Koji su izbori pred Makedonijom nakon neuspeha referenduma o Dogovoru s Grčkom? Građani Makedonije nisu 30. septembra izašli u dvoljnom broju, preko 50 odsto, da bi rezultat referenduma bio pozitivan, iako je od 37 odsto izašlih 91 odsto bio za promenu imena države u Severna Makedonija. O tome koje su opcije vlasti, kakva je uloga EU i Rusije u svemu, te kako se boriti protiv govora mržnje koji se zahuktao pred referendum u javnom prostoru, za KontraPRESS govori direktorka Balkanske istraživačke mreže (BIRN) za Makedoniju, novinarka Ana Petruševa.

KONTRA: Zašto je referendum podbacio? Da li je odluka premijera Zorana Zaeva da ga raspiše bila naivna?

Petruševa: Ne bih rekla da je Zaev bio naivan, dokaz tome je činjenica da je u startu referendum odredjen kako „konsultativni“. Na taj način je unapred presretnuta situacija da na njega ne izađe dovoljan broj glasača. Jer zaista bi bilo naivno očekivati da će cenzus biti postignut, osobito što je u samom startu bilo jasno da će opozicija kalkulirati do zadnjeg trenutka. Zašto je podbacio? Cenzus nije postignut jer je opozicija praktično dala snage taboru koji je bojkotirao i aktivno agitirala da se ne izađe na glasanje. Sa druge strane, birački spisak ne korespondira sa brojem ljudi u zemlji i mislim da su bila nerealna očekivanja da će se za referendum ponoviti situacija kao 2016. godine kad su ljudi dolazili sa svih strana sveta da bi glasali. U takvim uslovima referendum formalno pravno nije mogao biti uspešan. S druge strane kao i sve kod nas, i rezultati su više pitanje dojma nego činjeničnog stanja - de fakto svi su se proglasili pobednicima.

KONTRA: Ponašanje opozicije i predsednika, koji su pozvali na bojkot je bilo očekivano. No, kako komentarišete ponašanje vlasti nakon objave nedovoljne izlaznosti?

Petruševa: Oni su očekivali veći odziv koji bi bio dovoljno ubedljiv argument u parlamentu za ustavne izmene. Lično mislim da bi ponašanje oporbe bilo isto i da je 700 hiljada glasača izašlo. Ali valjda im je to trebalo za umetnički dojam. Formalno pravno sve ispod 900 i nešto hiljada je neuspešan cenzus. I u slučaju da je referendum bio uspešan, to ne bi proizvelo pravne posledice, zato je konsultativni. I da je izašlo više od 900 hiljada poslanici ponovo glasaju po svom ubeđenju. Zato je i u kampanji narativ bio da će poštovati volju većine koja će izaći na referendum i glasovati. Odmah nakon referenduma su se malo šokirali, zatim pomirili sa tim da je više od 600 hiljada ljudi glasalo za promenu imena, navukli hrabro lice i čizme od sedam milja i idu dalje. Ništa im drugo i ne preostaje.

KONTRA: Kako tumačite ulogu EU u celokupnom procesu postizanja sporazuma i same kampanje?

Petruševa: Uloga EU i međunarodne zajednice u slučaju Makedonije je za divno čudo bila proaktivna. Gotovo da se ne sećam da su stranci tako aktivno, direktno učestvovali u promicanju neke odluke ne samo u Makedoniji već i u regionu. Možda je to i zbunilo ljude, nisu navikli da nam dolaze često tako visoki gosti, da nas praktično mole da progutamo knedlu da bismo ušli u NATO i EU. Takođe, mislim da je to uticalo na ljude da misle da je referendum gotova stvar, da toliki angažman međunarodne zajednice ne može da se završi neuspehom, te su mnogi mislili da neće biti velika razlika da li će ostati kući ili ne. Ostaje hroničarima i istoriji da utvrde da li je to aktiviralo poznatu balkansku inatljivost da pojede kilo soli iz inata. Ne znam, kažem, to ostavljam drugima da utvrde.

KONTRA: Da li je Makedonija bliže izborima ili podršci opozicije u Sobranju?

Petruševa: Vlada je odlučila da ipak pokuša da progura ustavne promene u Skupštini, mada nismo videli do sada nikakav znak da je opozicija spremna da odstupi, u situaciji gde ustavne promene ne mogu biti izglasane bez dve trećine. To znači da će vladajuća većina pokušati da ubedi neke od poslanika VMRO DPMNE da glasaju za promenu ustava i podrže sporazum sa Grčkom. Ukoliko to ne prođe, očekujem da će raspisati izbore, što ponovo ne znači da ce socijaldemokrate uspeti da osvoje ubedljivu većinu u parlamentu. U svakom slučaju, kriza se nastavlja.

KONTRA: Ako Vlada ne uspe do kraja godine da dobije podršku za sporazum, šta se može desiti sa Makedonijom?  

Petruševa: Ako ne uspe čeka nas ciparski scenario, ako uspe kreću procedure za NATO, a za EU ćemo morati malo i da se oznojimo. Ništa nije gotovo. Ni kod nas, ni u Grčkoj.

KONTRA: Deo medija u regiji i svetu se skoncentrisao na ulogu Rusije u samom referendumu. Kakva je njena uloga bila u svemu ovome i da li je takav način izveštavanja kontraproduktivan za Makedoniju?

Petruševa: Jeste, kontraproduktivan je. Svaka konspirativna teorija koja dobija legitimitet po meni je kontraproduktivna. Da, vidljiv je interes Rusije, ali vidljiv je i nedvosmislen interes i Zapada. Ta mešetarenja su više propagandne alatke nego realne procene. Jer da su realne ne bi bile predmet novinarskih već bezbednosnih izveštaja. Loše je to i za novinarstvo u zemlji i regiji.

KONTRA: Novinar državne novinske agencije je javno, na društvenim mrežama, pozvao na silovanje koleginice koja je dopisnica nekoliko zapadnih medija. U kakvoj društvenoj atmosferi je nastao ovaj tvit i čega je posledica? 

Petruševa: U redovnoj atmosferi. To je svakodnevica ne samo u Makedoniji, ali promptna reakcija i novinarskih organizacija i medjunarodnih adresa je rezultirala suspenzijom tog čoveka i disciplinskim postupkom. Jako je važno da se takvi istupi ne ignoriraju već sankcioniraju. U tom smislu očekujem da ovaj slučaj bude preokret u tretiranju takvih pojava koje dolaze pod zakrilom „novinarstva“ jer ničeg zajedničkog nemaju sa profesijom.

KONTRA: Makedonija je u vreme VMRO – DPMNE imala veliki problem sa govorom mržnje u javnosti i medijima. Da li se i koliko ta situacija promenila od smene vlasti i zašto? 

Petruševa: Ukratko, nije se mnogo toga promenilo. Ponovo imamo različite primere govora mržnje, nekad zamaskirane, nekad direktne pozive na nasilje prema odredjenim javnim ličnostima, i nedostak reakcije nadležnih institucija. Razlika ima u tome da sada je verovatno da bi i vlada reagovala i osudila određene incidente ali u situacijama kad izostanu reakcije policije i tužilaštva, taj tip podrške ne znači puno. Novinarske i udruge za ljudska prava insistiraju na pravnoj završnici mnogih slučajeva iz vremena VMRO vladavine kad su novinari napadani, kad su im spaljivani automobili, kada im se pretilo po društvenim mrežama... Međutim, ništa od toga nije do sada završeno na sudu.

KONTRA: Ako se pogleda ne baš sjajna globalna slika odnosa prema novinarstvu i novinarima, koliko je danas teško boriti se protiv govora mržnje i ima li u Makedoniji novinarske solidarnosti u ovakvim slučajevima?

Petruševa: Protiv govora mržnje je teško boriti se, ne samo u Makedoniji. Ali ja mislim da je jedino sankcioniranje efikasan odgovor, unutar profesije, ali i od strane nadležnih instanci. Govor mržnje je u Makedoniji krivično delo.

KONTRA: Deo zemalja regije je gledao 30. septembra u Makedoniju kao u mogućnost pozitivnog pomaka za regiju iz nacionalističke matrice. Da li sama Makedonija uspeva da se izbori sa nacionalizmom?

Petruševa: Kao što vidite, ta borba još uvek traje.