“Srbija će postati malo balkansko čudo” – u ovaj naslov se može sažeti poruka prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića, čije su reči preneli svi beogradski mediji. Ovu pompeznu rečenicu Vučić je izjavio nakon što je potpisao memorandume o razumevanju sa dve kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE). "Strata Manufacturing PJSC" i "Advanced Technology Investment Company LLC (ATIC)" u vlasništvu su firme "Mubadala", jedne od najvećih investicionih i razvojnih kompanija u svetu, a potpisani sporazumi s Vladom Srbije tiču se naprednih tehnologija poluprovodnika i čipova, vazduhoplovnih tehnologija, telekomunikacija i obnovljivih izvora energije.

Konkretno, ugovorima je dogovoreno da će ATIC i Republika Srbija istražiti izvodljivost istraživačkog i razvojnog centra u Srbiji u industriji poluprovodnika, dok će "Masdar" i Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine zajednički identifikovati mogućnosti investiranja u srpske tehnologije Fokus - program za obnovljivu energiju.

"Mubadala" (Khazna) i Telekom Srbija će istražiti mogućnosti za razvoj data centara u Srbiji, a "Strata" i Republika Srbija će istraživati zajedničke mogućnosti za razvoj avio-konstrukcije.

Ovdašnji državnici naglašavaju značaj ove saradnje u oblasti nauke. Najglasniji je prvi potpredsednik Vlade koji ističe da "treba angažovati svu srpsku pamet kako bi se ispunili strašno veliki zahtevi za izgradnju tih fabrika".

"Srbija će postati malo balkansko čudo, ako u saradnji sa UAE do kraja sprovede planove o izgradnji fabrike čipova i delova za avione", kazao je Vučić.

Vučić je rekao da za dve godine može da bude realnost da avioni koji lete po celom svetu imaju delove koji se proizvode u Srbiji. Prema njegovim rečima, UAE je zemlja koja je jedan od najznačajnijih proizvođača u oblasti avio-industrije i tom fabrikom bi u potpunosti nestao spoljnotrgovinski deficit Srbije, dok bi godišnji izvoz bio 400 miliona evra.

Sa rukovodstvom kompanije “Mubadala” razgovarao je i zamenik predsednika Komiteta za saradnju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima Mlađan Dinkić. Predstavnici ove kompanije su, kako je preneo Dinkić, "impresionirano srpskom naučnom zajednicom".

"Za realizaciju tog projekta (fabrika čipova) važno je da postoji dobra i sposobna naučna zajednica i da vlada podrži taj projekat", istakao je Dinkić.

Međutim, upravo je deo te zajednice ogorčen dosadašnjim odnosom vlasti prema nauci u Srbiji. Pokret “Spasimo nauku” već mesecima ukazuje na katastrofalan položaj naučnih radnika koji nemaju ni osnovna sredstva za rad i higijenu, poput epruveta, sapuna i toalet papira.

“Nadamo se da je Vučić svestan da će, bez drastične promene nedopustivo lošeg odnosa njegove vlasti prema naučnoj zajednici, razočarati i sebe i prijatelje u UAE. Samo razmišljamo logično, budući da je Vučić izjavio kako projekat izgradnje fabrike čipova i avio delova "zavisi od angažmana, posvećenosti i znanja ljudi u Srbiji" i da 'ima strah da li će sve to moći da se ispuni, jer ne želi da razočara prijatelje iz UAE i sebe'”, ističe se u saopštenju ovog pokreta.

Potpisnici poručuju Vučiću da bi umesto straha od razočaranja “bilo logičnije da Vučić učini sve kako bi naučna zajednica u Srbiji mogla značajno da doprinese ekonomskom oporavku Srbije. Podsećamo da smo Vučiću, kao i premijeru Dačiću, još u julu mesecu na pisarnici Vlade predali minimalne zahteve za opstanak i razvoj nauke u Srbiji”.

Podsetimo, od sedam zahteva koje su naučnici predali Vladi Srbije, ispunjen je samo onaj koji se tiče ostavke sada već bivšeg resornog ministra Žarka Obradovića. Predstaavnike pokreta “Spasimo nauku” do danas nije primio novi ministar nauke Tomislav Jovanović, uprkos tome što su mu uputili dva poziva za hitan sastanak.

Jedan od zahteva pokreta “Spasimo nauku” je i podizanje nivoa ovogodišnjih materijalnih troškova po istraživaču na 50 odsto vrednosti iz 2010. godine, kao i da se pri usvajanju budžeta za 2014. godinu obezbede sredstva kojima će nivo materijalnih troškova po istraživaču (DMT2) biti vraćen na isti nivo iz 2010. godine.

Naučnici traže i da se ulaganja u nauku povećaju na jedan odsto bruto nacionalnog dohotka u 2015. godine, u skladu sa Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Zahtevaju i usvajanje kolektivnog ugovora kojim bi se regulisao radno-pravni status zaposlenih u naučnoistraživačkim organizacijama, u skladu sa Zakonom o radu, kako bi se prestalo sa diskriminacijom zaposlenih u institutima, u odnosu na ostale zaposlene u javnom sektoru.

U pokretu “Spasimo nauku” od Vlade Srbije traže da prestane sa neopravdanim kašnenjem isplata zarada i materijalnih troškova, kao i pri donošenju pravnih akata, te da do kraja 2013. donese zakon kojim će se ustanoviti novi organizacioni model finansiranja nauke, po ugledu na rešenja u Evropi i svetu.