Postoje vrata koja su zaključana poslednjih 70 godina u stanu Srbijanke Turajlić, profesorke Univerziteta u Beogradu i veoma važne političke figure u borbi protiv režima Slobodana Miloševića tokom devedesetih. Srbijanka je majka režiserke Mile Turajlić, koja nam je dala “Cinema Komunisto”, odličan dokumentarac o filmu u vreme Titove Jugoslavije. Mila je pobedila u kategoriji dugometražnog dokumentarca na festivalu IDFA u Amsterdamu sa filmom “Druga strana svega” koji je imao premijeru u Torontu. Film počinje zaključanim vratima, a završava kao neprocenjiv dokument koji besprekorno ujedinjuje lično, političko i istorijsko.
Godine 1946. kada su Titove komunističke vlasti nacionalizovale imovinu buržoazije, stan Turajlića procenjen je kao prevelik za jedno domaćinstvo, tako da je jedan deo oduzet i dat drugoj porodici. Srbijankin deda Dušan Peleš bio je ministar u vladi Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca pa je "buržoaska" etiketa sasvim prikladna, bar iz ugla novih vlasti. A za Peleša je u filmu vezana i jedna izuzetno interesantna priča koju ovde nećemo otkrivati.
Pratimo priče iz prošlosti koje utiču u sadašnjost kroz Srbijankine uspomene i arhivske materijale koji detaljno opisuje političke procese od oslobođenja Beograda 1945, preko studentskih protesta 1968. do balkanskih ratova devedesetih koje je započeo Milošević, NATO bombardovanja Srbije 1999. i pada diktatora 2000. Možda i najvažnije, film uključuje i neke skoro zaboravljene snimke iz Beograda devedesetih, koji pokazuju da je bilo više od šačice ljudi koji su se suprotstavljali napadu na Hrvatsku i Bosnu, pored niza sudentskih i građanskih protesta tokom cele decenije. Na nekima od njih Srbijanka je govorila pred desetinama hiljada judi.
The Other Side of Everything - Toronto Int'l Film Festival trailer from Mila Turajlic on Vimeo.
S prozora svoje majke, režiserka je provela 10 godina snimajući događaje oko njihove zgrade u samom centru Beograda, okružene zgradama Vlade i ambasada, gde je uhvatila posledice nekih od velikog broja demonstracija kojima je grad svedočio: policija baca suzavac da bi razbila demonstrante koji protestuju zbog nečega, ne znamo tačno čega – može biti nezavisnost Kosova ili pokušaj Parade ponosa. Zapravo, nije ni važno jer se u Srbiji istorija uvek dešava u sadašnjosti.
Međutim, tamo gde film najbolje funkcioniše je kako su ovi materijali organski isprepletani sa intimnim razgovorima izmedju majke i ćerke, koje su sjajno montirale Aleksandra Milovanović (Cinema Komunisto) i Sylvie Gadmer (Cain's Children). Ovde lično bukvalno postaje političko i obrnuto, dok istorijsko ima univerzalnu neposrednost koja zatvara pun krug, vraćajući se nazad na lično, i zaključana vrata sa početka filma.
“Druga strana svega” je višeslojan rad precizne i posvećene režiserke koja savršeno balansira činjenicama, idejama i emocijama i ima istančan osećaj za dinamiku, uspevajući povremeno da stvori čistu poeziju.
