EU bi trebalo da ponudi svim državama Zapadnog Balkana mogućnost da se priključe Evropskom ekonomskom prostoru (EEA), poput Norveške, što nije alternativa, nego određeni nivo istog puta, kaže predsednik Evropske inicijative za stabilnost (ESI) Gerald Knaus. U intervjuu za makedonsku Novu TV, Knaus objašnjava beneficije takvog pristupa, upozorava da dosadašnji način učlanjenja više ne daje rezultate, te naglašava da je vreme za nove politike Evropske unije.

* Da li će ovaj predlog okončati proširenje Evropske unije?

Knaus: Zapravo je suprotno: ovim predlogom bi se ubrzale evropske integracije balkanskih zemalja. Predlažemo za zemlje Evropske unije otvore pregovore o pridruživanju jedinstvenom tržištu, najvećem na svetu, sa svih šest zemalja Zapadnog Balkana, uključujući slobodu kretanja ljudi, kapitala, robe i usluga. Predložili smo i da se reformiše način na koji se ovi razgovori vode, da ih učinimo fer i transformativnim. 

Ono što bi svaka od balkanskih zemalja postigla odmah jeste da bi dobila uslove koji je približavaju EU kao što povezuju Norvešku, recimo u takozvanom Evropskom ekonomskom prostoru. Pridružiti se EEA je samo po sebi dobra stvar. Norveška, bogata zemlja, još uvek plaća dosta novaca EU kako bi bila član, jer je to velika prednost za njene građane i ekonomiju. Naravno, Zapadni Balkan nije toliko bogat i treba pomoć da dostigne taj nivo, tako da bi EU trebalo da poveća grantove i pomoć i omogući im da postanu deo jednog tržišta. Zašto? Zato što je stabilan, prosperitetan i demokratski Balkan u interesu EU.

E sad, možda bi građani Severne Makedonije rekli da oni žele samo članstvo u EU, ništa više, ali čak i u tom slučaju naš predlog je dobar za njih. Kakve veze pristupanje EEA ima za članstvom u EU? Ako razmišljate o pridruživanju EU kao maratonu od 42 kilometra, pridruživanje EEA je prvih 35 kilometara tog maratona. To nije alternativa, nego određeni nivo istog puta.

Ovo nije samo teorija. Ovako se radilo i u prošlosti. Bio sam mlad tada, ali se sećam da su Austrija, Finska i Švedska na isti način ušle u EU. Sve tri su najpre ušle u EEA. Nakon toga, s obzirom da je sve što su radili za EEA bilo povezano sa EU, završili su pregovore sa Briselom za veoma kratko vreme. Da budem precizan: EEA je stupio na snagu 1994. godine, a Austrija, Švedska i Finska postale članice EU 1. januara 1995. godine. Važno je da shvatite da nema kontradiktornosti u pridruživanju EEA pre EU. Naprotiv, to je logičan sled događaja. Svi pregovarači sa EEA su kasnije konstatovali da su ti pregovori ubrzali pristupanje EU.

* Šta je sa obavezama EU iz Zagreba 2000. i Soluna 2003.? Da zaboravimo na njih?

Knaus: Ove obaveze ostaju, naravno. U isto vreme, znamo da ova obećanja, ponavljana iz godine u godinu, nikada nisu garantovala kada će se proširenje zapravo desiti. Niko to ne može da garantuje. Svaka članica EU čuva svoje pravo veta i koristi ga. Koliko puta je Severna Makedonija bila blokirana, uprkos bezuslovnim preporukama za početak pregovora? Devet puta? Devet puta! Niko ne zna bolje od Makedonaca koliko je važan proces koji počiva na zaslugama, a ne na mogućnosti veta na svakom koraku.

Moj savet liderima na Balkanu jeste da u potpunosti fokusiraju svoju diplomatsku energiju da promene taj proces, a ne da zahtevaju garancije koje nikada ne mogu biti date. Ne znamo ko će biti predsednik Francuske 2024. godine.

U ovom trenutku postoje velike simpatije prema Severnoj Makedoniji i Albaniji u mnogim zemljama EU. One bi trebale ubrzati reformski proces. Ako proces nije reformisan, šta će se desiti čak i da otvorite prvo poglavlje? To dobro znate: Hrvatska je to iskusila, Turska takođe.

Koliko je izgledno reformisati proces na ovaj način? Teško je, ali ako je ikada postojao trenutak da se to uradi, to je sada. Imamo novu Komisiju. Imam i duboku krizu. Sada je vreme da se konstruktivni predlozi stave na sto kako bi ubedili zemlje članice EU i radili za Balkan ne samo u narednim mesecima, nego godinama. Ključno pitanje nije da li će razgovori danas voditi do norveške ili švedske situacije učlanjenja u EEA – najpre EEA, pa EU. To će svakako biti odlučeno kasnije. Ključna stvar je da su ovi razgovori fer. 

* Kako objasniti Crnoj Gori i Srbiji da je igra gotova?

Knaus: Aktuelni proces pridruživanja je godinama nefunkcionalan. Mnoge zemlje članice ne veruju u njega. Pregovarači, poput Srbije i Turske, takođe ne veruju u njega. Ono što se desilo Severnoj Makedoniji je samo potvrdilo to nepoverenje. Ne zaboravite da Turska pregovara od 2005. godine, Crna Gora od 2012., Srbija od 2014. godine. Da li su pregovori o pridruživanju proizveli očekivane pozitivne promene? Ne. Da li su ove zemlje bliže članstvu u EU nego u trenutku kad su otvorile pregovore? Ne. Turska je od tada imala državni udar, vanredno stanje, borbe su ponovo izbile na jugoistoku zemlje. Prošle godine članice EU su u Sofiji odbile da daju čak i površno obećanje da je 2025. godina dobra za članstvo Srbije i Crne Gore. Niko nema nikakve garancije, bez obzira da li su pregovori počeli ili ne.

Proces mora da se promeni. U govoru 2014. godine tokom događaja na kojem je bio i zamenik premijerke Srbije podelio sam strah da trenutni pristupni pregovori neće preživeti u narednih pet godina bez reforme. Od tada je prošlo pet godina.

* Pregovori o članstvu su bili veoma efektan instrument za transformaciju i reformu. Šta bi sada mogao biti mamac?

Knaus: Pregovori o članstvu su jedino efikasan instrument kada je EU ozbiljna po tom pitanju. Međutim, to se ne dešava sa zemljama Zapadnog Balkana. Nije spremna da otvori pregovori sa četiri od šest zemalja Zapadnog Balkana. Zašto? Zato što je njihovo pridruživanje nepopularno u mnogim zemljama EU, tako da je proces osmišljen uz toliko prepreka da ubija motivaciju čak i najposvećenijih političara i državnih službenika. Možeš trčati najtežu trku preko 200 metara, ali ne i 42 kilometra, a to je ono što je ovaj proces postao. To je i Vlada Severne Makedonije iskusila. To je loše i za Balkan i za EU.  

Pitanje podsticaja je presudno. Prvi podsticaj, najveći mamac, jeste da proces reformisanja pomaže stvaranju boljih uslova života za zemlju i njene građane. Zato mora i da bude fer. Za građane mora da bude transparentan. Evropska unija mora da obezbedi pravu pomoć u postizanju standarda EU, a ne da blokira zemlje i o svakoj balkanskoj zemlji treba donositi odluke na osnovu istih kriterija. Ako više pomoći ode zemljama koje su naprednije, tim bolje, ali ne možete kupiti volju za reformama novcem. Da, novac pomaže. Imati cilj koji je moguće postići u nekoliko godina takođe pomaže. Imati članice EU koje žele da taj cilj postignete, a ne da vas blokiraju, je takođe ključno.

* Kako bi proces pregovora trebalo da izgleda?

Knaus: Postoji internet stranica na kojoj možete videti šta je EEA. Obuhvata ogroman broj zakona i pravila EU. Integrisati se u nju bi trebalo da bude prvi objektivni cilj svake od šest zemalja Zapadnog Balkana. EU bi trebala da pripremi mape za svako područje i da redovno ocenjuje ispunjenje kriterija svake zemlje u određenom sektoru. Ovaj proces bi trebalo da vode stručnjaci, dozvoljavajući da se zemlje uporede. Treba da postoji pozitivno takmičenje i bez prava veta od trenutka kad proces počne pa do samog kraja. 

* Koji su potencijalni rizici za stabilnost područja Zapadnog Balkana, ako ne dođe do proširenja?

Knaus: Mnogi u EU se plaše da balkanske zemlje nisu stabilne i da bi se mogle vratiti u haos u svakom trenutku. Veoma je loše slati ovakvu sliku. Nikad ne bih koristio strah od nestabilnosti kao argument za pridruživanje. S druge strane, cilj večnog evropskog mira je velika inspiracija i za EU i za Balkan. Živeo sam na Balkanu devedesetih, u Sarajevu, Prištini i sećam se dobro perioda kada su nacionalisti dobili prve izbore uz obećanja mržnje, nakon čega su usledili ratovi i razaranja. Ovo se više nikada ne sme ponoviti, ali se događa čak i u Evropi danas. Godine 2008. imali smo rat u Gruziji, 2014. u Ukrajini. Zato nam treba evropska integracija, ne samo na Balkanu, ali i tu. 

ESI ulaže mnogo napora da promoviše proširenje EU na Zapadni Balkan. Kako ćete objasniti partnerima na Zapadnom Balkanu da je priča o članstvu samo “šala”?

Uložili smo mnogo napora da ubedimo ministre unutrašnjih poslova EU da ukinu vizna ograničenja. I uspeli smo. Zašto? Jer je to bio kredibilan proces zasnovan na zaslugama i zato što smo razgovarali sa skepticima i pokušali da ubedimo ministre u zemljama EU. Ovo je jedini način da se nešto napravi što znači da sada treba da razgovaramo sa Francuskom i Holandijom da vidimo kako da ih ubedimo. Da im pokažemo da je kredibilan proces pridruživanja u njihovom interesu takođe.

* Zašto se ne pridružite većini zemalja EU i Zapadnog Balkana u nameri da se promeni mišljenje francuskog predsednika Emanuela Makrona?

Knaus: Jednostavno pitanje: verujete li da će druge zemlje članice promeniti mišljenje francuskog predsednika? Može se desiti. Nadam se da hoće. Ali to se nikad nije desilo sa Grčkom. Potrebna je strategija koja to omogućuje i umanjuje prostor za veta u budućnosti. tako su s eoduvek dešavale evropske integracije. Nije to ništa novo.

* Verujete da postoji način da se Makron ubedi da povuče veto?

Knaus: On kaže da EU trenutno nije spremna da obeća proširenje nikome. Međutim, EU bi trebalo da je spremna da dozvoli svakoj od zemalja Zapadnog Balkana da pokuša da ispuni uslove za EEA. Mislim da je na to moguće naterati Francusku ako ostale članice EU to podrže.