Ako je tržište bog onda je senzacionalizam njegov apostol. Uroš Djurić

Postoje elementi iz biografije Uroša Djurića koji često presudno utiču na recepciju njegove umetnosti. Naime, kad god se o Urošu govori ili piše uvek se ističe kako je on urbani lik, iz umetničke porodice, ljubitelj filma i stripa, slikar, izdavač, dizajner, radio-voditelj, gitarista, bubnjar pank benda Urbana gerila, glumac, fudbalski navijač, javna ličnost… Na neki način upravo je Djurić onaj naš umetnik koji je najpotpunije shvatio Vorholovu postavku o tome kako umetnik današnjice jednostavno mora da bude slavan. 

Kao vrhunski čin umetničkog narcizma, ali i hrabrosti da se stane iza vlastitog dela, odnosno onoga što ono treba da predstavlja, Djurić u prvi plan svoje umetnosti teatralno istura sebe. Autoistorizacija i autoironizacija su strategije koje Uroš dosledno primenjuje ili, kako sam kaže: Reč je o projekciji ličnosti kao posrednika ideja

Djuriceva umetnost je programski antipod svakoj pretpostavljenoj društvenoj normalnosti. On zna da umetnik treba da provocira, iritira, podstiče na dijalog, izaziva reakcije. Lažnoj ozbiljnosti, kao dominantnom diskursu ovdašnje tradicionalne (tradicionalisticke) kulture, Djurić proračunato oponira kulturom (strategijom) ekscesa i incidenta – stoga i je on sâm često doživljen/percipiran kao: incident, poremećaj, prazno polje, crna rupa, iskliznuće, elementarna nepogoda (ili, možda, sve to zajedno) savremene srpske kulture. Ishod tih kompleksnih, često rizičnih igara, nije uvek lako predvidiv – zato naš junak zna da bavljenje umetnošću u Srbiji danas, pored egzistencijalne nesigurnosti kao konstante, podrazumeva i to da se stalno rizikuje, gubi tlo pod nogama i da se to isto tlo iznova pronalazi.

Uroš Đurić je studirao istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu i slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Diplomirao i magistrirao na Slikarskom odseku FLU. Na likovnoj sceni prisutan od 1989, pokretanjem autonomističkog (anti)pokreta sa Stevanom Markusem, s kojim potpisuje Manifest  Autonomizma (1994). Imao dvadeset pet samostalnih i učestvovao na vise stotina grupnih (medjunarodnih) izložbi. Bavi se i grafickim dizajnom. Početkom osamdesetih bio aktivan protagonista beogradske pank scene (Urbana Gerila). Učestvovao u vise igranih i dokumentarnih filmova, umetnickih akcija, radionica i strip izdavastvu. Jedan je od osnivača umetničke asocijacije Remont. Radio kao nezavisni saradnik radija B92. Široj publici poznat i po ulozi Andjela u filmskoj trilogiji “Mi nismo andjeli”.