U Beogradu je preminula Borka Pavićević, dramaturg i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju.

Rođena je 1947. godine u Kotoru, Crna Gora, Jugoslavija.

Diplomirala je dramaturgiju 1971. godine godine na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, gde je i magistrirala 1976. godine sa tezom „Neorealistička drama u Srbiji između dva rata“.

U Ateljeu 212, u dramaturškom odeljenju, radila je 10 godina (1970 - 1981), i u BITEF-u 20 godina. Dramaturg u pozorištima u Zenici, Splitu, Skoplju, Ljubljani, Subotici i Beogradu (1978 - 1991). Osnivač teatra Nova osećajnost u staroj beogradskoj Pivari (1981). Učesnica pokreta KPGT (Kazalište, pozorište, gledališče, teatar, 1984-1991). Umetnička direktorka Beogradskog dramskog pozorišta, smenjena zbog političkog i javnog delovanja (1993). Učesnica je Civilnog pokreta otpora (1991). Članica Beogradskog kruga, udruženja slobodnih intelektualaca, od osnivanja.

Osnivač i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu (od 1994. godine). Pisac kolumni u časopisu Susret, zatim nedeljniku Vreme, od njegovog osnivanja, i u dnevnom listu Danas. Objavila je tri zbirke eseja: „Na ex – Postdejtonska moda“ (Novi Pazar, 1998), „Moda“ (Beograd, 1994) i „Glava u torbi“ (Beograd, 2017) – kao i tekstove u mnogobrojnim časopisima, zbornicima, dnevnim i nedeljnim novinama.

Od 1991. godine učestvovala je u mnogobrojnim antiratnim akcijama u Beogradu i drugim jugoslovenskim gradovima, u saradnji sa jugoslovenskim organizacijama koje su se zalagale za demokratizaciju i razvoj civilnog društva u Srbiji i regionu.

Dobitnica nagrade Hirošima fondacije za mir i kulturu 2004; nagrade „Ruts“ Evropske kulturne fondacije za 2009. godinu, nagrade „Osvajanje slobode“ koju dodeljuje fond „Maja Maršićević Tasić” 2005. godine, i nosilac je Ordena legije časti Republike Francuske 2002. godine.

Draga Borka, nedostajaćeš!

iz sveg glasa
(dvorišna, horska/zborska)

jedna borka
iz dvorišta,
tamo gde još
stoji kamen,
vikala je 
iz sveg glasa:
neka traje
crven plamen!

jedna borka
iz dvorišta,
sve sa krampom 
i karminom,
vikala je 
iz sveg glasa:
ne igraj se
sa istinom!!

jedna borka
iz dvorišta,
tamo gde se
bolje sanja,
još nam viče
iz sveg glasa:
nema nam
odustajanja!!!