Lucija Rajner je poslednji put videla svog oca Vladislava 14. novemba 1941. godine kroz bodljikavu žicu koncentracionog logora u Beogradu. Te jeseni, Lucija i njena majka su mu donele hranu, pisma i posteljinu, kada im je stražar rekao da mu to više neće trebati. Njegovu sudbinu nikada nisu tačno saznale, ali pretpostavljaju da je ubijen u streljanjima ili masovnim gušenjima gasom zajedno sa još 6.000 Jevreja i 1.500 Roma koji su skončali u logoru.

Na mestu nekadašnjeg logora poznatog pod imenom "Topovske šupe" sada su ruševine išarane grafitima. Jedini spomen na jezivu prošlost ovog mesta je tabla prikačena na urušeni zid 2006. godine, kada je veći deo ovog poseda uveliko bio prodat za 27 miliona evra tajkunu koji planira da uloži 160 miliona kako bi taj prostor pretvorio u najveći šoping mol na Balkanu.

Lucija Rajner i manja grupa istoričara i aktivista kažu da uništenje Topovskih šupa simbolično pokazuje koliko je dug put Srbije u priznavanju Holokausta na njenom tlu.

“Ne znam zašto država pokazuje ovoliko nepoštovanje prema stvarima koje ne bi smele da budu zaboravljene” kaže sedamdesetdevetogodišnja gospođa Rajner.

U regionu prošaranom spomenicima podignutim u čast partizanskih pobedničkih bitaka, oko 70 hiljada Jevreja koji su nastradali tokom Drugog svetskog rata u Jugoslaviji postali su deo narativa o jugoslovenskim žrtvama fašizma, deo doktrine " bratstva i jedinstva" Josipa Broza Tita kako bi se umanjile nacionalne i etničke razlike u federaciji kojom je vladao od 1945 do 1980. godine.

Lucija Rajner na Času istorije u Topovskim šupama u julu 2013. Foto: Nenad Porobić

Posle Estonije, Srbije je druga evropska država koja je proglašena "očišćenom" od Jevreja, kada je 90 odsto od 16.000 predratnih pripadnika ovog naroda nestalo.

Nakon Titove smrti, jedinstvo je ustupilo mesto otrovnom nacionalizmu koji će na kraju dovesti do raspada Jugoslavije, a Srbija je počela da naglašava stradanja Srba u marionetskoj nacističkoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj.

“Srbi sebe tradicionalno doživljavaju kao žrtve i veoma su spremni da razgovaraju o Holokaustu u Hrvatskoj, jer je njihov dominantni narativ da su Srbi nestali u Jasenovcu zajedno sa Jevrejima. Ali, ako ih pitate o Srbiji, pričaće vam na način kako je to predstavljeno u komunističkom dobu”, kaže Jovan Bajford, istoričar.

Srbija se nada da će dobiti početak pregovora sa EU u januaru, proces koji zahteva mnogo više napora u rešavanju regionalnih tenzija nastalih tokom i nakon ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Međutim, Bajford kaže, to bi takođe moglo doneti pritisak na Srbiju da se suoči sa sudbinom hiljada jugoslovenskih Jevreja.

"Biće pritisak da se izgradi Memorijal Holokausta kao i da se u udžbenike uvedu lekcije o holokaustu”, kaže Bajford.

Srbija je potpisnica "Terezinske deklaracije" kojom se poziva da vrati imovinu otetu žrtvama holokausta, kao i da se identifikuju, zaštite i obeleže mesta masovnih stradanja žrtava. Međutim, primena ovog sporazuma je zakočena.

Srbija kasni za nekoliko susednih zemalja u prepoznavanju zločina nad Jevrejima na svom tlu. Mađarska, Hrvatska i Makedonija imaju muzeje posvećene Holokaustu. Mali muzej u Srbiji, osnovan 1960. godine, posvećen je istoriji Jevreja u Jugoslaviji generalno.

Čas istorije o Topovskim šupama održan u julu 2013. na mestu nekadašnjeg logora Foto: Nenad Porobić

Pobornicima ideje da se obeleži mesto stradanja Jevreja i Roma naročito smeta to što je veliki tržni centar plan Miroslava Miškovića, jednog od najbogatijih ljudi na Balkanu, koji je svoje milione stekao u vremenu raspada Jugoslavije uprkos međunarodnim sankcijama, a njegova imperija je procvetala posle pada Miloševića.

U decembru prošle godine je uhapšen pod sumnjom za prevaru. Platio je kauciju u iznosu 12 miliona evra kako bi na slobodi čekao početak suđenja. Delta i Mišković negiraju bilo kakve zloupotrebe.

Upitani u vezi sa Topovskim šupama, Delta ukazuje da je njihov izbor arhitektonska firma MYS koja će raditi projekat.

Potpredsednik "Delta Real Estate" Vojislav Glavinić kaže za Rojters da će MYS blisko sarađivati sa jevrejskom zajednicom i Ambasadom Izraela kako bi bio napravljen spomenik koji će biti "vidljiv i reprezentativan".

On je dodao i da se dozvole od grada i države očekuju do kraja godine.

Ali ovaj projekat ima svog protivnika i u Republičkom zavodu za zaštitu i naučno proučavanje spomenika kulture, koji tvrdi da još uvek nije dobio nikakav zahtev od Delte.

“Kao institucija čiji je zadatak da čuvamo, zaštitimo i održavamo bitna mesta za buduće generacije, mi želimo da očuvamo Topovske šupe i da reprezentujemo Holokaust koji se tamo dogodio široj publici”, kaže Aleksandra Fulgozi, zamenica direktora Zavoda.

Topovske šupe nisu jedina logorska lokacija u Beogradu, već je to i Staro Sajmište, na kome se nalazi spomenik, ali kritičari smatraju da je to učinjeno samo zbog partizana i političkih zatvorenika koji su tamo stradali. Veći deo ove lokacije se koristi turistički i ugostiteljski.

“Činjenica da dozvoljavamo da se ova dva mesta, u kojima je stradalo toliko ljudi, koriste za ovakve stvari, je pokazatelj istinske srpske kulture zaboravljanja”, kaže Teodor Kovač (90), koji je izgubio oca u Topovskim šupama i majku u Starom Sajmištu.

“Niko ne želi da govori o činjenici da bez ovdašnjih kolaboracionista nacisti nikada ne bi bili tako uspešni. Ovo nije samo pitanje Jevreja, već opšte pažnje prema bitnoj istoriji”, zaključuje Lucija.

* Prevod Alo i Kontrapress