Nekoliko ljudi je povređeno nakon što je makedonska policija bacala šok bombe i suzavac na izbeglice na ničijoj zemlji, zaglavljene između grčke i makedonske granice.

Vlada Makedonije je dan ranije uvela vanrednu situaciju u zemlji zbog sve većeg broja izbeglica iz Sirije, Iraka, Somalije koji kroz tu zemlju prolaze na putu ka EU. Međutim, zbog podkapacitiranosti i nezainteresovanosti vlasti da im konkretnije pomogne, na železničkoj stanici u Đevđeliji, odakle vozom idu za Srbiju, poslednjih dana je dolazilo do tuča, naguravanja, ubacivanja kroz prozor i sl. Jedan makedonski portal je javio da je zabeleženo 15 spontanih pobačaja zbog naguravanja prilikom pokušaja ulaska u vozove.

U petak je situacija eskalirala – na granici su se pojavile specijalne snage, razvučena je žica i grupi od oko tri hiljade ljudi nije dozvoljeno da pređu u Makedoniju, a policija je na njih bacala suzavac i šok bombe.  

Snimci i fotografije porodica sa decom, povređenih ljudi kako beže od suzavca obišli su svet.

„Situacija je bila strašna. Ti ljudi prelaze 10 - 15 kilometara da dođu do granice sa Makedonijom, neki od njih uzimaju ilegalne autobuse koji ih ostave nekoliko kilometara ispred, ali svejedno taj deo moraju da prepešače. Izmoreni su, gladni, dehidrirani... Na takve ljude su bacili suzavac“, priča makedonska aktivistkinja Gabriela Andreevska, koja celu noć i čitav dan bila sa izbeglicama i pomagala im.

Popodne su stigle vesti da su deo njih ipak pustili preko granice ka Đevđeliji.

„Pustili su oko 600, 700 ljudi da pređu granicu. Više nećemo imati gužve kao ranije, ali ljudi će naći način da prelaze. Evo danas je grupa od 100 – 150 ljudi uspela da se dokopa Đevđelije bez obzira na blokadu. Išli su preko šuma, i uspeli su. Makedonska policija ih od sinoć vraća, što ne sme da radi. Vratila je sveukupno nekih 100 – 200 ljudi u Grčku, ali nema pravo na to. Krši zakone. Ukoliko pređu granicu, Makedonija mora da im obezbedi osnovnu pomoć – da se prijave i sl. Vraćali su ljude ova dva dana“, kaže Andreevska.

Lekari bez granica (MSF) su saopštili da su pružili pomoć za oko 10 povređenih ljudi. "Nasilje koje je upotrebila Makedonija protiv bezazlenih i ranjivih ljudi je nečuveno i mora odmah prestati", rekla je Aurelie Ponthieu, savetnik pri Lekarima bez granica. "Šokantne scene su rezultat ekstremnih mera kako bi sprečili očajne ljude koji beže od rata i nasilja, da pređu granicu. Ali zatvaranje granica i korištenja nasilje nije rešenje, takvi postupci produbljuju humanitarnu krizu."

Prema Dablinskom sporazumu, podsećaju MSF, izbeglice trebaju podneti zahtev za azil u prvoj EU zemlji u koju dođu. Međutim, grčke vlasti se bore da im ponude pristojne uslove prijema, pa se izbeglice odlučuju da nastave put dalje ka severu preko Balkana.

"Kako stotine hiljada ljudi može ostati u zemlji koja im nije u stanju pružiti ni pristojan prijem za nekoliko dana? Svedoci smo apsurda evropskog sistema azila, s teškim posledicama na zdravlje i integritet tih izbeglica", kazala je Ponthieu.

Osude i demanti

Nakon događaja u petak oglasila se Evropska komisija, koja je saopštila da Makedonija ima pravo da kontroliše svoje granice. Međutim, međunarodna organizacija za ljudska prava “Amnesti Internešenel” (Amnesty International) saopštila je da su izbeglice u Makedoniji izložene ozbiljnom riziku od nasilja. Ova organizacija saopštila je da ima informacija da su vojnici i specijalna policija na granici tukli izbeglice, pa čak i pucali u zrak kako bi sprečili prolazak izbeglica kroz bodljikavu žicu. Navodno su pritom korišteni gumeni meci.

"Svaka zemlja ima ovlašćenja da kontroliše vlastite granice, ali ovakva vrsta paravojne reakcije je neprihvatljivo kršenje međunarodnih zakona. Makedonske vlasti se ponašaju kao da imaju posla s vandalima, a ne s izbeglicama koji beže od progona i sukoba", kazao je Gauri van Gulik, zamenik direktora AI za područje Europe.

Van Gulik poručuje kako sve zemlje imaju dužnost da štite izbeglice koji beže pred ratom, pa tako i Makedonija. "Ako se sistem s tim ne može nositi, onda morate poboljšati sistem, ne možete zaustaviti ljude na granici", poručuje Van Gulik.

Oglasio se i UNHCR koji je kritikovao odluku makedonskih vlasti o zatvaranju južne granice radi zaustavljanja migranata koji pokušavaju da uđu iz Grčke. "To su izbeglice koje traže zaštitu i u tome ne smeju biti sprečene", izjavila je portparolka ove organizacije Melisa Fleming.

Ona je pozvala Ervopu da pronađe rešenje i napomenula da su Makedonija i Srbija preopterećene i da "ne mogu biti ostavljene same sa ovolikim brojem izbeglica".

Informacije o nasilju nad izbeglicama, koje su dokumentovale skoro sve svetske agencije i mediji, makedonski MUP je demantovao.

"Nisu brutalni, naprotiv oni postupaju u skladu sa ovlašćenjima. Imaju obavezu da štite granicu i sebe, te da ne nastupaju ofanzivno", rekao je portparol Ivo Kotevski u izjavi za Tanjug.

Pomoć volontera iz Češke

Gabriela Andreevska za Kontra PRESS kaže da je situacija na granici teška, da su izbeglice prepuštene same sebi, i da im uglavnom pomažu aktivisti. Država se ne meša, a ni UNHCR i Crveni krst.

“Crveni krst radi samo jednu smenu, ostalo je sve na aktivistima, a nas radnim danima na terenu ima dvoje. Vikenndom dođu ljudi iz drugih gradova pa je lakše. Razočarana sam u organizacije na visokom nivou. Samo njihov prevodilac komunicira sa izbeglicama, oni ne. Nemaju nikakvu interakciju s njima. Dođu i posmatraju, a ima ih 5 -6. Bar jedan bi mogao biti na terenu celo vreme.

S druge strane, građani su izvrsni. Mi uspevamo da organizujemo do dve hiljade sendviča za izbeglice, u zemlji u kojoj je nezaposlenost preko 50 odsto, ljudi su sposobni da odvoje novac za sendvič za izbeglice.

U Srbiji i Grčkoj je malo drugačije, imaju bar neke prihvatne centre, ali ovde nema ništa. Kada država funkcioniše, građani ne moraju da se toliko organizuju. U Makedoniji moraju, i to nije samo deljenje hrane, nego i informacija, zvanje lekara, bolnice, banke.... razne informacije im obezbeđujemo. Radimo sve.

Imamo redovne koordinacijske sastanke sa predstavnicima vlasti, koji su potpuno nezainteresovani. Grade spomenike, a nemaju novaca da pomognu ljudima koji beže od ratova“, kaže Andreevska.

Od jula meseca, s  njima je i grupa Čeha – četvoro njih. Došli su na deset dana da pomognu, a onda su shvatili da su neohodni tu. Trojac se vratio da skupi humanitarnu pomoć u Češkoj, i uskoro dolaze na mesec dana na jug Makeodnije sa onim što su prikupili. Ostao je Rihard, koji sa Gabrielom pomaže ljudima da što pre dođu do Srbije.

Na pitanje kako ih tretiraju građani Đevđelije, Gabriela kaže: „Pokušavaju da zarade na njima. Vodu im naplaćuju dva evra, recimo. Među nama, aktivistima, nema ljudi iz Đevđelije. Svi smo iz nekih drugih gradova i dolazimo ovde da pomažemo. Makedonija je mala i nerazvijena zemlja. Mi nemamo infrastrukturu za ovoliki broj ljudi i potrebna nam je sva moguća pomoć.“

Gotovo 39 hiljada imigranata, uglavnom iz Sirije i Afganistana je prošlog meseca registrovano u Makedoniji. Kako javljaju mediji, broj bi mogao biti i veći jer ih je hiljade evakuisano sa grčkog ostrva Kos prema kopnu nakon što je prošle sedmice 21.000 izbeglica i imigranata stiglo na grčku obalu.

Izbeglice koje uspeju da dođu do Đevđelije moraju se registrovati u lokalnoj policiji koja im, kao i u Srbiji, daje tranzitnu vizu od 72 sata s kojom mogu proći kroz Makedoniju. Na stanici se ukrcavaju u posebne vozove koji ih odvoze u selo Tabanovce na granici sa Srbijom gde mogu tražiti dozvolu za ulazak u Mađarsku, članicu EU.

Nevladine i humanitarne organizacije koje vrše pritisak na vladu da izglasaju promene zakona predložene u junu kojima bi se izbeglicama dozvolio siguran prelazak preko Makedonije kažu da će zatvaranje granice omogućiti ponovni procvat ilegalnog krijumčarenja.

„Ovo nije način da tretiraju ljude. Govorimo o ljudima koji su pobegli od rata. Ne možete da tretirate ljude ovako. Moramo pronaći neko rešenje. Zatvorene granice nisu rešenje. Oni će uvek naći put da ih zaobiđu“, kazala je Andreevska.