Samir Šestan | 08/03/2024

Film kroz prizmu tri generacije žena pokušava da da prikaz tekućeg rata u Ukrajini, koju je u februaru 2022. napala Rusija, kao i nasilne istorije te zemlje kroz decenije.

Ne sme se tako otići, bez Nobelove nagrade, dok se Sloveni međusobno ubijaju, dok svi sve zabranjuju, dok „one“ državice tavore na zadnjim koncima, dok se sećanje još muči jer niko ne sme da ga eutanazira

Problem je što dan nakon političkog performansa golih nacionalista na trgu ispred Narodnog pozorišta, na njega nag nije izašao kompletan ansambl tog pozorišta, na čelu sa svojim direktorom. I tako svi ansambli svih pozorišta u Sarajevu. I svi umjetnici. A onda i svi građani kojima je dosta tog političkog licemjerja u kome im pljačkaši javnog novca, bez elementarne socijalne osjetljivosti, drže moralne pridike.

Čovek, zauzet raščišćavanjem okolnih ruševina i spašavanjem preživelih ljudi, možda i sopstvene dece, ko bi to znao, primećuje njenu nevolju i prepoznaje bol majke, te joj prilazi i počinje otklanjati teško kamenje. Osluškuje. Ona ga pažljivo gleda, zatim je ponovo osvaja nemir.

U okviru ovogodišnjeg festivala je u programski putokaz "Zamišljajući Jugoslaviju"

Za razliku od prošle godine, kada je, kao i većina festivala širom sveta, održan online, ove, 2021. godine od 17. do 28. novembra festival je okupirao većinu bioskopa u Amsterdamu, a kako su saopštili iz direkcije, za tih 10 dana zabeležili su čak 100.000 poseta

Nije ova jebena priča vredna pričanja jer je mural o kome je reč nečije romantično umetničarenje, nego jer služi da ti jasno stavi do znanja da je politika ove države=Ratko Mladić i da će onima koji sa tim imaju probem zavrtati ruke pred kamerama. Jer, ispostaviće se – za jaje na zid te spektakulatno hapse, a za friziranje naslikanog osuđenog ratnog zločinca – tajac.

Cvet Srebrenice, simbol genocida u tom gradu u istočnoj BiH, gde su snage Vojske i policije Republike Srpske i paravojne snage iz Srbije ubile preko osam hiljada ljudi, većinom Bošnjaka, pojavio se na ulicama Beograda u trenutku kampanje za uklanjanje murala ratnom zločincu osuđenom za Srebrenicu - Ratku Mladiću

Već mesecima traju pokušaji da se mural uništi, međutim, za samo par sati huliganske grupe ga vraćaju u prijašnje stanje. Na kraju su uvedene i straže kako bi se onemogućila bilo kakva intervencija na njemu

Damir Avdić, u medijima neretko označavan kao “trubadur apokalipse” i “pesnik sa električnom gitarom”, objavio je do sada šest albuma i tri romana, te jednu zbirku pesama. Poznat je po teškim hard core rifovima i lucidnim stihovima kojima secira svet i ne štedi nikoga, uključujući i sebe.

Damir često pjeva do samog kraja daha. Divne su te mili-sekunde koje mu ostaju od života kojeg je udahnuo baš nekoj riječi kojoj se posvetio.

„Želim da verujem da postoji razlika između politike i ljudi. Zato smo opet ovde. Organizatori festivala su se veoma trudili da dođu do nas i to me jako dirnulo, da postoje ljudi u Mađarskoj kojima je stalo do moje porodice. Hteli smo da dođemo, da razgovaramo s vama i da javno objasnimo koliko mađarska vlast i njihovi zakoni ugrožavaju migrante i izbeglice. Naša je dužnost da pred Mađarima govorimo o izbeglicama koje su ugnjetavane u mađarskim kampovima“, rekao je Hasan.

"Pokušali smo da preživimo. Pokušali smo da ostanemo u našim domovima. To je sve“

Ovaj takozvani civilizovani svet je voljan da one koji nisu u njegovom začaranom krugu pusti da pate u agoniji kojoj nema kraja. Njih nije briga, i nema naznake da će ih ikada biti briga.

Ovde govorimo o poricanju genocida – okretanju istorije naopačke, pretvaranju počinitelja u heroje, a žrtava u zločince. Ova istorija hrišćanskih ubistava muslimana zbog navodne odbrane njihove kulture, je posebno važno da se dobro razume u vreme povećane diksriminacije muslimana i drugih manjina u SAD i Zapadnoj Evropi.

Film prati dvoje emigranata sa Kube koje ljubav prema filmu, prijateljstvu i slobodi ponovo spaja, nakon godina razdvojenosti.

„Sve je spremno. Dobili smo dozvolu vlasnika bioskopa, prikazaćemo film u bioskopu Revolucija, a dok smo čekali kopiju, dobili smo i ekran“, najavio je režiser Gasmelbari. „To je veliki trenutak za nas. Biće to početak na neki način ponovnog otvaranja bioskopa u Sudanu. Sada je politička situacija definitivno bolja i nadamo se da će ovo biti početak oživljavanja bioskopa u našoj zemlji“, poručio je Shaddad.

Kako su saopštili organizatori, čak 64 odsto ovogodišnjeg takmičarskog programa napravile su žene, a 47 odsto od ukupnog programa, što 32. izdanje čini najbrojnijim kad su u pitanju režiserke.

Projekcija je bila krcata. U mrklom mraku Motovuna, u tom trenutku svjetlio je samo „Tusta“.

Budisavljevićkin film nije ”the” film o ratu, već jedan od filmova o našoj zajedničkoj i kompleksno-ispreplitanoj prošlosti. Daje nam nova saznanja o pojedincima ali to ne čini nauštrb komplikovanosti. Ne glorifikuje već dosta nesentimentalno priča o uplitu velikih događaja u male ljudske živote, te pokušaje ljudi da se na različite načine orjentišu u opasnim vremenima.