa ni rekao. To šta si rekao potpuno je nezavisno od onoga što oni govore. Mogao si jednako tako pevati švedsku nacionalnu himnu  - dobio bi isti odgovor.  I to je zapanjujuće za nekoga ko je navikao na akademsku raspravu. Druga strana se uvek uključi. Ovde nije bilo nikakvog učešća. nije bilo čak ni smetnje, jednostavno kao da taj neko drugi jednostavno nije ni progovorio.

* Kad ste se pojavili, u februaru, to nije bila zajednička pozicija?

Varufakis: Bilo je ljudi koji su bili saosećajni na ličnom nivou – iza zatvorenih vrata, na nezvaničnom nivou, posebno od MMF-a. (HL: “sa najvišeg nivoa? Janis: “Da, da, sa najvišeg nivoa.”) Ali unutar evrogrupe samo nekoliko ljubaznih reči i to je to, opet iza ograde zvanične verzije.

Ali Šojble je uvek bio dosledan. Njegov pogled je bio “Ne razgovaram o programu – on je prihvaćen od prethodne vlade i ne možemo dozvoliti da izbori to promene. Imamo izbore stalno, ima nas 19 članica, i ako bi se sa svakim izborima menjali uslovi, dogovor između nas ne bi ništa značio.”

Tada sam morao da ustanem i da kažem: “Dobro, onda ne bismo uopšte trebali održavati izbore za zemlje dužnike” i nisam dobio odgovor. Jedina interpretacija koju mogu dati je “da, to bi bila dobra ideja, ali bi bilo teško tako nešto izvesti. Tako da – ili stavi potpis na liniju ili ideš napolje.”

* A Merkel?

Varufakis: Morate da shvatite da ja nikada nisam imao ništa sa Merkel, ministri finansija razgovaraju sa ministrima finansija, premijeri sa kancelarkom. Koliko sam shvatio, bila je mnogo drugačija.  Pokušavala je umiriti premijera Ciprasa. . rekla je: “naći ćemo rešenje, nemoj brinuti o tome, neću dozvoliti da s ebilo šta grozno desi, samo uradi svoj domaći zadatak i radi sa institucijama, radi sa Trojkom, ovde ne može biti ćorsokaka.

To nisam čuo od mog kolege – ni vođe evrogrupe ni Šojblea, oni su bili vrlo jasni. U jednom trenutku mi je vrlo konkretno rečeno: “Ovo je konj i ili si na njemu ili si mrtav.”

* Kad je to bilo?

Varufakis: Na samom početku, od početka pregovora ( prvi susret je bio u februaru)

* Pa zašto ste čekali do leta?

Varufakis: Nismo imali alternativu. Našoj vladi je na izborima dat mandat da pregovara. Naš prvi mandat je bio da kreiramo prostor i vreme da bi mogli da pregovaramo i dođemo do dogovora. To je bio naš mandat – da pregovaramo, a ne da se tučemo sa kreditorima.

Pregovori su trajali beskrajno dugo, jer je druga strana odbijala da pregovara. Insistirali su na “sveobuhvatnom dogovoru”, što znači da su hteli da razgovaraju o svemu. Moje shvatanje toga jeste da kada želiš da razugovaraš o svemu, zapravo ne želiš da razgovaraš ni o čemu. Ali smo dugo išli tim putem.

I pogledajte, oni nisu dali nikakvu poziciju niti bilo šta. Daću vam primer: rekli bi nam – trebaju nam svi vaši podaci o fiskalnom putu na kojem se Grčka našla, i svi podaci o preduzećima u državnom vlasništvu. Proveli smo mnogo vremena spremajući im te podatke i odgovarajući na upitnike i organizujući sastanke kako bi obezbedili te podatke.

To bi bila prva faza. Druga faza je bila kad su nas pitali šta planiramo da uradimo sa porezom na dodatnu vrednost (PDV). Onda bi odbacili naš predlog ali ne bi dali svoj. I onda, pre nego što bi dobili šansu da se dogovorimo oko PDV-a, prebacili bi priču na novo pitanje, poput privatizacije. Pitali bi nas šta ćemo sa privatizacijom, mi bi predložili nešto, oni bi odbili. Onda bi se prebacili na drugu temu, poput penzija, odatle na tržište, pa na radničke odnose, pa odatle na razne druge stvari. Bilo je kao da mačka juri sopstveni rep.

Mi smo se osećali, naša Vlada se osećala, da ne možemo da prekinemo proces. Moj predlog je od početka bio ovakav: Ova zemlja je nasukani brod, odavno... Sigurno da su nam neophodne reforme – dogovaramo se oko toga. Zato što je vremena sve manje, i zato što nam je ECB tokom pregovora umanjila likvidnost grčkih banaka kako bi izvršila pritisak na nas, moj konstantan predlog je bio: hajte da se dogovorimo oko tri ili četiri važne reforme, kao što je porezni sistem, PDV i da to implementiramo odmah. I da vi povećate likvidnost od ECB. Hoćete sveobuhvatni dogovor – to ćemo u pregovorima – a u međuvremenu nas pustite da predstavimo ove eforme pred parlamentom kao dogovor između nas i vas.

Oni su rekli: “Ne, ne, ne to mora biti sveobuhvatni pregled. Ništa neće biti usvojeno ukoliko se usudite da uvedete bilo koji zakon. Smatraćemo to jednostranom neprijateljskom akcijom koja je protiv procesa postizanja dogovora. “ I, naravno, nakon nekoliko meseci pustili su u medije informaciju da nismo reformisali zemlju i da trošimo vreme uzalud. I tako nam je smešteno, na jedan način... veoma važan način. Do tada je likvidnost već potpuno nestala, i bili smo u bankrotu ili kvazi bankrotu prema MMF, oni su predložili svoju ponudu, koja je bila potpuno nemoguća... Totalno neodrživi i otrovni. To je odgođeno, pa su se pojavili sa sadašnjim predlogom koji nudite drugoj strani kada zapravo ne želite da postignete dogovor.

 * Jeste li pokušali da sarađujete sa drugim zemljama u krizi?

Varufakis: Odgovor je ne, a razlog je veoma jednostavan: od samog početka te zemlje su stavile vrlo jasno do znanja da su najenergičniji nepriajtelji naše vlade, od samog početka. Razlog je , naravno, taj da je naš uspeh njihova noćna mora: ukoliko bi uspeli u pregovorima za bolji dogovor za Grčku, to bi ih, naravno, uništilo politički, morali bi svojim građanima da odgovaraju zašto nisu pregovarali kao mi.

 * A partnerstva sa sličnim strankama, poput Podemosa?

Varufakis: Ne baš.  Uvek smo imali dobre odnose s njima, ali oni ništa nisu mogli da naprave – njihov glas nikada nije mogao da dođe do evrogrupe. I zaista, što su oni istupali više u našu korist, to je finansijski ministar njihove zemlje bio više neprijateljski nastrojen prema nama.

 * A Džordž Osborn? Kakve ste dogovore imali s njim?

Varufakis: Veoma dobre, ugodne, odlične. Ali on nije deo evrogrupe. Kada sam razgovarao s njim u mnogobrojnim prilikama, videlo se da je veoma suosećajan. I zaista, ako pogledate Telegraf, najveći naši podržavaoci su bili torijevci. Zbog njihovog evroskepticizma. ne samo zbog toga. To je Burkeanski (Edmund Burke) pogled na suverenitet parlamenta – u našem slučaju bilo je potpuno jasno da je naš parlament tretiran kao smeće.

 * Šta je najveći problem u funkcionisanju evrogrupe?

Varufakis: Da pojednostavim... Postojao je trenutak kada je predsednik evrogrupe odlučio da krene protiv nas i da nas isključi, i stavio do znanja da je Grčka suštinski na putu ka izlasku iz evrozone.  Konvencija kaže da saopštenja moraju biti jednoglasna, da predsednik ne može sam sazvati sastanak zemalja članica i isključiti jednu od njih. A on je rekao: “O, siguran sam da da to mogu.” Tražio sam pravno mišljenje, što je stvorilo mali haos. Na pet do deset minuta sastanak je prekinut, zvaničnici su razgovarali jedni s drugima telefonom, i na kraju se jedan od njih, neki pravni stručnjak, obratio meni i rekao mi sledeće: “Pa, evrogrupa ne postoji zakonski, ne postoji ugovor na osnovu kojeg je ova grupa sazvana.”

Mi dakle imamo nepostojeću grupu koja ima najveću moć u odlučivanju o životima Evropljana.

Ona ne odgovara nikome, s obzirom da ne postoji u zakonu, i sve je strogo poverljivo. Tako da građani nikada ne saznaju šta je unutar evrogrupe rečeno. Ovo su odluke maltene o životu i smrti, i ni jedan član ne odgovara nikome za njih.

* Da li tu grupu kontrolišu nemačke vlasti?

Varufakis: O, da, potpuno. Ne vlasti – ministar finansija Nemačke. To je kao dobro našzimani orkestar i on je dirigent. Sve je u skladu. Biće trenuci kad to nije slučaj, ali on ih ponovo saziva i vraća u istu ravan.

 * Zar nema alternative u grupi, može li je Francuska predvoditi?

Varufakis: Samo je francuski ministar finansija bio drugačiji glas u odnosu na nemačkog kolegu, i ti zvukovi su bili veoma suptilni.Moglo se osetiti da govori veoma promišljeno, kako se ne bi shvazilo da s eprotivi. U završnoj analizi, kada bi doktor Šojble odgovorio i odredio zvaničnu liniju, francuski ministar finansija bi to uvek prihvatio.

* Hajde da malo razgovaramo o vašem teorijskom begraundu, i vašem članku iz 2013. godine, kada ste napisali:

“Izlazak Grčke, Portugala ili Italije iz evrozone bi uskoro vodio u fragmentaciju evropskog kapitalizma, vodeći u ozbiljan recesijski plus zemlje severno od Alpa i istočno od Rajne dok bi ostatak Evrope bio u raljama opake stagflacije. Ko bi s eokoristio ovim razvojem događaja? Progresivna levica, koja će ustati poput Feniksa iz pepela evropskih institucija?Ili nacisti poput Zlatne zore, neofašisti , ksenofobi i varalice? Nemam ni najmanju sumnju u to ko će od te dve opcije izvući najveću korist iz dezintegracije evrozone.”

…da li bi Grexit neizbežno pomogao Zlatnoj zori, da li i dalje mislite tako?

Varufakis: Pazite, ja ne verujem u determinističke verzije istorije. Siriza je sada veoma dominatna sila. Ako uspemo da izađemo iz ovog haosa ujedinjeni, i dobro izvedemo Grexit ... bilo bi moguće imati alternativu.Ali nisam siguran da ćemo uspeti, jer rukovođenje kolapsom monetarne unije zahteva veliku stručnost i nisam siguran da je mi u Grčkoj imamo, bez pomoći spolja.

* Sigurno ste razmišljali o Grexitu od prvog dana...

Varufakis: Da, naravno.

 * Da li ste se spremili?

Varufakis: Odgovor je i da i ne. Imali smo malu grupu, “ratni kabinet” unutar ministarstva, u kojem je bilo pet ljudi koji su radili oko toga: proučavali smo teoriju, na papiru, sve što treba uraditi (kako bi se pripremili za Grexit). Ali jedno je to raditi na nivou 4 do pet ljudi, a sasvim drugo pripremiti zemlju za to. Da bi pripremili zemlju za to, morale su biti donesene neke izvršne odluke, što s enije desilo.

* U protekloj nedelji da li ste osetili da idete upravo prema toj odluci –pripremi za Grexit?

Varufakis: Smatrao sam da bi trebali biti vrlo pažljivi da ga ne aktiviramo. Nisam hteo da ovo postane samoipunjavajuće proročanstvo. Nisam hteo da ovo postane čuvena Ničeova izreka da ako dovoljno dugo zuriš u ambis on će početi da zuri u tebe. Ali sma verovao, da u trenutku kada evrogrupa gasi banke, treba da uložimo energiju u taj proces.

* U redu. Dakle, koliko mogu da vidim, postojale su dve opcije – Grexit odmah ili štampanje IOU (vrsta vrednosnog papira kojem država garantuje vrednost, paralelna valuta za prelazno razdoblje) i vraćanje banaka pod kontrolu Banke Grčke.

Varufakis: Naravno, naravno. Nikad nisam verovao da treba direktno da idemo na novu valutu. Moj stav je bio – i to sam predstavio Vladi – da ako se usude da nam ugas ebanke, što sam smatrao neverovatno drskim potezom, treba da odgovorimo agresivno ali ne prelazeći crvenu liniju.

Treba da izdamo naše IOU, ili bar da objavimo da ćemo izdati likvidnost u evrima: treba da smanjimo grčke obveznice iz 2012. koje drži ECB, ili da objavimo da ćemo to da uradimo.; i treba da preuzmemo kontrolu nad Bankom Grčke. Ovo je bio triptih, tri stvari za koje sam smatrao da treba da ih napravimo ako ECB zatvori naše banke. Upozoravao sam kabinet da će to da se desi u narednom mesecu, kako bi nas uvukli u ponižavajući sporazum. Kada se to desilo – a mnoge od mojih kolega nisu mogle da veruju da s eto desilo – moja preporuka za energičnim odgovorom, recimo to tako, nije izglasana.

* Koliko ste bili blizu?

Varufakis: Recimo da je od šest ljudi, dvoje bilo za. Kad nije uspelo, dobio sam naređenje da sporazumno sa ECB i Bankom Grčke zatvorim banke, protiv čega sma bio, ali sam to uradio jer sam timski igrač, verujem u kolektivnu odgovornost.

Onda se dogodio referendum, koji nam je dao ogroman vetar u leđa, koji je zapravo pravdao moj energični odgovor protiv ECB, ali te iste noći Vlada je odlučila da volja naroda, to snažno “Ne” ne bi trebalo da bude nešto što osnažuje moj energični pristup.

Umesto toga vodilo je do velikih ustupaka prema drugoj strani: sastanak saveta političkih lidera, sa premijerom koji prihvata premisu da šta god da se desi, šta god da druga strana uradi, da ne odgovaramo na način da ih izazivamo. Suštinski – to znači pristajanje ... Prestaješ da pregovaraš.

* Dakle, nemate previše nade da će ovaj dogovor biti bolji od prethodnog, možda čak i gori?

Varufakis: Biće samo gori. Verujem u našu vladu i nadam se da će insistirati na restruktuiranju duga, ali ne vidim kako će ministar finansija Nemačke ikada pristati na to u evrogrupi. Ako to uradi, biće čudo.

* E, upravo tako, kako ste objasnili – vaša prednost bi nestala u tom trenutku?

Varufakis: Mislim da da.  Sem ako Šojble ne dobije naređenja od kancelarke Merkel. To ostaje da se vidi, da li će ona to napraviti.

* Možete li objasniti našim čitaocima vaše primedbe na Piketijev “Kapital”?

Varufakis: Dozvolite mi da najpre kažem da se osećam neprijatno jer je Piketi snažno podržao i mene i našu Vladu, a ja sma bio grozan u kritici njegove knjige. Zaista cenim njegovu poziciju poslednjih nekoliko meseci, i reći ću mu to u  septembru.

Ali moja kritika knjige ostaje. Njegov osećaj je dobar, njegovo razmišljanje… Međutim, analiza podriva argumente, što se mene tiče. U njegovoj knjizi neoklasični model kapitalizma daje malo prostora za građenje slučaja koji on želi da predstavi, sem građenjem modela veoma specifičnih parametara, koji podrivaju njegov slučaj. Drugim rečima, ako bih bio pritivnik njegove teze da je nejednakost ugrađena u kapitalizam, bio bi u mogućnosti da učestvujem u svemu tome kritikujući njegovu analizu.

 * Ne želim mnogo da detaljišem, jer to neće biti konačni rez...

Varufakis: Da...

*  Ali u pitanju je  njegovo metričko bogatstvo?

Varufakis: Da, on koristi definiciju kapitala koja kapital čini nemogućim za razumevanje – to je kontradikcija u terminima.

* Da se vratimo na krizu. Zaista slabo razumem vaš odnos sa Ciprasom…

Varufakis: Znam ga od 2010. godine, jer sam bio istaknuti kritičar vlasti u to vreme, iako sam im u nekom trenutku bio blizak. Bio sam blizak sa porodicom Papandreu, još uvek sam, ali sam postao glasan kritičar... U to vreme je bila velika vest da je bivši savetnik govorio “Pretvaramo se da se bankrot nije dogodio, pokrivamo ga sa neodrživim pozajmicama”, i takve stvari. Malo sam uzburkao javnost tada a Cipras je bio mlai lider koji je pokušavao da shvati šta se dešava, u čemu je kriza i kako da se prema svemu tome pozicionira.

* Sećate li se prvog sastanka?

Varufakis: Naravno. Bila je 2010. kraj godine, otišli smo u kafeteriju, nas trojica,i koliko se sećam nije imao jasne poglede o svemu, poput  drahma vs evro,  o uzrocima krize, a ja sam imao, pa veoma “sređene stavove” o tome šta se događa. I počeo je dijalog koji je nastavljen tokom godina...Verujem da sam mu pomogao da oblikuje svoje stavove o tome šta treba da se uradi.

* Kako je, nakon četiri i po godine, ne raditi više s njim?

Varufakis: Ne osećam to tako, osećam da smo još uvek bliski. Naš rastanak je bio veoma prijateljski. Nikada nismo imali međusobnih problema, nikada, ni do danas. I veoma sma blizak sa Euklidom Tsakalotosem, novim ministrom finansija.

* Pretpostavljam da ste sa obojicom razgovarali ovog vikenda?

Varufakis: Nisam razgovarao sa premijerom ove nedelje, u proteklih nekoliko dana, ali sam pričao sa Euklidom, sa kojim sam veoma blizak, i ne zavidim mu uopšte.

* Da li bi vam bio šok da Cipras podnese ostavku?

Varufakis: Ništa me ne šokira ovih dana – evrozona je veoma neprijateljsko mesto za pristojne ljude. Ne bi me šokiralo ni da ostanemo i prihvatimo veoma loš dogovor. Jer razumem da on oseća da ima odgovornost prema ljudima koji su ga podržali, koji su podržali nas, da zemlju ne učini propalom državom. Ali izdao bih sopstvene stavove, koje sam izoštrio 2010. godine, da ova zemlja mora prestati da se pretvara, moramo prestati uzimati nove pozajmice pretvarajući se da smo rešili problem, jer nismo; kada smo naš dug učinili još manje održivim u uslovima daljih mera štednje koje dalje smanjuju našu ekonomiju; i prebacuje teret na one koji nemaju, stvarajući dodatnu humanitarnu krizu. To je nešto što ja neću prihvatiti. Neću biti potpisnik u toj priči.