Dok se golfesrki svet ovog vikenda zagreva za poslednju fazu US Opena, a ostatak sveta zeva, vredi se zaustaviti i razmisliti koliko je golf zaista opasan fenomen. Ne, nije ovo nikakva kleveta o elitizmu ove igre, njenom seksizmu, niti o tome koliko je frustrirajuće igrati je, niti o tome koliko je dosadno gledati je, niti govorimo o tome koliko neguje blesavu tradiciju i sporstku opremu – iako je sve navedeno tačno. Sve su to normativne tačke i razumni ljudi mogu imati različito mišljenje o njihovim vrednostima.

No, ozbiljan slučaj protiv golfa je empirijski i nepobitan – njegov ekološki udar. Izgradanja i održavanje terena za golf štetni su po krhke ekosisteme širom sveta. Problem usložnjava širenje golfa kao međunarodne razonode bogatih, a njegovo prihvatanje od strane vlada i društava oslikava rasipnički i skaredni pristup razvoju koji se u malom ponavlja na milionima prigradskih travnjaka.

Prema izveštaju Ekološkog programa Ujedinjenih nacija o udaru na turizam:

“Održavanje golf terena može takođe da iscrpi izvore sveže vode. Poslednjih godina raste popularnost golf turizma, pa se broj terena za golf rapidno povećao. Tereni svakodnevno zahtevaju ogromne količine vode, što, između ostalog, uzrokuje njenu prekomernu potrošnju; to može dovesti do nestašica vode. Ukoliko je u pitanju voda iz bunara, prekomerno ispumpavanje može uzrokovati pojavu soli u podzemnim vodama. Golf odmarališta su sve češće smeštena na zaštićenim područjima ili u njihovoj blizini, kao i na područjima sa ograničenim resusrsima, što njihov udar čini još težim.”

A, Tourism Concern (britanska organizacija koja sarađuje “s zajednicama koje su turističke destinacije, kako bi smanjila društvene i ekološke probleme koji se tiču turizma”) je izračunala da “prosečan teren za golf u nekoj tropskoj zemlji, poput na primer Tajlanda, godišnje zahteva 1.500 kg veštačkog đubriva, pesticida i herbicida, te da je za njegovo održavanje potrebna količina vode koju iskoristi 60.000 stanovnika ruralnih naselja”.

U slučaju da je neki arhetipski plutokratski golfer poželeo da odbaci ove probleme i pripiše ih samo stanovnicima tropskih zemalja u razvoju, moramo primetiti da je i u Sjedinjenim Državama takođe prisutan manjak vode i pljačka prirodnog zemljišta, kojima se zadovoljava pomama za igranjem golfa. Na primer, istraživanje iz 2003. je pokazalo da su u vodom oskudnom Las Vegasu golf tereni zauzeli 28. mesto na listi od 100 najvećih korisnika vode. Pošto je korišćenje vode u Arizoni i Nevadi, pustinjskim područjima koje se šire, subvencionisano od strane poreskih obveznika iz cele zemlje, Amerikacni plaćaju cenu rasipništva svoje rekreacije.

Zaista, razgranavanje golf terena – prema podacima časopisa Golf Digest, trenutno ih je u SAD blizu 16.000, što je za sada više nego u bilo kojoj drugoj zemlji sveta (Velika Britanija je na dalekom drugom mestu sa 2.741 terena) – oslikava raskalašni pristup Amerike prema razvoju svojih predela.

Tereni za golf, uz prateća odmarališta i domove za stare, su više pažljivo osmišljena imitacija prirode i života u malom gradu, nego što su stvarni; oni nameću pejzažne i arhitektonske norme koje više odgovaraju severoistočnoj klimi u Americi, nego sunčanom pojasu, gde razvoj doživaljava svoj “bum”. Zaista, golf dolazi čak i svojim tipom vozila – nijedan drugi sport, izuzev još jedne američke razonode u vidu auto trka, se ne može pohvaliti time, baš kao što nijedan drugi sport ne koristi ni približno toliku površinu zemlje po igraču kao golf.

Baš kao što investitori na severoistoku uništavaju prave šume i zamenjuju ih imitacijama šuma na golf terenima i pratećim naseljima (“zajednicama”, kako ih nazivaju investitori), na jugozapadu se nameću norme mnogo sušnije klime. Samostalni domovi koji zahtevaju više energije za grejanje i hlađenje, okruženi bujnim travnjacima pored golf terena, od kojih i jedni i drugi zahtevaju velike količine vode tokom vrelih letnjih meseci, nisu prirodni za pustinje. Pa ipak, grade se od Floride do Kalifornije.

Ove veštačke nakaze uzimaju prosečno 150 hektara zemlje koja bi mogla da se iskoristi u mnogo korisnije svrhe, ako već ne može da ostane netaknuta. Od Everglejdsa do doline San Fernando, narušili su prirodno stanište i preusmerili resurse vode.

Pa ako upalite TV i naiđete na US Open, zastanite pre nego što promenite kanal. Ne, ne da biste bez daha posmatrali kako momak po imenu Tajger ili Fil sa štitnikom za sunce svaki čas zamahuje golferskim štapom s ciljem da pogura lopticu ka malenoj rupi, već kako biste razmislili da li je državi potrebno 15.000 manje mesta zarad igranja glupe igre. Na koncu, kada razgovarate s nekim ko se tek vratio iz obilaska Velikog kanjona u koloradu ili nacionalnog parka Jeloustoun, nikada ih neće čuti da kažu: “Da, lepo je to, ali znaš li šta je tamo stvarno potrebno? Golf teren.”

*The Guardian