Kaži mi da si Ukrajinac i reći ću ti ko si. Ukrajinska kriza je politički Roršahov test, ne samo na ličnom, već i na državnom nivou.  Ono što nam otkriva nije ohrabrujuće za zapad. Izgleda da Vladimir Putin ima više obožavalaca širom sveta nego što bi očekivali za nekoga ko koristi neosovjetsku kombinaciju nasilja i velike laži kako bi raskomadao suverenu zemlju u susedstvu. Kada kažem obožavalaca, ne mislim samo na vlade Venecuele i Sirije, dve najglasnije pristalice. Ruska gromada ima tihu podršku, čak i tiho odobravanje, od nekih najvažnijih sila sveta u razvoju, počevši od Kine i Indije.

U toku poslednje posete Kini, povremeno su me pitali šta se događa u Ukrajini, a ja sam odgovarao kontrapitanjem – kakav je stav Kine o toj zemlji. Zar se država koja je tako dosledno branila principe poštovanja suverenosti i teritorijalnog integriteta postojećih država (SFRJ i Irak), i koja sama ima nekoliko Krimova u perspektivi (Tibet, Xinjiang) ne oseća nelagodno nakon što je Rusija jednostavno prigrabila deo teritorije susedne zemlje?

Pa, usledio je odgovor, to nije velika briga, ali Ukrajina je bila daleko i, iskreno govoreći, pozitivne strane krize nadmašile su one negativne po Kinu. Šta više, SAD će imati još jedno strategijsko odvlačenje pažnje (nakon AlKaide, Avganistana i Iraka) kako bi svoj fokus prebacili sa Kine na azijsko-pacifičku regiju. Odbačena od zapada, Rusija će biti više ovisna o dobrim odnosima sa Pekingom. Što se Ukrajine tiče – koja Kini već prodaje mnogo veću količinu vojne opreme nego što Rusija želi da podeli sa svojim azijskim saveznikom – nove vlasti su tiho uverile kinesku vlast da neosuđivanje aneksije Krima neće uticati na njihove buduće odnose. Šta tu može da se nekom ne dopadne?

Iza ove realpolitike, kako mi je rečeno, postoji i emotivna komponenta.  Kineskim liderima, poput Ksija Đinpinga, koji je rastao pod vlašću Mao Ce Tunga, još uvek je instinktivno toplo oko srca na pomisao da se još jedan nezapadni lider suprotstavio kapitalističkom i imperijalističkom Zapadu. "Ksi voli Putinovu Rusiju”, rekao je jedan dobro informisan posmatrač. Komentari u kineskim  medijima su oprezniji otkad je Putin sa Krima krenuo da zagreva već ionako napetu situaciju u istočnoj Ukrajini. Kineski nacionalni list “Global Times”, koji je prošlog meseca pisao o “vraćanju Krima Rusiji”, sada upozorava: “Istočni region Ukrajine je drugačiji od Krima. Secesija tog regiona od Ukrajine udara direktno u teritorijalni integritet koji je zagarantovan međunarodnim zakonom”. (Međutim, Putin ne želi secesiju nego finlandizaciju  veće Bosne – neutralne zemlje sa verzijom “federalizma” u kojem će imati velika prava, dovoljna da postanu bosanski entiteti, pod ruskom sferom uticaja.)

U svakom slučaju, ova rastuća zabrinutost nije ohladila toplu dobrodošlicu ministru spoljnih poslova Rusije u Pekingu u utorak prošle nedelje. Predsednik Ksi je rekao da je odnos Rusije i Kine “najbolji do sada” i da je odigrao “nezamenljivu ulogu u održavanju svestkog mira i stabilnosti”. Kineski šef diplomatije je izgovorio da je odnos Kine i Rusije “glavni odnos dve zemlje koji se može pohvaliti najbogatijim sadržajem, najvišim nivoom i najvećim strateškim značajem.”. Ridaj, SAD. I Peking se raduje poseti Putina na glavnom samitu sledećeg meseca.

Nije u pitanju samo Kina. Prijatelj se vratio iz Indije. Primetio je da su sa uspehom Narendre Modi i rastom indijske vrste kapitalizma, liberalni Indijci počeli da se plaše da će najveća svetska demokratija dobiti svoju verziju putinizma. U svakom slučaju, za sada je Indija držala stranu Rusije, a ne zapada, u slučaju Ukrajine. Prošlog meseca Putin je zahvalio Indiji za “suzdržan i objektivan” stav prema Krimu.

Indijska postkolonijalna opsesija suverenitetom i ogorčenost svakim pokušajem zapadnog liberanog imperijalizma, stvorila je – iako nelogično – podršku državi koja je ozbiljno narušila suverenitet susedne zemlje. Indijski satirični magazin je čak sugerisao da Putin bude unajmljen kao “glavni strateški konsultant za Indiju sa ciljem da zauvek reši pitanje Kašmira.”I, usput, Indija dobija mnogo oružja iz Rusije.

I nije samo u pitanju  Indija. Dve zemlje partneri Rusije u takozvanoj BRICS grupi – Brazil i Južna Afrika – bile su suzdržane na glasanju o rezoluciji Generalne skupštinie UN koja je kritkvala referendum na Krimu. Pridružili su se Rusiji u izražavanju “zabrinutosti” nakon što je ministar spoljnih poslova Australije predložio da se Putinu zabrani dolazak na samit G20 u novembru 2014. Godine. Ruski ambassador u Južnoj Africi zahvalio je vlasti te zemlje  na “uravnoteženom” stavu.

Zapad se suočava sa odmotavanjem dve velike opruge. Prva, koju konstantno komentarišu, je opruga ogorčenosti Majke Rusije zbog načina na koji se smanjilo njeno carstvo poslednjih 25 godina – pa unazad sve od srca Nemačke do Kijevske Rusije.

Druga je ogorčenost zapadnom kolonijalnom dominacijom. Ona ima mnogo drugačije oblike u različitim zemljama članicama BRICS-a i G20. Svakako nemaju sve kineski monolitni, nemilosrdni narativ nacionalnog poniženja od britanskih Opijumskih ratova.  Ali na ovaj ili onaj način dele jaku zabrinutost za sopstveni suverenitet, otpor severnoamerikancima i Evropljanima koji im govore šta je dobro za njih, i određenu instinktivnu radost ili likovanje nad tuđom nevoljom videvši Ujka Sema (da ne pominjemo Džona Bula) kako mu ratoborni Rus gura prst u oko. Viva Putinisimo!

Očigledno je da ovo nije neposredan problem Ukrajine, nego još jedan horizont koji je otvorila istočno evropska kriza.  U širem geopolitičkom smislu zapamtite: što idemo dublje u 21. vek, biće sve više Ukrajina.

* Prevele Žarka Radoja i Marija Šerban