Izložba “Evropa. Jugoistok - Zabeležena sećanja”, koju čine fotografije, video radovi i instalacije umetnika iz 11 zemalja Jugoistočne Evrope, biće otvorena 12. septembra u galeriji Collegium artisticum u Sarajevu, a potom će gostovati i u gradovima ostalih zemalja u regionu
Izložbu organizuju Gete instituti iz 11 zemalja u regionu - Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Grčke, Hrvatske, Makedonije, Moldavije, Rumunije, Srbije, Turske i Kipra, u saradnji sa Muzejom fotografije iz Braunšvajga.
Na izložbi učestvuje 24 umetnika iz regiona: Hassan Abdelghani (Pula), Ana Adamović (Beograd), Jelena Blagović (Zagreb), Pavel Brăila (Kišinjev), Marianna Christofides (Nikozija/Keln), Iosif Király (Bukurešt), Panos Kokkinias (Atina), Milomir Kovačević Strašni (Sarajevo/Pariz), Nikola Mihov (Sofija/Pariz), Erhan Muratoğlu (Ankara), Nikola Radić Lucati (Beograd), Ștefan Sava (Bukurešt), Stefana Savić (Beograd), Sašo Stanojkoviǩ (Skoplje), Predrag Terzić (Beograd), Andreas Tsonidis (Solun), Peter Tzanev (Sofija), Žaneta Vangeli (Skoplje), Sandra Vitaljić (Zagreb), Vangelis Vlahos (Atina), Fani Zguro (Tirana/Berlin) i Vana Kostayola i Kostis Stafylakis (Atina/Ženeva).
Pojedini umjetnici, poput SteIana Save, naglašavaju da “svaki pokušaj istorijske rekonstrukcije podrazumeva svest o rascepu, jer je naše poznavanje prošlosti rascepljeno odsutnostima i previdima”. Fenomen odsutnosti i nestajanja otvara prostor za sugestivnost vidljivog i nevidljivog, kao na pejzažima Sandre Vitaljić. Sa druge strane, umetnici koji se služe dokumentarnim pristupom nastoje dekonstruisati oficijelnu istoriografiju, poput Nikole Mihova koji istražuje monumentalne komunističke spomenike u Bugarskoj. Marianna ChristoIides kombinuje dokumentarno sa performativnim prikazujući dečaka koji izvodi salto na graničnoj zoni u Nikoziji i pretvara ga u znak protesta protiv podele.
Nikola Radić Lucati se bavi ispitivanjem nasleđa arhitekture humanističkog modernizma u kontekstu političkih ishoda nacionalističkih politika prevučenih preko urbanog sećanja Beograda. Mesta, i njihove zgrade su postale “mesta od posebnog značaja” gde se suverenitet države selektivno sprovodi, i gde se ekonomije nekretnina i kulture koriste u suzbijanju istraživanja, edukacje i komemoracije Holokausta i genocida.
Izložba pruža uvid u različite istorijske narative, ali takođe u različite umetničke pristupe među fotografije i videa, od trezvenog registrovanja , subjektivnog dokumentiranja i biografskih storija do analitičkog i performativnog preispitivanja istorije, navodi se u pozivu organizatora.
Otvaranje izložbe pratiće panel diskusija, u okviru koje će biti predstavljene različite perspektive i umetničke pristupe temama i problemima kulturnog sećanja, a 14. septembra će Milomir Kovačević Strašni provesti posetioce kroz sopstvena zabeležena sećanja.
U projektu učestvuje deset kustosa i institucija kulture: Constanze Wicke (Muzej fotografije, Braunšvajg), Nadežda Džakova (Narodni muzej bugarske vizuelne umetnosti, Sofija), Evangelos Ioakeimidis (Muzej fotografije, Solun), Sabina Salomon (Muzej savremene i moderne umetnosti, Rijeka), Zoran Petrovski (Muzej savremene umetnosti, Skoplje), Irina Cios (Internacionalni centar za savremenu umetnost, Bukurešt), Ana Panić (Muzej istorije Jugoslavije, Beograd), Branka Vujanović (Collegium artisticum, Sarajevo), Burcak Bingol (CDA&projects gallery, Istanbul) i Yiannis Toumazis (Centar za umetnost Nikozije i Pierides fondacija).
Nakon regionalne premijere u Gradskoj galeriji Collegium artisticum, izložba će putovati u sve zemlje-učesnice u projektu.
