Prošle nedelje Apelacioni sud u Skoplju skratio je kaznu novinaru Tomislavu Kežarovskom sa 4,5 na dve godine zatvora. Kežarovski je uhapšen u akciji "Likvidacija" u maju 2013. godine, pod optužbom da je objavio ime zaštićenog svedoka u slučaju za ubistvo u selu Oreše. Kežarovski je nakon hapšenja bio u zatvoru u naselju Šuto Orizari u Skoplju, da bi mu kasnije zatvor bio zamijenjen kućnim, u kome se nalazi i sada.

Desetine relevantnih međunarodnih novinarskih organizacija tražili su oslobađajuću presudu za ovog makedonskog novinara, a udruženja i kolege protestuju u utorak, 20. januara u Skoplju zbog presude. Tim povodom razgovarali smo sa Tamarom Čausidis, predsednica Sindikata novinara Makedonije.

KONTRA: Kako komentarišete osuđujuću presudu za novinara Kežarovskog?

Čausidis: Kao presudu istraživačkom, kritičkom novinarstvu. Nikako drugačije. Kežarovski je uhapšen 2013. godine za dva teksta objavljena 2008. (pet godina kasnije), a samo dva mjeseca nakon istraživanja u kojem je otkrio propuste u istrazi pogibije jednog od najvažnijih kritičkih novinara u Makedoniji - Nikole Mladenova.  Dakle, tekstovi za koje je uhapšen i osuđen su samo paravan za pravi razlog. To je vidljivo i samom činjenicom da Kežarovski nije, kako to piše u presudi, odao identitet zaštićenog svijedoka u slučaju ubistva, već je 2008. otkrio da tajna policija manipuliše i prinuđuje jednog zatvorenika da lažno svjedoči. Taj isti „svjedok“ je i javno i pred sudom potvrdio ono što je  Kežarovski pisao. Dakle, naprosto Kežarovski je osuđen i zatvoren za nepostojeće delo.

KONTRA: Osuđen je, uprkos apelima novinarskih udruženja. Postoje li još neke pravne bitke koje se mogu voditi u njegovom slučaju ili je odluka konačna?

Čausidis: Presuda će svakako biti osporena pred Vrhovnim sudom. Ako ne bude osporena, ići će pred Strazbur. I Kežarovskom, a i nama novinarima je jako važno da se potvrdi da je nevin. Da nije uradio ništa što svaki profesionalni novinar ne bi uradio na njegovom mestu.

KONTRA: Ova presuda stigla je samo nekoliko dana nakon što je veliki deo građana Evrope složno ustao u odbranu slobode govora i slobode mišljenja, nakon napada na Charlie Hebdo. Novinari su imali skup solidarnosti, a vlast u Makedoniji je osudila teroristički napad. Kako u tom kontekstu gledate na presudu Kežarovskom?

Čausidis: Kao nevidjenu hipokriziju. Premijer je poslao sućut Parizu, ali u novinarskim krugovima nije prošlo nezapaženo da niti jednom u telegramu nije spomenuo „slobodu izražavanja“.To je očigledno proskribirana tema za našu vlast.

KONTRA: Makedonija je sve niže rangirana na listi Reportera bez granica po pitanju slobode medija. Kakva je trenutno medijska slika Makedonije?

Čausidis: Prošle godine smo bili 123, na najnižem mjestu u regionu. Teško mi je zaista da o ovome govorim. Novinarstvo, shvaćeno kao kritičko promišljanje, informiranje o društvenim dešavanjima je proterano. Jedva preživljava po malim portalima. Novinari su uplašeni, a nakon ovoga sa Kežarovskim kompletno traumatizirani. Sindikat novinara je sproveo istraživanja koji će vašoj publici možda pojasniti sliku: preko 60 odsto novinara kaže da su bili žrtve ili svedoci direktne cenzure, da njih 53 odsto prakticira autocenzuru i smatraju da je ključni preduslov za uspeh u karijeri - poslušnost! Mislim da je time sve rečeno.

KONTRA: Na ulicama Skoplja smo videli proteste studenata i profesora, bune se i novinari.  Kolika je realna snaga tih protesta?

Čausidis: Zavisi kako ih procenjujete. Ako je suditi po spremnosti vlasti da sasluša argumente onih koji protestiraju - snaga je ravna ništici, jer se odluke donose na silu i upravo suprotno onome što protestanti traže. Ako je suditi po frustraciji, bijesu, stepenu nezadovoljstva koje se akumulira u društvu po svim osnovama, onda svakako ne bih potcijenila snagu protesta.