Evropska Banka za obnovu i razvoj (EBRD) je u sredu na glasanju o svojoj novoj strategiji energetike prihvatila osnovne principe koji uključuju brigu o energetskoj sigurnosti, socijalnu dostupnost energije kao  i značajno povećanje fokusa na mere za smanjenje uticaja na klimatske promene projekata koje finansira ova banka.

Ovaj potez pozdravile su CEE Bankwatch Mreža, Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) iz Srbije te organizacija 350.org. U zajedničkom saopštenju navodi se da je EBRD pokazala određeni napor da se pridruži ostalim međunarodnim finansijskim institucijama kao što su Evropska investiciona banka (EIB), i Svetska banka (WB) koje idu u pravcu ugrađivanja tzv. skrivenih troškova koje energetika ima radi povoljnijeg uticaja na klimu.

“EBRD je učinio pozitivan korak u pravcu restrikcije investicija u termocentrale na ugalj i uvođenja cene ugljenika za fosilna goriva prilikom procene svojih projekata što može biti moćno oružje za internalizaciju eksternih troškova ugljenika u projektima koje podržava ova banka. Strategija Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) koja je usvojena 10. decembra jasno pokazuje da se sada kako u banci tako i u mnogim glavnim zemljama deoničarima ove banke (Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države, Švedska, itd.) sa pažnjom izbegava investiranje u nove energetske projekte koji bi bili bazirani na uglju”, ističe Fidanka Bacheva-McGrath, iz CEE Bankwatch Mreže.

Ona dodaje da odluka EBRD treba da služi kao “upozorenje energetskoj industriji u svim državama u kojima EBRD ima investicije (uključujući i Srbiju) da oni više u svojim projektima ne mogu izbegavati naše zdravlje i našu klimu”.

“Kriterijumi EBRD-a se mogu koristiti da se isključi finansiranje gotovo bilo kog novog grinfild projekta. Međutim, realnost ove strategije će biti proverena u novim projektima koje ova banka razmatra za finansiranje kao što je npr. slučaj Kosovo C u blizini Prištine, a što će biti provera da li je EBRD zaista spremna da se angažuje oko budućnosti bez uglja ili samo bira put da ga izbegne”, navodi Fidanka Bacheva-McGrath.

Prema rečima Zvezdana Kalmara iz CEKOR-a, EBRD treba da se “povuče iz svih projekata koji imaju konsekvencu u značajnom zagađenju i uništavanju životne sredine”.

“Ovaj potez EBRD-a takođe znači da banka mora dobro da promisli i o finansiranju bilo kojih rudarskih operacija – koje su povezane sa iskopavanjem i upotrebom uglja uključujući i dodatne mašine u već postojećim poljima, a što je zapravo preduslov za korišćenje uglja u energetskim postrojenjima. Banka u svojim operacijama mora da uzima u obzir celinu ciklusa proizvodnje i upotrebe uglja i na taj način tek da postigne stvarnu internalizaciju cene zagađenja u ceni energije, čime bi se poslali pravi signali energetskom sektoru u kom pravcu treba da se kreće, odnosno koje izvore energije da koristi (obnovljivi izvori energije), i kako da dostigne energetsku stabilnost i sigurnost”, smatra Kalmar.

“Banka”, dodaje Tim Ratcliffe, predstavnik 350.org, “treba što pre da prestane da investira u bilo koje projekte vezane za fosilna goriva (kao npr. Veliki Euro-kaspijski naftovod i da se usmeri u pravcu investicija u lokalne i komunalne energetske projekte iz obnovljivih izvora energije koji bi bili od koristi građanima a ne korporacijama.”