Zbog čega se Željko Vulić nalazi na psihijatriji?

Ovo mi je odmah prošlo kroz glavu kada sam tu informaciju čuo u subotu. Šta je on to uradio, da bi ga neko, ne znamo ko, uputio na psihijatruju?

• Da li je lud što vjeruje sudovima i na legalan način se bori za svoja prava?
• Da li je lud što se suprotstavio nekim vrlo zajebanim ljudima koji mogu sve da kupe i sve da plate?
• Da li je lud zato što on i njegova porodica godinu dana trpi maltretitranje od vlasti i Mila Radišića?

Ako ga smatrate ludakom, onda je za vas ludak i Sokrat koji je umro jer nije htio da se odrekne svojih principa. Onda je za vas ludak i Đordano Bruno koga su spalili na lomači zbog svojih principa. Za vas je ludak i onaj student sa trga Tjenanmen koji je svojim tijelom na 30 minuta zaustavio 17 tenkova kineske armije, za Vas je ludak i major JNA Milan Tepić čovjek koji je sebe zajedno sa skladištem oružja digao u vazduh. Za vas su ludaci svi oni ljudi koji nisu dovoljno „fleksibilni“ da se prilagode svakoj situaciji.

Pa za vas su ludaci mnogi o kojima ste učili na časovima istorije i možda im se i divili.

Željko Vulić je heroj koji je ustao protiv nepravde, protiv sistema i na kraju ostao sam sa svojom porodicom u toj borbi. On je heroj „malih šansi“ jer zna da je rizik od neuspjeha, odbacivanja, omalovažavanja i zavisti veoma veliki. Nastavio je da se bori i zato je i heroj.

S druge strane veoma je važno da budemo svjesni „patološkog okruženja“ koje se godinu dana kreira oko slučaja Vulić. S jedne strane imamo medije koji o Vulićima pišu samo kada se desi neki incidenti, jer sve ostale priče su davno ispričane i samim tim ni atraktivne običnim ljudima. Naravno postoje i oni mediji koji sistematski i planski Vulića predstavljaju kao nezahvalnog ludaka koji prkosi „dobronamjernim ponudama“ tajkuna, zakonima Republike Srpske i njenim institucijama. Osim medija, u takvim aktivnostima učestvuju i raznoratne inspekcije na svim nivoima, vlast grada Banjaluke, kao i razne vrste policije.

Vulića i njegovu porodicu hapse, tuku, prozivaju u medijima, pozivaju na „dobronamjerne“ razgovore sa gospođom ministarkom i pravo je čudo da ovaj čovjek nije uradio nešto mnogo drastičnije od povređivanja, ja sam uvjeren nenamjernog i u afektu, policajca „kornjaču“ prilikom poslednjeg hapšenja.

Željku Vuliću nije mjesto na psihijatriji, iako se sve čini da ga tamo smjeste. Možda ga samo žele predstaviti ludim u javnosti ne bi li im to bila odskočna daska za dalje aktivnosti.

Zato apelujem na psihijatare i psihologe sa Psihijatrije u Banjaluci da ga puste i odbrane dignitet naše profesije.

*Frontal.ba