U subotu, 5. oktobra, obeležena je deveta godišnjica od stradanja vojnika Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića, koji su pod do danas nerazjašnjenim okolnostima ubijeni u krugu kasarne na Topčideru u Beogradu.

Pred ulazom u kasarnu u Drajzerovoj ulici porodice ubijenih gardista i pripadnici nevladinih organizacija položili su vence i još jednom zatražili od nadležnih da se konačno utvrdi istina o tom događaju. Porodice gardista najavile su da će tražiti prijem kod prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića i ministra pravde Nikole Selakovića.

Pravni zastupnici porodice zahtevaju od Republičkog tužilaštva i Višeg tužilaštva u Beogradu da donesu naredbu o sprovođenju istrage protiv NN lica, kako bi se utvrdio identitet ubice.

"Novi Krivični zakonik omogućava da se sporovodi istraga protiv NN lica zbog krivičnog dela ubistva, dok ranija zakonska rešenja nisu dozvoljavala da se sprovodi istraga, već samo pojedine istražne radnje. Smatramo da su se konačno stekli uslovi da se rasvetli slučaj ubistva po uslovom da postoji politička volja", rekao je novinarima pravni zastupnik porodica Pregrad Savić.

On je naveo da je potrebno da tužilaštvo preduzme svoja zakonska ovlašćenja i da ispita "javna pogovaranja", a na pitanje da pojasni na šta se to odnosi, on je rekao da su "iz tužilaštva stizale informacije o mogućim ubicama i vezama ubica sa pojedinim kartelima, službama obezbeđenja i haških optuženika".

"Ali to u tužilaštvu mnogo bolje znaju, oni su nam saopštavali te informacije i dužni su da ih provere", rekao je Savić.

Janko Jakovljević, otac ubijenog gardiste Dragana Jakovljevića, rekao je da se devet godina od tog događaja još uvek ne zna "ko je decu pobio" i naveo da će zatražiti prijem kod prvog potpredsednika Aleksandra Vučića, kao i ministra pravde Nikole Selakovića, kome je, kako je rekao, poslao tri zahteva ali ih on još nije primio.

Više tužilaštvo u Beogradu i dalje vodi pretkrivični postupak u tom slučaju protiv NN lica, nakon što je veštačenjem FBI-a stavljena tačka na višegodišnje špekulacije da li su gardisti ubijeni ili su jedan na drugog pucali 5. oktobra 2004. godine.

Odmah nakon pucnjave, Vojska je izdala saopštenje da je Milovanović pucao na Jakovljevića i zatim izvršio samoubistvo a potom je vojno pravosuđe utvrdilo da je Jakovljević ubio Milovanovića i izvršio samoubistvo. Zbog sumnje u profesionalnost rada vojnih pravosudnih organa, Savet ministara SCG i Vrhovni savet obrane formirali su nezavisnu komisiju koja je došla do zaključka da je na gardiste pucala treća osoba. Izveštaj nezavisne komisije 2008. godine su potvrdili i forenzičari američkog Federalnog istražnog biroa (FBI).

Porodice su prošle godine dobile anonimna pisma potpisana sa "Bivše obezbeđenje haškog optuženika" u kojima se navodi da je za smrt njihove dece odgovoran haški optuženik Ratko Mladić, koji je u to vreme, kako se tvrdi, bio u objektu "Karaš".

Pravna zastupnica porodice Olgica Batić takođe je rekla da se neće odustati od istine, kao ni od zahteva da se sasluša haški optuženik Ratko Mladić. Ona je ukazala da je Mladić mogao da bude saslušan dok je bio dostupan našim organima, a da je sad potrebno da Ministarstvo pravde uputi zamolnicu Holandiji. Batićeva je dodala da je upućen optužni predlog protiv bivšeg vojnog istražnog sudije.

Povodom tužne godišnjice zajedničkim saopštenjem oglasile su se organizacije Žene u crnom i Centar za evroatlantske studije, koje su izrazile solidarnost sa roditeljima i porodicama ubijenih.

“Slučaj Topčider - ubistvo dvojice gardista Vojske Srbije na redovnom služenju vojnog roka koje devet godina nemaju ni krivični ni bilo kakav drugi epilog, odličan je primer nepostojanja reforme pravosuđa i reforme sistema bezbednosti u Srbiji. I ovaj zločin potvrđuje nedostatak političke volje i odgovornosti države da pročisti državni aparat od onih, koji čine, podstiču ili zataškavaju krivična dela, što predstavlja direktni kontinuitet sa miloševićevim stilom upravljanja ovom zemljom”, navodi se u pismu dveju organizacija.

Centar za evroatlantske studije (CEAS), iz godine u godinu, prikuplja dokaze da država sistematski zataškava okolnosti smrti vojnika u Topčideru, bez obzira da li su na vlasti DSS, SNS, URS, DS, SPS.

“Strategija države je”, navode Žene u crnom i CEAS, “iznurivanje porodica ubijenih vojnika i njihovih pravnih zastupnika, koji se jedini bore za istinu i pravdu, umesto da to čini država Srbija.”

Organizacije traže od države Srbije, a pre svega od ministarstava policije, odbrane i pravde da prestanu da skrivaju istinu o ubistvima gardista i obezbede pravdu za porodice žrtava. Takođe, zahtevaju da nadležne institucije pronađu i kazne sve koji su na bilo koji način odgovorni za ubistvo dvojice gardista, te da okončaju politike nekažnjivosti, kako za zločine u ratu, tako i za zločine u miru.

“Od zapadne međunarodne zajednice zahtevamo pritisak na državne organe da se ovi slučajevi u potpunosti reše, bez obzira da li će se obznaniti da u tome uma i njihove odgovornosti, na primer da li su u objektima bili strani državljani koji po Ustavu tu nisu smeli biti”, navodi se u saopštenju.

“Indikativno je da u Srbiji ni 2013, sa izuzetkom Komisije za istrage okolnosti ubistava novinara,  ne postoji ni kritičan stepen pritiska javnosti da vinovnici ovih, i počinioci drugih kriminalnih dela poput ubistava novinara i političara, budu privedeni pravdi. Nažalost, čujemo da je aktuelni načelnik Vojno bezbednosne agenvije, Svetko Kovač, odbio da pred spomenutom komisijom svedoči o slučaju RTS.

Zapadna međunarodna zajednica je toliko ravnodušna prema okolnostima spomenutih ubistava u sistemu odbrane i prema davidovskoj borbi sa nereformisanim kompromitovanim i korumpiranim pravosuđem sa kojim tvrdi da ima najbolju saradnju, da počinjemo da sumnjamo da i oni o ubistvima znaju mnogo više i da takođe sprečavaju otkrivanje pune istine”, podsećaju dve organizacije.