ARTivizam
Poezija Raše Kominca
Sređen i uređen život
21/03/2017 | 13:26
vidite, plutam kroz srećan i uredan život i eto nas, mene i kejti, na zasluženom odmoru, grčka ostrva i tako to, srećni i bezbrižni
Photo: Pete Revenkorpi

Povodom Svetskog dana poezije objavljujemo pesmu Raše Kominca

SREĐEN I UREDAN ŽIVOT

vidite, moje ime je džon i vodim sređen i uredan život.
48 mi je godina, kosa brižljivo začešljana unazad,
za 5 soma glanc novi zubi šljašte na junskom suncu.
sa svojom ženom, kejti joj je ime,
imam uredan i redovan seks, četiri puta mesečno,
oko božića i nove godine češće, možda i strasnije.

vidite, vodim uredan i sređen život,
imam siguran posao u brokerskoj kući,
kejti vodi računa o kući i
nije želela decu, kaže,
“život je sigurniji bez njih”,
i da znate, u pravu je,
naprosto klizimo kroz život,
midsomer je baš zgodno mesto za miran život,
a london neizdrživ i preskup.

vidite, plutam kroz srećan i uredan život
i eto nas, mene i kejti, na zasluženom odmoru,
grčka ostrva i tako to, srećni i bezbrižni.

ali, vidite, na terasi preko puta
svakog dana viđam tog čoveka,
skoro da mi ga je žao,
po ceo bogovetni dan šljema:
pivo, vino, flaše na sve strane i
ponekad stoji na terasi potpuno nag
sa slušalicama na ušima i
kejti kaže kako ću nešto morati da preduzmem
protiv tog nesnosnog čoveka,
ali nekako, u poslednjem trenutku,
pojavljuje se ta žena, njegova žena
zanosnih nogu i prelepog tela
(ali to nije važno),
vidim te oči, njene oči
kako s ljubavlju gledaju u svoga čoveka,
čujem ih kako kratko govore nekim čudnim jezikom
uvek na ivici histerije,
trenutak kasnije tama sobe ih odvaja od mene.

ali, vidite, vodim miran i potpuno sređen život sa kejti,
sedim na terasi zagledan u svoju šolju čaja i
zamišljam te ljude tamo kako vode ljubav
skriveni iza sintetičke zavese koja leluja
na vrelom mediteranskom vazduhu.

i vidite, ponekad, ali samo ponekad
poželim da prošetam do te terase i sa sobom
ponesem vino ili pivo, sednem u pletenu stolicu
smešeći se tim ljudima
punim ljubavi.
ali, ništa, ništa se ne događa
kejti telefonom obaveštava svoju majku
da je ibica neuporedivo lepša, a
da na ovom ostrvu nema dovoljno britanaca i
da je neki čovek, 
verovatno srbin, bugarin ili nešto tome slično
svakog dana iznova šokira 
stojeći nag na svojoj terasi večito nešto ločući.

vidite, bilo je pet popodne, otpio sam čaj i
zverao na terasu preko puta.
i taj čovek i ta žena, sedeli su za stolom i razgovarali.
video sam hranu na stolu, čaše i vinske boce,
zatim se usredsredih na njihove pokrete,
zatim lica,
na kraju ugledah oči,
oči toga čoveka,
oči te žene,
oči koje su se nagledale...
i taj se čovek naže ka njoj, svojoj ženi i
ovlaš je poljubi u obraz, ona nešto reče i
uputi mu najlepši osmeh koji sam ikada video

Komentari[ 0 ]